Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
Предлажем брисање овог текста из више разлога: прво нема никаквих извора, друго нема ниједне реченице текста и треће најглавније неколико менаџера и предузетника су оптужени за разне малветзације или су напустили наведене дужности као: мр Душан Антонић (Агробанка), Драган Ђурић (Зекстра), Чеда Петровић (одавно није на наведеној функцији а Привредна банке је отишла у стечај) итд. Гласање је завршено. (освежи)--Drazetad (разговор) 23:59, 13. фебруар 2014. (CET)[одговори]
обрисати без извора, непознато од када је списак, на коју годину се односи и слично. Овакви спискови јесу релевантни, али уколико их објави неко релевантно тело. Уколико би нпр. удружење привредника Србије или Привредна комора Србије објавили овакав списак, не видим зашто не би остао. --Јован Вуковић(р)13:25, 14. фебруар 2014. (CET)[одговори]
обрисати Овакви спискови требају бити приписани ономе ко их је саставио и стављени у одговарајући временски контекст. Из чланка се не види ни ко је саставио списак ни када је састављен.--В и к и Р14:29, 14. фебруар 2014. (CET)[одговори]
Sadržaj članka ne odgovara naslovu jer ne govori upšte o Mađarskoj već o pravoslavlju na teritoriji današnje Srbije u vreme vlasti različitih država u istoriji - Ugarske, Osmanskog carstva, Habzburške monarhije, odnosno o teritorijama koje nisu ni danas u sastavu Mađarske a nisu bile ni u sastavu Ugarske u periodima o kojima govori članak. Pored toga Nimčević je promenio ime tom članku iz "Духовни живот Срба у средњем Подунављу пре оснивања Карловачке митрополије" u "Православље у Мађарској" kao očigledan vid političke provokacije i nabijanja ideje Velike Mađarske na nos srpskim patriotima. Članak se u takvoj formi (sadržaj i naslov u totalnom sukobu) mora brisati. PANONIAN (разговор) 18:09, 8. април 2014. (CEST). Гласање је завршено. (освежи) PANONIAN (разговор) 18:09, 8. април 2014. (CEST)[одговори]
Препуцавање између вас двојице почиње да прелази све границе и да се претвара у лични обрачун, а најбољи доказ је управо ово. Искрено вас обојицу би требало мало послати на хлађење кад већ нисте у стању да се нормално договарате --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:26, 8. април 2014. (CEST)[одговори]
Danima sam čitao literaturu i izvlačio bitno za razvoj pravoslavlja u Podunavlju. Onda je došao Panonijan, otvorio novi članak i preneo sav taj tekst tamo. On ne namerava da piše, nego da samo pakosti meni. Posle će reći: "Šta si ti napisao? Ništa nisi napisao". On napiše jednu rečenicu i za njega je to svetinja u koju čovek ne sme dirati. Ja napišem 50.000 bajtova, koje posle on "rediguje". Dobro je znao da materijal nameravam iskoristiti na drugom mestu, pa me je zato pretekao.--Нимчевић разговор 11:54, 9. април 2014. (CEST)[одговори]
Неенциклопедијски, без независних извора, самопромоција; сајт који је наведен као извор функционише као и википедија, свако ко је регистрован може да пише на њему. Гласање је завршено. (освежи) Милићевић (разговор) 19:35, 28. јун 2014. (CEST)[одговори]
обрисати послушала неке песме на јутубу и ... морадох да стишам скроз. Штета! Да се приметити да и за писање оваквих чланака, ваља изнаћи неког ко се бар мало боље разуме у тачку, зарез, мало и велико слово, почетак и крај реченице и тд, посебно кад се пише на ћирилици. Без обзира на све, некако би срамота било да овако остане. Никола Тесла, Јевровизија и ... онда ... баш он. Мислим има и горих ствари, али ... да не дужим бзвзе ... гласала.--Тајга (разговор) 02:06, 30. јун 2014. (CEST)[одговори]
Ne postoji ni jedan jedini relevantan dokaz o ovoj osobi, a jedini izvor informacija je upravo njen sajt. A kako se čini sama Dijana je pisala ovaj članak. Uvodna rečenica: „Završila je školu za muškog frizera, ali kako kaže draža joj je olovka od makaza“, govori više od bilo kakvog objašnjenja. Гласање је завршено. (освежи) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:27, 30. јун 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Браво Никола, јел' видиш како можемо конструктивно да сарађујемо… ;)) Ово је 100% њен аутобиографски чланак. И не свиђа јој се претходно презиме, Берберовић. Такође, како рекох на админ. табли, обратити пажњу на онај нови налог и ону ИП адресу. --Крушевљанин Иван (разговор) 00:38, 30. јун 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Ако се не варам, широј јавности позната само по промени имена. Иначе, не примећујем да је стварно мађарска књижевница, већ заправо само да би то желела да буде. Ипак, књиге издаје на српском језику у држави Србији. Не знам за националност. --Lakisan97 (разговор) 02:17, 30. јун 2014. (CEST)[одговори]
Зато што је више него очито да је она сама написала те податке на вебу. Прво стоји да је мађарска књижевница, а само једна књига јој преведена на мађарски (и то није она радила превод, што је мало чудно јер је реч о мађарској списатељици). Затим стоји да је књижица "Француски пољубац" преведена на амерички језик??? Ово што она назива романима су у ствари џепна издања. Ни један релевантан извор се није бавио критиком њених дела, све сами дилетантни и wanna be критичари --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:58, 30. јун 2014. (CEST)[одговори]
Делимично према страници за разговор. Нисам успео да нађем доказ да овакво удружење уопште постоји (налазим само Википедију и „службени“ блог). А и када бисмо доказали постојање (у шта лично не сумњам), не види се релевантност истог. Гласање је завршено. (освежи) Lakisan97 (разговор) 13:09, 30. јул 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Организација настала 2013. године. Није учествовала на изборима, није регистрована као партија (не зна се минимално чланство), у цијелој Србији има пет одборника који су пребјегли. Покрет нема никакав политички значај да би се нашао као одредница у енциклопедији. Ипак, како уредник Дарданели доживљава ово гласање персонализовано јер је аутор чланка, треба истаћи и чињеницу да се он сада нашао у неравноправнијем положају него неки раније који су исто тако ватрено заступали брисање или останак неког удружења. Код Удружења атеиста су позивани чланови тог удружења на њиховим страницама да гласају и одбране своје удружење док је овдје Дарданели остао сам, и још нападан. Нема потребе за изразима „антикомунистичка хистерија“. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:17, 2. август 2014. (CEST) с. р.[одговори]
Partija "Komunistička partija mladih" nakon brisanja iz registra političkih stranaka 2009 godine nije se registrovala u Agenciji za privredne registre kao udruženje građana daluje kao neregistrovana politička organizacija pod imenom Komunistički pokret Republike Srbije (Komunistička partija mladih), evo link spisak na kome se nalazi Komunistička partija mladih koja je brisana a danas deluje kao neregistrovana komunistička organizacija na spisku brisanih partija se nalazi i Komunistička partija Jugoslavije - KPJ koja isto danas deluje kao neregistrovano udruženje takođe danas kao neregistrovane komunističke organizacije deluju i "Partija rada" koja je brisana sa srpske Wikipedije i Nova komunistička partija Srbije iz Zrenjanina koja je takođe brisana sa srpske Wikipedije. Današnja registrovana komunistička udruženja su: Nova komunistička partija Jugoslavije, Jugoslovenski centar Tito, Savez komunista Jugoslavije u Srbiji, Komunisti Srbije, Pokret Narodni Front, Komunistički pokret Srbije iz Zaječara itd, iako neregistrovana komunistička organizacija "Komunistički pokret Republike Srbije (Komunistička partijas mladih)" deluje u političkom životu možda ne toliko intenzivno kao registrovana komunistička udruženja ali deluje, dali prelazi prag značaja da bi se nalazila na ovome sajtu to je veliki znak pitanja jer se bar na srpskoj Wikpediji nalaze i druge političke organizacije i partije koje neprelaze prag značaje pa se ipak nalaze na ovom sajtu ja sam lično za to da ostane na Wikipediji.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 15:08, 30. јул 2014. (CEST)[одговори]
Текст настао издвајањем огромног нереференцираног текста из чланка о Митрополији дабробосанској како би се добио прегледнији чланак. И након четири године од тога још ниједан дио текста није референциран или наведена било каква литература. Уколико нико није у могућности да отклони наведене недостатке чланак треба брисати јер нема смисла да Википедија, електронска енциклопедија, има текст без иједног извора. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 12:06, 31. јул 2014. (CEST)[одговори]
оставити ако се ово брише, треба побрисати пола чланака на ср.вики. Пола нема референце и литературу... Средити, додати изворе и сл, али не брисати. --Јованвб(р)14:10, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
Сличан случај као и за горенаведену партију. Додуше, у питању је регистровано удружење, али то није разлог за уврштавање у једну енциклопедију. Остаје да је информације о удружењу могуће добити само из примерних извора, односно сајта (ФБ и слично) и блога партије (преко Б92). Према томе, текст не прелази ВП:ЗНАЧАЈ — не успевам да пронађен ниједан нетривијалан поуздан објављен рад. Гласање је завршено. (освежи) Lakisan97 (разговор) 13:28, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
оставити Smatram da treba da ostane jer je registrovano udruženje a čini mi se da je na ovom sajtu među korisnicima zastupljena velika antikomunistička histerija i antilevičarska histerija prema člancima o političkim partijama koje imaju levičarsku ideologiju a možda i grešim.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 21:46, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
Коментар: Ја јесам независни уредник на овом сајту за разлику од других уредника на овом сајту, независни значи да нисам плаћен да пишем о неким партијама и да их промовишем него објективно пишем о свим партијама и о свим темама, највише се бавим тематиком левичарских партија а наравно и осталим партијама, а то што је неком циљ да се левичаски чланци и комунистички чланци бришу то је проблем те особе и овога сајта и поставља се питање његове независности као уредника.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 22:46, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Не види се да је учествовала на изборима, нема података о чланству, не види се релевантност људи који је воде. Нема никакав политички значај да се нађе на енциклопедији. Нема извора. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:21, 2. август 2014. (CEST) с. р.[одговори]
Исто као и за Партију младих, с тим што овде нема блога. Све у свему, Дарданели, немој да ме погрешно схватиш. Немам ништа против тебе, већ само следим ВП:ЗНАЧАЈ, основно правило које треба имати у виду када се бира тема писања. Наравно, ситуација би била другачија када би нашао помињања ван страница у власништву руководства удружења. Гласање је завршено. (освежи) Lakisan97 (разговор) 13:30, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
оставити Smatram da treba da ostane jer je registrovano udruženje a čini mi se da je na ovom sajtu među korisnicima zastupljena velika antikomunistička histerija i antilevičarska histerija prema člancima o političkim partijama koje imaju levičarsku ideologiju a možda i grešim.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 21:46, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
Коментар: Ја јесам независни уредник на овом сајту за разлику од других уредника на овом сајту, независни значи да нисам плаћен да пишем о неким партијама и да их промовишем него објективно пишем о свим партијама и о свим темама, највише се бавим тематиком левичарских партија а наравно и осталим партијама, а то што је неком циљ да се левичаски чланци и комунистички чланци бришу то је проблем те особе и овога сајта и поставља се питање његове независности као уредника.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 22:46, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Локална организација, без политичког значаја. Шта је „већинска регистрована“? Не види се релевантност људи који је предводе нити подаци о чланству. Без извора. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:24, 2. август 2014. (CEST) с. р.[одговори]
Пошто је корисник Lakisan97 предложио брисање левичарских регистрованих удружења и чији су извори са њихових интернет презентација предлажем брисање овог десничарског удружења који има изворе само са свога сајта и није активно у политичком животу Републике Србије тако да сматрам да ако се обришу предходна три комунистичка (левичарска) чланка о предходним партијама Комунистички покрет Републике Србије (Комунистичка партија младих), Партија младих и Покрет Народни фронт, онда треба да се обрише и овај чланак о овој десничарском удружењу грађана а то што нека партија има само блог а нема свој сајт то незначи да неделује и Југословенска комунистичка партије Црне Горе нема сајт а регистрована је у Црној Гори па има само свој блог чланци о партијама за које се јавно незна у јавности или које неучествују на изборима незначи да аутомацки непрелазе праг значаја а ако непрелазе онда требају све да се бришу а између осталог од њих и ова коју предлажем за брисање. Гласање је завршено. (освежи)--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 22:20, 1. август 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Нема података о оснивању или чланству организације. Не види се било какав политички, идеолошки, друштвени значај ове организације у Србији или шире. Без података о водећим људима и самим тим без доказа о њиховој енциклопедијској релевантности. Активности уобичајене, ништа што одскаче од прокламованог програма нити што заслужује да буде пропраћено релевантним медијима. Без извора. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:29, 2. август 2014. (CEST) с. р.[одговори]
Пошто видим да је већина регистрованих корисника по својој идеолошкој припадности на овоме сајту су националистичке, шовинистичке и капиталистичке десничарске идеологије узалудан је мој труд да доприносим овоме сајту на писању левичарских, социјалдемократских, социјалистичких, комунистичких и радничких партија код нас у Републици Србији које постоје као удружења грађана или пак као партије чињеница је та да на овоме сајту националисти, шовинисти и десничарски капиталисти коло воде а корисници левичарски оријенстисани су мањина заразлику од предходно наведене већине закључио сам да је узалудан мој труд да се на овом сајту успостави једнакост између десничарских и левичаских чланака да све политичке партије и организације имају исти третман на овоме сајту због дегенеричности и накарадности овог америчког сајта на ком постоји вечита борба вандала и двеју супростављених идеолошких страна где десничарска већина побеђује и угњетава и дискриминише левичарску мањину решио сам да више некоментаришем постојеће стање на овом сајту јер је то само губљење мог времена на глупости и мог уложеног времена у доприносима на овом сајту, а и шта очекивати од овог капиталистичког прозападног сајта и од броја разумних и објективних и независних корисника када и у држави Србији коло воде на власти десничари и капиталисти свих боја и партијских књижица. --Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 02:15, 2. август 2014. (CEST)[одговори]
Nije baš tako, ima i levičara i svih drugih. Većina odlučuje i takva su pravila, nema razloga da se pominje dnevnopolitička situacija u Srbiji. Niko tebi ne brani da radiš jer si levičar. Očigledno je da pojedine organizacije ne prelaze prag značaja, i tu su jasna pravila na vikipediji, tako da pojedinac (ili prosta većina) ne može sam da odlučuje šta je relevantno a šta ne. E sad, što većina glasa ovako, to je isto stvar pravila (u smislu ako većina glasa da se briše ili da ostane).--Soundwaweserb (разговор) 07:36, 2. август 2014. (CEST)[одговори]
Пошто сам као што сам већ рако независни уредник и пошто нисам пристрасан већ само сматрам да се више бришу левичарски чланци о левичарским партијама, предлажем овај чланак за брисање пошто је званични блог од ове политичке организације укинут и више непостоји а и сама организација више неделује ни као нерегистровано удружење јер се припојила другој партији до таквог податка сам дошао зато мислим да нема више сврхе да се налази на Википедији. Гласање је завршено. (освежи) Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 02:01, 7. август 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Глас следи из тога што се о овој партији ништа не може наћи од независних извора. Сем тога, у питању није никакав наследник КПЈ (односно СКЈ). То што партија себе сматра идејним наследником може се окачити мачку о реп. Другим речима, апсолутно су неприхватљиве реченице типа: „Партија је основана 1919. године у Београду под називом Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) (мк. Социјалистичка работничка партија (комунисти); сл. Socialistična delavska partija (komunistov)).“ Ако би чланак остао, једино исправно је да је Партија основана 29. новембра 1991, мада ни то није могуће доказати. --Lakisan97 (разговор) 02:58, 7. август 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Према садашњем тексту, Партија је можда перспективна, али не успевам да пронађем ниједно помињање ван Википедије. Као што рече Дарданели, нема ни блога. --Lakisan97 (разговор) 02:58, 7. август 2014. (CEST)[одговори]
оставити Smatram da bi članak trebalo da ostane. Radi se o knjizi koja je jedina obradila zapise iz Radosavljevog jevanđelja, jedina je pisana po zapisima Inoka iz Dalše (te čitaocu koji je upoznat sa navedenim zapisima, a na osnovu istorijskih dokaza, otkriva identitet Inoka iz Dalše) te je kao takav, ovaj roman od velikog značaja za Crkvu i za istoričare jer se koriste nikad objavljeni zapisi o prepisivačima ali i despotu Stefanu. Po nekim najavama (uglavnog čitalaca i samog izdavača) radi se o najozbiljnijem kandidatu za NIN-ovu nagradu i nagradu Miloš Crnjanski. --Karamazov (разговор) 07:51, 28. август 2014. (CEST) Према правилима неважећи глас: корисник има мање од 100 измена у ГИП-у. П.С. Према коментару би се могло показати да је књига релевантна. Стога, референцирај податак да је од великог значаја и сличне крупне ствари. Lakisan97 (разговор) 12:44, 28. август 2014. (CEST)[одговори]
оставити Господо ова организација нетреба да буде избрисана јер је једна од најактивнијих омладинских комунистичких организација у Србији као доказ оставићу вам неколико интернет линкова иначе о тој организацији могу да се нађу безброј независних информација на интернету и у штампаним новинама а ово су само једни од њих: 1, 2, 3.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 16:36, 28. август 2014. (CEST)[одговори]
оставити organizacija je relevantna jer je u medijima najviše zastupljena (od mora komunističkih partijica koje postoje danas), a i najaktivniji su. Samo članak treba u potpunosti preurediti. --Pinki (разговор) 11:21, 31. август 2014. (CEST)[одговори]
Има своје прокламоване циљеве и опис дјелатности, као и хиљаде других организација. Учествују у трибинама и хуманитарним акцијама, што у правилу ради већина активних удружења. Свачије је законско право учествовати на изборима и не проћи. Из чланка се не види никаква релевантност, не наводе се извори. Не видим разлог зашто Јованвб није обрисао по кратком поступку када је то било на дневном реду. Википедија није никакав регистар удружења. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 19:31, 16. септембар 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Ово удружење грађана треба брисати иако је учествовало на прошлим парламентраним изборима 2014. године у Републици Србији оно није у парламенту а идеологија тог удружења је клерофашистичка (велико српско православно клеристичко-фашистичко) удружење гађана, заразлику од комунистичких антифашистичких удружења у Републици Србији, по мени Википедија као сајт треба да се укине као сајт који могу да уређују непријевљени и пријављени корисници и систем администратора итд, већ чланке треба да уређују плаћени уредници Википедије тиме би се знало шта треба а шта нетреба да се налази на овом сајту као што је раније било у зачетку интернет енциклопедија докле год је овакав уређивачки систем и накарадна политика сајта Википедије дотле ће бити место чланцима који промовишу неки облик фашизма и идеологије које позивају на масовно истребљење других нација и народа са неке територије.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 02:39, 21. септембар 2014. (CEST)[одговори]
Мислим да је написани коментар приликом гласања веома неумесан поготово што је гласао за брисање и самим тим је све рекао. Како то да независни уредник веома зависно пише коментаре и натура своје „неутрално“ мишљење.--Drazetad (разговор) 14:00, 21. септембар 2014. (CEST)[одговори]
Нормално да ћу да гласам за овакво удружење јер сам антифашиста и свака морлана особа која зна шта је идеологија фашизма и национал-социјалзма зна да ја ово удружење фашистичко јер у својим идејама има елементе фашизма нека то који мене прозивају да је мој коментар неумесан и да ја нисам неутралан преиспитају основна љуцка начела и тежње ка слободи, а то што хоће неки да рехабилитују четнички покрет и да га прогласе антифашистичким као што је случај са овим удружењем, иако постоје безброј доказа да су српски четници сарађивали са окупационим властима то је смашно и понижавајуће за српски народ што неки хоће да фалцификују историју свог народа, ти којима сметају моји коментари или пак моје гласање или пак моје писање о комунистичким, или левичарским партијама које заступају антифашистичке вредности и које се одлучно боре против фашизма, то је показатељ косу они и шта су и које они вредности заступају свака даља расправа је безпредметна, а и држава Србија је јако "демократска" држава када на изборима учевују само они који имају паре да учествују за учеће и регисрацију партије је потребно 10.000. оверених потписа што је број становника неког мањег града у Србији, што су значајније политичке организације које су регистроване или које учествују на изборима од оних који неучествују или које нису регистроване као партије или нису парламентарне зашто зато што имају новца да учествују све се врти око новца и капитала да ствар буде трагикомична Србија има статус "републике" а има химну и државне симболе грб и заставу из времена монархије иако се није расписао референдум о државним симболима толико о "демократији" и "демократској" Србији, струге стране чињеница је да у садашњој Србији непостоји ниједна аутентична левичарска политичка организација и партија чак и те комунистичке организације које сам ја написао чланке непрестављају левицу у правом смислу те речи другим речима у Србији левица непостоји, ја јесам неутралан и подједанко критикујем и левицу и десницу само око фашистичке идеологије нетреба расправљати уопште него је треба устарту санкционисати.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 16:59, 21. септембар 2014. (CEST)[одговори]
U srpskom jeziku postoji nešto što se zove tačka, uzvičnik i upitnik i njima se obično završava jedna rečenica, a velikim slovom počinje druga. Izvini, ali zaista tvoje postove je nemoguće shvatiti bez najmanje 4 čitanja --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:49, 21. септембар 2014. (CEST)[одговори]
:)За Независног. За твоје проблема јави се Комисији за уставна питања Владе Србије или иди на Калемегдан, попни се на неку клупу и држи говоре, а остави википедију и википедијанце да мирно раде свој посао. Постоји још један лакши начин промени сферу интересиовања и почни писати текстове о цвећу, рибама или птицама и нећеш долазити у било какав сукоб или имати неистомишљенике. Има их преко милион врста и може да пишеш до краја живота. Те теме смирују а сасвим је свеједно да ли си левак или неко други. --Drazetad (разговор) 20:45, 21. септембар 2014. (CEST)[одговори]
Већ сам изрекао свој став на страници за разговор. Побједнике српског Икс фактора, Идола, Првог гласа, Пинкових звезда и сличних музичких формата не видим на енциклопедији. Финалисти Звезда Гранда могу проћи, неки и имају чланке на Википедији, остали не могу парирати. Томе нисам крив ја, неко доминира неко не. Чланак нема изворе.. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 22:32, 5. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Допунићу своју мисао. Уколико је критеријум за енциклопедију да неко има око милион прегледа на Јутубу онда нам мањкају чланци о Тијани и Милошу. Уколико је побиједити на такмичењу онда смо у мањку за једно десетак побједника Звезда Гранда колико их је било до сада, плус нека спорадична такмичења. Ако је снимити једну пјесму онда о мањку нећу ни спекулисати.--Жељко Тодоровић (разговор) 14:43, 9. октобар 2014. (CEST) с. р.[одговори]
оставити--per Nikola...realno na ovoj viki ima mnogo 'nerelevantnijih' osoba članak...u kontekstu tog X-faktora je relevantan, a ako imamo članak o tome, što ne i o -pobedniku-...takođe mislim da je ljudima iz tog miljea članak relevantan...tako da sam za ostavljanje...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:53, 6. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Кајмакоски је победио на српском издању Икс фактора. Снимио је дуетску песму са Жељком Јоксимовићем Скопје-Београд (са преко 3,5 милиона прегледа за мање од 4 месеца, већ по томе је релевантан) и учесник је наредног фестивала Скопје фест који је изборни фестивал Македоније за Евровизију. И много је релевантнији од ликова попут Екрема Јеврића или оне кукавне Ребеке Блек, а обоје имају чланак на српској вики. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:55, 6. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Па ако имате чланке о тим фестивалима, онда је логично да их имате и о побједницима истих. Мислим, лично сам за строжије критеријуме, али данашњи шоу-бизнис је такав какав је... Људи са малим или никавим музичким знањем, ако узмемо критеријуме из неких прошлих, сад већ далеких времена, дрмају шоу-бизнисом и то је просто то. Ово је вријеме гдје неука публика бира своје идоле и о томе се не може дискутовати. То је просто популарна односно народне масе култура нашег доба... Да ли треба да је буде у енциклопедији? По строгим критеријумима сигурно не, али Википедија је одавно прихватила да се бави и народном културом. --Славен Косановић{разговор}21:26, 6. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Ali ovo stvarno nema potrebe brisati, za njega znaju u Srbiji i Makedoniji, pobedio je na muzičkom takmičenju. Čovek je relevantan, nije mi jasno... Pa čoveče imaš Ekrema koji je jedna kreatura, a ovo da se briše! Pa gde je tu logika?--Soundwaweserb (разговор) 21:30, 6. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Један корисник је предложио овај чланак за брисање по основу недовољене релевантности. Чланак је већ брисан уз образложење да је реклама. Став аутора чланка је изложен на страни за разговор чланка.
Zamolio bih administratore koji glasaju da pročitaju argumente na strani za razgovor članka.
Ja sam spreman da izmenim članak ukoliko ne zadovoljava uređivačke kriterijume, ostale argumente sam izneo na stranici za razgovor.
--nikodije (разговор) 14:56, 15. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Један корисник је предложио овај чланак за брисање уз образложење да није подесан за енциклопедију. Чланак је већ брисан јер се односи на будуће догађаје. На захтев аутора, чланак је привремено враћен. Став аутора чланка је изнет на страни за разговор чланка.
Коментар: Пошто сам бахат по мишљењу аутора, иако сам ставио образложење у предлогу за брисање, да текст није енциклопедијски, (цитат на тргу се односи на дискусију између нас двојице) да изнесем своје мишљење. Ову су „благом речено глупости“. Избори су били пре пет месеци а већ правимо текст о изборима који ће ако буду редовни одржати са четири године, па основу „јавног мњења“ односно анкета Блица, Курира и сл. Аутору текста је битно да овај чланак остане јер само у овој „анкети“ од свог оснивања његово удружење грађана Српски сабор Двери са својом „левичаским национализмом“ (констатација аутора у разговору текста Српски сабор Двери) прешло цензус од 5 % и њихове жеље да избори буду што пре. Резултати анкете су и једина реченица у тексту. Укратко пропаганда странке која жели нове изборе.--Drazetad (разговор) 00:25, 9. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Коментар: Тај које направио тај чланак, вероватно себе сматра баба Вангом или Тарабићем када зна унепред шта ће бити у будућности и да ће ова Влада опстати до 2018. године ова влада може да се распусти превремено, може да дође до војног пуча или револуције, тај који је писао тај чланак није узимао у обзир те околности или можда дотична особа која је правила тај чланак, ради за неку обавештајну западну или пак Руску службу па зна унапред да ће ова Влада изгурати цео мандат или пак неће, а можда ради за "Двери" као што је рекао предходни коментатор и можда је разлог управо тај који је навео уредник Drazetad, или сасвим неког трећег, али у сваком случају чланак треба да буде у процесу брзог брисања, а не гласања јер је нерелевантан да се налази на Википедији чак може да се уброји и у вандализам.--Dardaneli799 (разговор) 03:53, 9. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Још један чланак о историјским личностима Отоманске империје базиран на садржају турских серија. Личност сама по себи небитна, садржај у најмању руку дискутабилан. Гласање је завршено. (освежи) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:47, 12. октобар 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Чланак служи за ширење неоосманизма у Србији као и турске серије које се масовно снимају и извозе на просторе који су били под Турском окупацијом, зашто се Турске серије неприказују у Русији или пак у Великој Британија, Италији, Аустрији итд, па зато што тамо нема интереса да се приказују, овај чланак је само мали део неоосманске политике на овим посторима где се од окупатора и освајача постаје херој, у серијама попут "Сулејмана Величанственог" и сличних глупости.--Dardaneli799 (разговор) 22:47, 12. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Чланак непрелази праг значаја за енциклопедију, извори за ту политичку организацију, нису релевантни и већином се базирају на изворима који нису независни извори, самим тим предлажем овај чланка за брисање јер организација сама по себи непрелази праг значаја. Гласање је завршено. (освежи)--Dardaneli799 (разговор) 14:44, 14. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити...Дај немојте се спрдати, хиљаду пута су их помињали у медијима...морамо да имамо чланак о овоме како би народ знао о чему се ради, само чак медија ради...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:54, 16. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Иста ситуација као и са чланком Српски народни покрет Наши, чланак непрелази праг значаја за енциклопедију, извори за ту политичку организацију, нису релевантни и већином се базирају на изворима који нису независни извори, самим тим предлажем овај чланка за брисање јер организација сама по себи непрелази праг значаја. Гласање је завршено. (освежи)--Dardaneli799 (разговор) 14:44, 14. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити Током 2000 тих је ова организација била веома активна. Била је заступљена у медијима, била је активна током протеста, и учествовала је на локалним и парламентарним изборима. У задње време није толико активна и не помиње се у медијима, али то не значи да више није релевантна. Ово није списак активних организација и удружења, већ место где се налазе чланци о стварима које су важне, јер су на неки начин имале утицаја на друштво или неки догађај. Ако је ова организација у неком периоду имала неког утицаја, онда сматрам да је релевантна. --Ненад (разговор) 14:46, 16. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити...per Nenad...ja niti nešto posebno zalazim u te članke, a i ne interesuju me mnogo sobzirom na realan politički značaj...al svejedno, još uvek se sećam kako su ih pominjali po medijima...povodom koječega...valjda prajda, pa nekih protesta, pa isto nešto vezano za Ustavni sud, pa za izbore itd itd....samo zbog toga prelaze prag značaja za enciklopediju...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:36, 18. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити Овде смо одавно установили да постоји релевантност. Друга је ствар што постоје два удружења са истим именом, па се јавља проблем како то уклопити у чланак.--В и к и Р13:39, 20. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Када већ администратори не уклањају по виђењу ове очито нерелевантне организације, онда ћу овдје образложити свој предлог. Ради се о бившој политичкој партији којој је максималан домет пар освојених одборничких мандата по неким градовима или општинама. Пријављивала се вјероватно по изборима, никада прошла. За текст уопште не постоје било какви извори нити било какво увјерење да се ради о партији од важности. Ово је све у пакету корисника чији су овакви чланци већ брисани. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 15:07, 17. октобар 2014. (CEST)[одговори]
обрисати ма ово је смешно... Него мени је мало проблем да разумем Дарданелија јер изгледа да има неки програм који по рандом систему убацује и брише интерпункцијске знакове, укључујући и размак. --Burga (разговор) 17:55, 17. октобар 2014. (CEST)[одговори]
обрисати јер је организација сама по себи била небитна и док је постојала. Иначе и ја сваку мисао колеге Дарданели799 морам да прочитам бар 15 пута да бих је схватио. Изгледа да су му се интерпункцијски знаци жестоко замерили у животу чим их толико мрзи. Извини колега али и правопис и граматика су ти на предшколском нивоу --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:54, 17. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Моје образложење гласачима зашто сам направио овај чланак и зашто сматрам да треба да остане. Прилоком прављења конкретно кад се ради о било којем политичком чланку о некој политичкој партији, ја неделим странке по јачини њене политичке пропаганде и по њеним финанцијама свакако да постоје мало доказног материјала деловања и рада странке КПЈ, која је угашена али ја бар сматрам да странке нетреба да се разликују у заступљености на овоме сајту бар оне које су деловале у својој прошлости. Од 1990 па до последњих избора учесвовало је безброј странка у политичком животу Србије, странке које су биле упамћене у јавности су оне странке које су имале јаку политичку пропаганду или које су оствариле неки политички резултат. Незаборавимо да се такође налазе странке на овоме сајту које нису учествовале на изборима, али су оствариле трага у јавности, наоснову податак које сам добио од бившег високог финкионера ове странке написао сам овај чланак. Такође постоје чланци о бившим странкама закоје непостиоји ниједна избор али нису брисане са овога сајта за ову постоје бар неки извори њеног постојања и деловања у прошлости. Ја лично нисам писао чланак о овој странци зато што припадам левим политичким идејама него, наоснову мојих процена да ова странка као бивша странка која је део историје прелази праг значаја или је на самој граници, јер је док је деловала била је активна странка, нажалост сајт од ове странке више непостоји да се преузму сви подаци о њеним активностима. Колико сам ја могао да дођем до података ова странка је имала у прошлости своје кандидате на савезним изборима у СРЈ и на локалним изборима већином је то било у коалицији са неком другом странком као што је пример коалиције из 2009. године са више комунистичких партија. Ја сам лично писао чланке и о другим странкама које немају везе са левим идејама а које су оствариле трага на неки начин или које су идаље активне да небуде алудирања да само пишем о левим партијама. Највише је утицало на мене да напишем чланак о овој странци јер је занимљива по томе што у свом називу има име КПЈ као некадашња општепзната странка у 20 веку, мислио сам да ће чланак овој станици бити занимљив за посетиоце овога сајта и људе којима је примарно изучавање историје комунизма код нас и историје политичког деловања у Србији и Југославији.--Dardaneli799 (разговор) 15:24, 17. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Ради се о некој пјевачици за коју је неко можда и чуо, ја признајем да нисам. Своју прву пјесму има од 2010, затим пјевала у некој групи па их напустила. Има и спотове. Кога занима број прегледа на Јутубу нека се мало потруди, нисам сада у могућности да образложењем предлога покријем и тај дио. Извор Свет плус. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 20:13, 17. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Певачица у покушају, једно кратко време покушавала да пева за Фанки Џи, и то у моменту када се група распала (никада их нисам волео), а данас покушава то исто да ради али само соло. Без успеха наравно. Иначе чим цењени колега није чуо за ову појаву то само потврђује моје шкрабање да је небитна. А можда никада није ни рођена.... ко ће му га знати --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:01, 18. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Млади пјевач, пуних 20 година. Завршио музичку школу и има студио, пише пјесме. Учествовао на фестивалу, има дует са Звездом Гранда. Иако су Данијел Кајмакоски, Милош Вујановић и Тијана Милентијевић добили своје енциклопедијске чланке, богами нисам присталица да се њихов синдром шири и даље. Број прегледа на Јутубу не знам. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 20:35, 17. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити пошто је права греота да се брише чланак о некоме ко овако добро изгледа. У преводу, по узору на предлагача који када лупа негативне гласове по чланцима чија му се тематика не свиђа једнако тако даје "смислена" објашњења. Диван је и надасве познат --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:08, 18. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Поводом четвртог гласа гдје се ја коментаришем у својству предлагача желим да велим сљедеће. Не знам откуд констатација да ја лупам некакве негативне гласове на теме које ми се не свиђају. Мислим да у просјеку лупам више позитивних гласова и никада ми нико није ставио примједбу на мој било који глас који је увијек образложен. Чини ми се да је овдје ријеч о изазову да гласам тамо у вези са два сјајна или добра чланка. Ја њих не могу читати сада никако, тако да ништа од тога. А већ је то негдје речено, када се дешавало „Косово“ све је ваљало а када се деси „Крим“ одмах треба цијелу Википедију замарати неким личним проблемом приликом предлагања или гласања. Уосталом, како ми да знамо да овај момак фино изгледа (иако је то више ствар личног укуса)? Ово је слика гдје је максимално нашминкан и дотјеран, али немамо природну слику. Можда је он диван, али сигурно није познат. Ето ја нисам чуо за њега ни за пјесме које пјева. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:51, 18. октобар 2014. (CEST) с. р.[одговори]
Ах, шта да ти кажем, формирало ми се такво мишљење током свих ових година проведених овде. А видим да је екипи која тако гласа сваки пут забавно, па хајде реко да и ја пробам. И могу ти рећи није лоше уопште. Ја нисам писао та два чланка нити сам их ја номиновао, само сам их ставио на гласање у име предлагача, тако да челенџ сасвим сигурно ниси добио. А овај дечко немам појма да ли је познат или не, некоме ко прати ту врсту музике вероватно јесте (и обрнуто), али ето по мом субјективном изгледу фино изгледа. Мени валидан разлог за глас ;) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:00, 18. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити човек је објавио 6 књига песама и 15 албума. Ако се добро сећам, неко неписано правило прага релевантности нам је увек било три књиге или три албума. --Burga (разговор) 21:57, 19. октобар 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Nikad čuo za ovoga, zvezdice granda su super-giga-mega-zvezde za ovog lika. Ima mnogo bitnijih pevača sa tih prostora, recimo Vlatka Pokos nema članak ovde, a bila je popularna tokom devedesetih i dobra riba (i dan danas). Zato osloboditi mesto za dobre i poznate pevače.--Soundwaweserb (разговор) 15:59, 21. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Zašto je članak predložen za brisanje? Svakako je riječ o značajnom epskom pjesniku. Dajem vam na znanje da je bio stjegonošom banske zastave 30. svibnja 1990. na Trgu bana Josipa Jelačića u Zagrebu na obilježavanju prvog hrvatskog Dana državnosti, ispred predsjednika Franje Tuđmana, kardinala Franje Kuharića i saborskih zastupnika. Ako je ijedan guslar enciklopedijski značajan, onda je to Mile Krajina.
--185.18.63.215 (разговор) 12:55, 20. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Nastupao je više puta u više europskih država, u manjem dijelu Azije, većem dijelu Australije, sedam država Amerike i sedam gradova Kanade. I u svojoj trećoj životnoj dobi rado je putuvao i obilazio tradicionalna okupljanja poput Olimpijade starih športova u Brođancima, Bikijadu u Radošiću, Thompsonovu veselicu u Čavoglavama, Gospu Sinjsku, a desetljećima je neizostavan gost Splitskog ljeta, Đakovački vezovi, Dani Alke i Velike Gospe, Vinkovačke jeseni i dr. http://www.ferata.hr/dvije-legende-otisle-na-onaj-svijet/ "Mile Krajina ostat će upamćen po povijesnom trenutku kada je nakon uspostave višestranačkog Sabora 30. svibnja 1990. godine, noseći bansku zastavu, išao na pozornicu na Trgu bana Jelačića ispred predsjednika Tuđmana, kardinala Franje Kuharića i saborskih zastupnika. Autor je nekoliko knjiga pjesama u desetercu te jedanaest albuma guslarske glazbe. Napisao je dvije knjige ‘Guslarske pjesme i pjesnički zapisi’ i ‘Hrvatske guslarske pjesme’. " Mile Krajina pjeva pred tisućama ljudi na Trgu bana Jelačića 30. svibnja 1990., snimka na YouTubeu: [2] . Po čemu su Milomir Miljanić i Đorđije Koprivica značajniji od Mile?
Томпсонова веселица у Чавоглавама, Олимпијада старих шпортова у Брођанцима, Бикијада у Радошићу? Ја мислим да треба да пишемо чланке и о тим ликовима. Миле Крајина је једна маргинална личност која је у центар пажње дошла ширећи шовинизам, фашизам и усташтво и можда као такав и треба да стоји, чисто да се зна ко је у ствари био. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:35, 20. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Po čemu je bilo koji drugi guslar značajniji od njega? Gusle služe upravo za opjevavanje povijesnih događaja i osoba svoga naroda. Ako Mile nije, onda nijedan guslar nije enciklopedijski značajan.
Па искрено, то што је он значајан и релевантан за википедију на хрватском језику као локална појава, не видим по чему би био значајан и за остале језичке пројекте, између осталих и за вики на српском језику. А узгред већина података о њему долази са блога тако да..... што се мене тиче ово је за брисање --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:40, 21. октобар 2014. (CEST)[одговори]
On je svakako najpoznatiji guslar svih vremena. Ako treba brisati članak o njemu, treba brisati članak o svim guslarima. "Guslio je i pjevao domaće narodne pjesme od svoje 12. godine, a smatrao se nasljednikom svojeg duhovnog praoca Andrije Kačića Miošića. Svugdje ga se moglo vidjeti u drevnoj nošnji Cetinske krajine, štono su nosile dične arambaše Alke. Prošao je mnoge države svijeta kako bi pjevao o Hrvatskoj, a jedna od njegovih pjesama i počinje stihom ‘obišao crkve i oltare i slapove rijeke Nijagare’. " "Točno. Imao sam dvoje djece, kćerku Zdenku i sina Željka, no on je isto umro prije četiri godine. Imam i dva unuka, Tomislava i Ivana, i šestero krasne praunučadi koji žive u Osijeku i Zagrebu. Njih sam također opjevao. Tako 'ranjeno' djetinjstvo u meni je stvorilo emotivnu dušu prema ljudima i pjesmi. Zbog toga danas imam objavljenih petnaest nosača zvuka i šest knjiga guslarskih pjesama. Iako sam imao drukčije želje kad sam bio dijete. " "Kada se najviše guslalo u tim starim vremenima? - Ha, uglavnom navečer, na sijelima. Jedini instrumenti po kućama bile su gusle i diple, možda pokoja svirala. Uvijek se onda našlo vrijeme da ja, kako se govorilo, 'kontam pisme'. Rekli bi: 'Ajde, Mile, jednu iz kape', odnosno da sviram i pjevam na pamet. U glavi sam imao dva libra pjesama, a najdraže su mi bile one fra Andrije Kačića Miošića. Njegove pjesme sam najviše volio svirati jer ga smatram svojim duhovnim praocem. One su me stimulirale da u 18. godini počnem pisati svoje pjesme. Jedino me naljutio kad je u jednoj pjesmi napisao da smo Ugarci, tj. Mađari. Mi smo Hrvati! " "Da vas pozovemo, biste li snimili pjesmu s HPD-om "Lipa"? - Bih, naravno! I ja sam prije Domovinskog rata godinama bio dopredsjednik Lipe. Sada ste to vi? Čestitam, jako mi je drago. " "Malo njih zna da ste bili stjegonoša na obilježavanju prvog Dana državnosti. Kako je do toga došlo i kakav je to bio osjećaj? - Hm, angažirao me netko s Hrvatske televizije da nosim bansku zastavu. S njom sam na pozornicu na Trgu bana Jelačića ušao ispred predsjednika Tuđmana, kardinala Franje Kuharića i saborskih zastupnika, ja sam ih vodio. To je bio povijesni trenutak, 30. svibnja, jedini pravi datum za Dan državnosti, što je poslije promijenjeno. Bio sam iznimno ponosan. U jednoj ruci držao sam tešku zastavu s ornamentikom. Ljudi su se pitali kako uspijevam, a ja sam u tu ruku ulio svu svoju snagu i molio Boga da izdržim. I izdržao sam. U pjesmama žestoko i izravno kritizirate četnike, partizane, komuniste, Europu... Smatrate li da ste nekada pretjerali? - Ne! Još sam malo i rekao koliko sam trebao! Za sebe kažem da sam vjernik, domoljub, demokrat i epsko-lirski pjesnik. Ako kažem istinu o zločinima i jamama, nisam ni desničar ni nacionalist. Meni i mojoj obitelji mnogi su napravili zlo. Nikoga ne mrzim, ali navedeni mi nisu nimalo dragi. Europa je odgajala Lenjina i Tita, podržavala diktatore. Zato sam bio protiv ulaska Hrvatske u EU. Hm, to malo čudi za jednog "svjetskog putnika". - Dosta sam putovao. I uvijek ističem: kao kemijski tehničar bio sam samo na jednom putovanju, a zahvaljujući guslama obišao sam cijeli svijet. Nastupao sam diljem domovine, obišao veliki dio Europe i manji dio Azije, sve glavnije gradove Australije, a nedavno i sedam država Amerike i sedam gradova Kanade. Svirao sam i pjevao uglavnom za iseljenike. " "Koliko vi gusala imate i kakvih? - Troje, izrađenih ručno, po narudžbi, a sve gore iznad drške imaju hrvatskog sokola. Ukrasi na guslama ovise o vlasniku i o majstoru rezbaru. Meni je jedne radio jedan čovjek iz Hercegovine pa sam tražio da mi ureže likove kralja Tomislava i Ante Starčevića kao dva hrvatska velikana. Imam jednu jedinu originalnu odoru Cetinske krajine u kojoj uvijek nastupam. Zašto vaša odora sadrži kontradikciju – oružje, kuburu za pojasom i cvijeće na kapi? - Oboje su sinjska tradicija. U stara vremena i kada se išlo u crkvu, moralo se ponijeti oružje. Za svaki slučaj... (smijeh) Cvijeće je ukras i mora biti prirodno. Najviše volim staviti muškatle. Jednom, kada sam gostovao na Palma de Mallorci, našao sam prelijepe muškatle, a vlasnica mi je skoro ubrala cijeli vrt. "
Ах, па то су нови моменти – онда чланак треба проширити или написати нови особито о теби. Ипак, држати тај „тешки стјег“ под којим је поклано на милионе тамо неких Срба, док Миле гуди о „Максовим месарима“ из Старе Градишке и о протјеривању „прљавих Срба“ преко Дрине заслужује чланак... али не овде, него вјероватно на некој Упедији. --CarRadovan (разговор) 23:51, 24. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Gdje si čuo za neku njegovu pjesmu o tome? 30. svibnja 1990. pred desecima tisuća ljudi odguslao je iduće... Eeeeeeeeej opjevat ću hrvatskoga bana Jelačića slavnog velikana iz rodnoga Petrovaradina koga voli cijela domovina u Beču se Josip školovao i časnik je visoki postao mnoge bitke vodio je teške i pobjede nosio viteške ban hrvatski kada je postao za vlast veću boriti se stao s jedne strane ne daju Mađari i sa druge bečki gospodari poslije slavnog kralja Zvonimira Hrvat nema od tuđina mira o nama se uvijek neki brinu i vrebaju da nam glavu skinu viknu bane pa se naoblači nitko nije od Hrvata jači Hrvat neda svoje zemlje drugom mi smo vatra pokrivena lugom nedam nikom hrvatske države il' će letjet na sve strane glave vojsku kupi, britke sablje paše, dobra konja ispred vojske jaše vlast mađarsku sabljom potisnuo u Hrvatskoj kmetstvo ukinuo sve odluke u Zagrebu tada saborska je donosila vlada bana svoga narod je štovao spomenik mu Zagreb podigao trg su imenom njegovim resili svi su ljudi zadovoljni bili narod svaki treba svoga bana da mu brani zemlju od dušmana pjesnici su o banu pjevali i junaštva brojna spominjali ban je uzor hrvatskome rodu kako valja braniti slobodu poslije rata boljševizam vlada gospodar je od sela i grada bez nacije, bez vjere i duše spomenike u Zagrebu ruše promijeniše ime bez obzira i Ulici kralja Zvonimira porušiše jednog tužnog dana i spomenik Jelačića bana trg su tako prazan ostavili i hrvatski narod ponizili oprosti im zato Gospodine jer i danas ne znaju što čine spomenika i Bogu je žao razbacan je po trgu ležao doktor Antun Bauer ga spasi mudri ljudi naši su uzdasi vidio je što vandali rade na trgu je skupio komade pa u gliptoteku odvezao spomenik je tako sačuvao hvala našem Anti uzoritom i njegovom djelu plemenitom čudan zakon čudni i aršini mnogi ljudi stradaše nevini u kavani kad netko pjevuši da olakša i srcu i duši tu su mnogi moj premili bane u zatvoru provodili dane što su pjesme o tebi pjevali i junaštva tvoja veličali tako bane tvoje uskrsnuće mislili smo da je nemoguće novi pokret demokratskih ljudi diljem svijeta pravednost probudi ljudi teže društvu modernome i sistemu višestranačkome tražili su ugledni Hrvati Jelačića da se na trg vrati na trgu je scena priređena figurica konjska postavljena oko konja zapališe svijeće narod plače i donosi cvijeće sedamdeset tisuća bijaše peticiju koji potpisaše u Hrvatskoj proljeće se budi nadaju se i žene i ljudi da će vidjet jednog lijepog dana u Zagrebu Jelačića bana na starome trgu njegovome to je želja rodu hrvatskome za slobodu, za demokraciju i državu divnu Kroaciju.
Pa Stojanka Novaković ima članak. Po čemu je bilo koji guslar značajniji od Mile. Mile je pisao i dulje i popularnije spjevove, najveći hit je njegov spjev "Oluja".[3]
Ја им ипак не бих давала простор за рекламу на енциклопедији, како већ сви знамо, ово ипак није место за то, не може Никола Тесла, па он... То су ствари за Твитер, Фејсбук, њима се такве ствари страшно допадају, и евентуално на неким онјлајн новинама и сличним местима која гаје сензационалнализам, трају 5 минута, а сутра их се нико жив ни не сећа, једноставно речено није енциклопдијски чланак, мада се неко стварно труди. Мислим више ми и онако није ништа битно, али ето, предложих да не буде да сам видела, а да нисам ништа урадила, па како се коме свиди. Гласање је завршено. (освежи)--Тајга (разговор) 17:48, 19. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити Човјек је дипломата са вишегодишњом каријером која укључује и неке од највиших функција у спољној политици Црне Горе. Врло лако прелази праг значаја.--В и к и Р13:51, 20. октобар 2014. (CEST)[одговори]
оставити Riječ je o diplomati i (javnoj ličnosti) važnom koliko i političar ili ministar u Vladi. Vodi glavnu riječ kada su u pitanju pregovori o pristupanju CG Evropskoj uniji. 1) bespredmetno je porediti ga sa Nikolom Teslom jer ovo nije Prosvetina enciklopedija. 2) Štaviše, ako Jelena Karleuša ima svoj prostor (kao i razne druge ličnosti netipične za enciklopedije) onda na Vikipediji nisu samo enciklopedijski članci i ovaj je svakako podesan. Uostalom, odakle profili tolikih političara? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Eu4me4eu (разговор • доприноси) | 14:44, 20. октобар 2014.
оставити у сваком случају јер је реч о веома значајном професионалном дипломати. И замолио бих колеге уреднике да схвате да је српски језик језик којим говори половина популације Црне Горе и да теме које се тичу генерално Србије, Црне Горе и Републике Српске треба да буду опширније и детаљније. Није овде реч о једном дипломати из Пакистана или Замбије, већ из Црне Горе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:40, 20. октобар 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Po meni, nije relevantan. Ne moramo imati baš svakog činovnika, pogotovo nekog za koga nikad nisam čuo. Prema ovome ako ovaj ostane, onda bi morali imati i predsednika mesne zajednice u Nemenikućama.--Soundwaweserb (разговор) 15:38, 21. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Zašto brisati glavnog pregovarača CG kada je sama ličnost centralna u istorijski važnom procesu za jednu zemlju? Važan je koliko i ministar u vladi i zaista ne vidim da se iko trudi da promoviše nebitnu ličnost. Sasvim relevantno — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.66.167.5 (разговор • доприноси) | 13:28, 20. октобар 2014.
Коментар: Stranica je O.K. nema potrebe za brisanjem, a ambasador Pejović je važna politička figura. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.66.167.7 (разговор • доприноси) | 16:29, 21. октобар 2014.
Коментар:Podržavam autora ovog članka. Iako neće biti obrisan članak o Pejoviću, svakako je bitniji od članka o predsjedniku mjesne zajednice. I zato treba da ostane.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.66.167.6 (разговор • доприноси) | 16:38, 21. октобар 2014.
Мислим Саунд да мало претерујеш. Не заборавите да је ово матична википедија и за Црну Гору и уколико желимо да нас читају, а у вези са локалним темама, онда треба и да се пише о томе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:58, 21. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Ja mislim da ti malo preteruješ. Moj glas nema veze sa čitaocima u Crnoj Gori i ne treba usmeravati razgovor u tom pravcu. Ima mnogo članaka vezanih za tu zemlju i nisu zanemareni. Uostalom ostaće i ovaj, tako da ne vidim razlog za brigu.--Soundwaweserb (разговор) 17:02, 21. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Коментар: Имам утисак (обично не грешим) да је аутор добио задатак да ово напише. Зато су јуче и данас поред текста Aleksandar Andrija Pejović написани по хитном поступку и ови повезани текстови:
Коментар: Autor nije napravio članak Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. On pripada nekom drugom autoru, lično to znam, a kada bi se sve našlo u jednom članku, bio bi glomazan i nepregledan. Pridružujem se onima koji misle da sasvim ima smisla ukoliko se sve podijeli u nekoliko članaka i svrsta u jednu kategoriju - Evropska integracija Crne Gore. To je njihovo pravo - da budu originalni i da promovišu svoj rad. Svaka zemlja svojim primjerom narednima! Da je vječna Evropska Crna Gora! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.66.167.5 (разговор • доприноси) | 12:33, 24. октобар 2014.
Да знаш ћирилицу вероватно би видео да нигде не пише да је исти аутор радио наведени текст. Исто тако би прочитао и правила за понашање на википедији, па би знао да аутори после објављивања текстова, немају никаква права над њима јер су их објављивањем предали заједници и могу их допуњаваи и преправљати сви регистровани корисници. Пароле нећу коментарисати само је чудно да их несмеш написати под својим именом, тако да надлежни због којих их употребљаваш неће знати ко си. --Drazetad (разговор)
Ево ти на ћирилици:
Прво, читава расправа око овог текста је због тога што је чланак на српском, а тема је Црна Гора, па ако то није противно правилима заједнице, онда не знам шта јесте. Српски се говори и у Црној Гори, а све и да је написан у Србији и тад је О.К. Боље и отворене пароле него национализам. Шта шкоди ако српска Википедија добије неколико чланака?!
Друго, да аутор текста има налогодавца, зашто би се крио иза ип адресе? Налогодавцу би одговарало да подређени отворено брани оно што је за њега урадио.
Заиста је бесмислена дискусија, све се ионако врти око тога да има што мање чланака о Црној Гори јер некоме смета што нечији труд. Да можда управо то није по нечијем налогу, или због параноје? Оставите овај чланак на миру и позабавите се радије нечим другим. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Eu4me4eu (разговор • доприноси) | 10:21, 25. октобар 2014.
Да можеш да схватиш шта сам написао не би овако писао, а да си гледао вероватно би видео да нисам гласао за брисање, тако да су фразе „Боље и отворене пароле него национализам. Шта шкоди ако српска Википедија добије неколико чланака?!.. или због параноје?“ глупости. Зашто си се морао регистровати под шифром да би „храбро“ бранио свој текст. Није потребан одговор.--Drazetad (разговор) 10:56, 25. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Упркос чињеници да је случај Тијане Јурић један од најпознатијих убистава ове године, сам закон остао је на нивоу предлога. Истина је и да се доста писало о њему, али мислим да тренутно (још увек) не прелази ВП:ЗНАЧАЈ. Гласање је завршено. (освежи) Lakisan97 (разговор) 00:38, 22. октобар 2014. (CEST)[одговори]
обрисати Чак и када би био усвојен овакав закон нема разлога за самосталан чланак јер ми немамо заживјелу ту законодавну традицију да се неки закони дугорочно памте по неком битном фактору његовог настанка, то је све код нас тренутни ефекат. Материјално, чланак је само новинарски трач. Неку битнију информацију евентуално уклопити у главни чланак. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:57, 24. октобар 2014. (CEST) с. р.[одговори]
Мислим да овај чланак треба обрисати јер нема никаквих корисних информација. Међутим не видим зашто не би постојао чланак Срби у Србији или Срби у РС. Ако већ имамо чланке Мађари у Србији или Срби у Хрватској, која је разлика имати чланак о Србима? Мислим да се може написати сасвим пристојана чланак о нпр. Србима у РС. Почевши од података о историји Срба на том простору, од када су присутни и сл, па до историјског прегледа нпр. процента становништва који су чиничи у држави (ако пишемо о Србима у Србији) или ентитету. Може се вероватно наћи још гомила података, типа специфичности језика, обичаја и сл у односу на Србе као народ уопште. --Јованвб(р)02:32, 25. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Мађари у Србији су национална мањина. Република Српска и Србија су Српске државе и територије са којих потиче овај народ и све што се може писати посебно о тој теми треба да стоји у чланку Срби. Изузев ако се направи сад баш неки спектакуларно обиман чланак о тој теми --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:13, 25. октобар 2014. (CEST)[одговори]
Наравно, слажем се са тобом. Може се направити добар чланак Срби у Србији, али за то је потребно много труда и података који би били релевантни за тај чланак. А тренутни чланак сигурно тога нема. --Јованвб(р)20:33, 26. октобар 2014. (CET)[одговори]
Kako možeš Milomira Miljanića da porediš sa ovim nepoznatim čovekom? Milomir je poznat guslar u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a uz to, peva i dobre narodne pesme. Pa nemojmo biti neozbiljni, znaju se kriterijumi.--Soundwaweserb (разговор) 15:43, 28. октобар 2014. (CET)[одговори]
Pa i Šimić je poznat guslar u Hercegovini i Hrvatskoj. Članak o Milomiru nema nijednog izvora i jako je kratak, a članak o Šimiću koji je daleko dulje na estradi nudi i omote albuma. Đorđije Koprivica svira isključivo gusle, ne pjeva nikakve druge pjesme. Po čemu je on vrjedniji od Šimića?
Ma da, kako da ne, važi, malo sutra. Naveo sam ti argumente (opet su moji jači od tvojih), čovek je nepoznat. Pa nema to veze sa izvorima i dal je kratak članak. Jednostavno nebitan je lik spram Milomira i ne može da ima članak.--Soundwaweserb (разговор) 17:51, 28. октобар 2014. (CET)[одговори]
Поредити Миљанића, Копривицу и Међедовића са некаквим Шимићем је једнако поређењу Реала, Барселоне и Бајерна са NK Vatrogasac Brdovečki Zdenci ... Можда је тај Ватрогасац забио го Домобрану (NK Domobran Zagreb), али клубови тог ранга нису релевантни за ову википедију! --CarRadovan (разговор) 17:53, 28. октобар 2014. (CET)[одговори]
Šimić je poznati guslar koji je nastupao po festivalima guslara Jugoslavije. Od hrvatskih guslara najviše se dao u opjevavanje Domovinskog rata. Autor je spjevova Smrt doktora Andrije Artukovića, Ustoličenje doktora Franje Tuđmana, Kako Srbi u logorim' muče, Krv se proli za Lijepu našu, Četnik nikad u zapadnu ne će, Pogibija hrvatskog viteza Tihomira Mišića, Herceg-Bosno, više mi te nema, Bjež' Srbine dolazi Oluja, Smrt Mate Bobana, Umro je Gojko Šušak, Smrt doktora Franje Tuđmana, Viteški dragovoljci u Haagu, Vrati Stipe vojsci generale i Ne sudite generala Norca. U nekim spjevovima poput Tko to pravi u Neumu vile?, Jesen stiže izbori se bliže i Kud pobježe Sanaderu Ivo Jadranka nova premijerka žestoko kritizira vlast i opjevava kriminal. U spjevu Naše selo sada i nekada opjevao je sukob današnjice i minulog doba. "Spada među klasike hrvatskog guslarstva. Rođen je 1944. g. u Alagovcu pored Gruda (Hercegovina), a po zanimanju je nastavnik matematike u grudskoj osnovnoj školi. Ovo je selo inače iznjedrilo i posljednjeg hrvatskog hajduka i narodnu legendu Andrijicu Šimića (1833-1905). Željko je započeo gusliti već u dvanaestoj godini a do sada je snimio oko stotinjak pjesama. Prvi mu je guslarski rad objavljen u diskografskoj kući Jugoton pod naslovom "Andrijica Šimić gorski harambaša. "[4] "Poslušajte ekskluzivno, samo na portalu caffe-tony.com kako je poznati guslar Željko Šimić opjevao slobodu hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača. "[5] "Kad sam već počeo jubito režirati evo još jedan mali uradak. Naime snimio sam prije nekog vremena velikog guslara Željka Šimića koji gusli jedan dio pisme "Imotski vitezovi" od Andrije Kačić Miošića (Razgovor ugodni naroda slovinskoga), nadodao stare fotke iz arhive (stare Imote) moje prijateljice Suzane Budimir, sve to smiksao i bacio na jubitu... Dogovorio sam se sa Željkom da snimimo cijelu pismu "Imotski vitezovi" i jedan dio (koji se odnosi na Imotu) iz "Omiški vitezovi" ...eto to mi je velika želja, ali nikako vremena uhvatiti... " [6] "Na veliku radost korisnika doma za starije i nemoćne osobe Vita, u domu je boravio poznati grudski guslar Željko Šimić Dotić. Socijalne radnice Monika Leko i Jelena Boban, predstavile su gosta kojeg su mnogi već ranije upoznali, upravo kroz pjesme u kojima je opjevao brojne povijesne događaje i velikane s ovih prostora. Druženje uz gusle i razgovor trajalo je sat vremena na obostrano zadovoljstvo svih prisutnih. " [7] ""IZ PELENA kada je iziša, prvo kosu majka mu ošiša, malo dužu košulju mu šije, da mu čunu i guzu sakrije", stihovi su epa Životni put Milana Bandića koji je uz gusle opjevao bivši profesor matematike zagrebačkog gradonačelnika, poznati hercegovački guslar Željko Šimić. Pjesma govori o Bandićevom trnovitom putu prema zvijezdama, od rođenja u drvenoj bešici bez babice, preko branja duhana i kopanja na njivi, školovanja za koji njegovi roditelji nisu imali novaca, pa do studija za koji je sadašnji gradonačelnik Zagreba zarađivao rastovarom cigle i cementa. U ovom je ostvarenju sudjelovao i vozač "načelnika velegrada" Željko Jurčić, također guslarev učenik, a Bandićevi su prijatelji, društvo Ružičana, projekt već "pogurali" s tisućom eura. No, zasad su najviše zaradili "pirati" koji na benzinskim pumpama diljem Hercegovine prodaju ovaj hit po cijeni od tri eura, iako njegov autor guslar Šimić kaže kako se CD koji je otiskan u 500 primjeraka besplatno dijeli. " [8] "Oni koji su postavljali ta pitanja, prvo nisu hteli da imenuju ljude o kojima se peva uz gusle, da bi potom i sami otkrili njihova imena. Reč je o Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Da, pevaju - rekao sam mada smo našim normativnim aktima na neki način zabranili da se peva o živim ljudima dok istorija ne iskaže svoj stav. Vidite, i Hrvati i muslimani imaju svoje guslarske festivale. U Hrvatskoj je na jednom festivalu pobedio Željko Šimić sa pesmom o Franji Tuđmanu, ali se nije našao nijedan Hrvat da ga upita zašto peva o Tuđmanu. " [9]
Ма пјесме уопште нису проблем, њих можемо смјестити у неки постојећи чланак - нпр. Србофобија. Али пјесник је аутсајдер. Као што сам ти већ рекао - то што је Ватрогасац забио Домобрану, не значи да ће играти у Лиги шампиона! --CarRadovan (разговор) 23:43, 28. октобар 2014. (CET)[одговори]
O Koprivici se ne može naći ništa putem Googlea, daleko manje nego o Krajini i Šimiću. Najveći mu je uspjeh što je skupio 100 ljudi negdje u Australiji. Sve što ima... "Poznati guslar iz Srbije Đorđije Koprivica, imao je prošle nedelje nastup u sali Nacionalnog doma Draža Mihailović u Carrum Downs-u. Nastup je usledio nakon gostovanja u Pertu, a posle gostovanja koje je predviđeno za petak, u crnogorskom društvu Njegoš u Melburnu, slede Sidnej, Kambera i Brizbejn. Umetnik na guslama je bio iznenađen slabijom posetom ali je naglasio da će pevati i guslati kao da je puna sala. “Gusle su nastala tokom duge najazde Turaka na hrićanski narod. Nije mala stvar biti nečiji rob pola milenijuma. Taj dugi period turskog zuluma sprski narod je preneo na gusle koje nikad neće izumreti dok je Srbina, naše vere i kulture”, rekao je Koprivica u pozdravnom govoru prisutnima. Po slobodnoj proceni u sali se okupilo oko 100 gostiju. Posle guslarskog nastupa Đorđija Koprivice, nastupio je poznati lokalni pevač Jovica Đorđević sa svojim orkestrom. " [10] "Jedan od najpoznatijih narodnih guslara sa naših prostora Đorđije Koprivica, guslarskim prelom održanim u sali crkvene opštine Sveti Đorđe u Sent Albansu započeo je prošle subote ovogodišnje druženje sa zemljacima. Đorđije Koprivica nastupao u crkvenoj opštini u Sent Albansu Tako su ljubitelji drevnog narodnog instrumenta i narodne epske poezije mogli da se kroz pesmu vrate u slavnu prošlost i patriotsku tradiciju... U pauzama svog nastupa guslar Đorđije Koprivica je izuzetno nadahnuto govorio i o značaju gusala i guslarstva u srpskoj tradiciji. - Uz gusle se ne igra i ne veseli, a više puta se uz gusle i zaplače. Gusle su i od radosti i od žalosti. U našoj tradiciji su se uvek zadržale i mesto im je uvek bilo pored ikone i pevalo se kada je ljudima bilo najteže - rekao je između ostalog guslar Đorđije Koprivica. U nedelju Đorđije Koprivica je bio gost piknika na crkvenom imanju Sveti kralj Stefan Dečanski u Frenkstonu. Narednog petka ljubitelji gusala će moći da ga vide u prostorijama kluba "Njegoš" u Prahranu. " [11] "Proslog petka su oko 50-tak ljubitelja muzike imali priliku da po drugi put prisustvuju guslarskom koncertu u izvodjenju Djordjija Koprivice, kome se ovoga puta pridruzio, kao gost, Branko Babovic. Zeleli bi da se najiskrenije zahvalimo umetnicima koji su donirali svoj trud i talenat za ovo nezaboravno vece. Posebna zahvalnica spremanje bogate vecere za Branka i Veru Franovick, kao i svim volonterima: Jovica Malesevic, Predrag Vaskrsich, Mirjana Picuric, Branko Panich i Goran Jovanovic koji su se istinski trudili da koncert i zabavno vece prodje u najboljem redu. " [12] "Već tri i po decenije Đorđije Koprivica druguje sa guslama, u više navrata je za svoje umeće nagrađivan titulom državnog prvaka, a dosegao je savršenstvo i u kazivanju epske poezije Osnivač svojevrsnog „koledža epike”: Đorđije Koprivica Iz lične fotodokumentacije Vrbas – Pre nego što je počeo da sriče prva slova, još kao petogodišnjak, Đorđije Koprivica naučio je da „udara“ u gusle i znao da uz njihov zvuk tečno otpeva nekoliko epskih junačkih pesama. Već kao đak prvak počeo je da nastupa na školskim priredbama i u raznim drugim prigodama u rodnim Banjanima, nedaleko od Nikšića, a ponajčešće na seoskim prelima. Đorđije se pre desetak godina i profesionalno posvetio guslarstvu. Osvojio je do sada mnoštvo nagrada i priznanja na raznim festivalima – pored ostalog, šest puta bio je prvak Jugoslavije, a tri puta proglašavan za najboljeg guslara Srbije. Objavio je nekoliko desetina vrlo tiražnih audio i video zapisa, dve zapažene zbirke poezije. Gotovo da nema kutka na kugli zemaljskoj, naseljenog Srbima u iole većem broju, u kojem ovaj guslar nije pronosio duh, snagu i eho našeg bogatog epskog nasleđa i tradicije pravoslavlja. – Iako su gusle u jednom periodu bile nepravedno zapostavljane, stoički odolevaju. One su vezivno tkivo našeg postojanja, naša reč i jezik, snovi i pamćenje. Ko ume da ih sluša otvorenog uma i duše shvatiće da one nisu samo muzički instrument, već pogled na svet i način razmišljanja, filozofija koja nam je po svom obliku najbliža i najčistija – priča za „Politiku“ Đorđije Koprivica, koji je dobar deo svoje guslarske karijere podredio humanitarnom delovanju: pre nekoliko godina, tokom dvomesečne turneje po SAD i Kanadi, prikupio je od naših zemljaka 100.000 dolara za decu iz Hercegovine koja su u minulom ratu ostala bez jednog ili oba roditelja. Nije zaboravljeno ni njegovo dobročinstvo, posle jedne humanitarne turneje po Australiji, kada je priložio 45.000 australijskih dolara za izgradnju Doma Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Posebno se posvećuje radu sa mladima, pa je tako pre nekoliko godina osnovao i školu gusala u Beogradu, koja trenutno ima 39 polaznika. Predavači na tom svojevrsnom „koledžu epike“ su nekolicina naših renomiranih guslara, etnomuzikologa, istoričara, kao i profesora srpskog jezika i književnosti. " [13] ""Moj omiljeni guslar je Đorđije Koprivica i voleo bih da guslanje učim od njega i da sam počnem da pišem stihove i opevam ih guslajući", kaže naš sagovornik. " [14] "Najpoznatiji guslar u Srbiji i Crnoj Gori i višestruki prvak u sviranju na ovom instrumentu đorđije Koprivica posetio je i grad Feniks u okviru svoje američke truneje. NJegov nastup u prostorijama crkve Sveti Nikola u glavnom gradu Arizone bio je mćstralan, sala je bila ispunjena do kraja, a od đorđija se tražila i pesma više.
- Ovo mi je prvi put da gostujem u Arizoni i Feniksu. Siguran sam da ću ponovo doći i učiniti sve da pružim dobar provod svojim zemljacima - priča Koprivica, koji je tokom petosatnog nastupa i druženja sa domaćinima izvodio svoj standardan program obogaćen novokomponovanim stihovima, posvećenim Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. Jubilej đorđije Koprivica je tokom svoje turneje posetio i čikago, Kvivlend i NJujork gde je, takođe, održao zapažene koncerte. Svoju turneju je organizovao povodom obeležavanja 200-godišnjice od Prvog srpskog ustanka. Razdragana publika nekoliko puta mu se pridružila na podijumu i zajednički pevala sa njim. Jedan od najveselijih bio je Milan Pivač, koji nije krio zadovoljstvo što je pomogao da se ovaj koncert realizuje. Rodom i Banjana kod Nikšića, Koprivica od kada zna za sebe svira u gusle. Nije, kaže, bilo drugog instrumenta u njegovom okruženju, tako da su mu gusle bile suđene. Do sada je izdao oko 60 albuma, a nedavno je otvorio i prvu školu za gusle u Beogradu sa 32 đaka. - Gusle su moj život i veoma mi je drago što mogu da priređujem ovakve koncerte širom sveta. Svuda me zemljaci lepo dočekaju, a ja im uzvratim svojim dobrim nastupom - ističe Koprivica koji je poznat i po svom humanitarnom radu. đorđije Koprivica je, naime, do sada sakupio za ratnu siročad oko 100.000 dolara i 40.000 dolara za podizanje crkvi. Za Vidovdan je u Osnabriku održao humanitarni koncert na kojem su sakupljena sredstva za završetak Hrama svetog Save na Vračaru u Beogradu. " [15]
--89.201.245.33 (разговор) 01:29, 31. октобар 2014. (CET)[одговори]
Није довољно значајно да би био засебан чланак + овакве депеше су у новије време испливале и за неке друге политичаре тога доба па не пишемо чланке о њима. Гласање је завршено. (освежи) Милићевић (разговор) 16:51, 3. новембар 2014. (CET)[одговори]
обрисати Непостоји извор који би поткрепио уписане тврдње и тај један извор о некаквом документу неможе да се са сигурношћу тврди да документ није фалцификат јер се на самој депеши неналази печат, зато сматрам да чланак треба брисати.--Dardaneli799 (разговор) 02:56, 6. новембар 2014. (CET)[одговори]
обрисати На чланку се налази само извор Студенстког културног центра те непостоје други извори и докази на интернету о постојању галерије стога самтрам да чланак треба да се брише.--Dardaneli799 (разговор) 02:59, 6. новембар 2014. (CET)[одговори]
Milicevic01 је чланак означио ѕа брзо брисање, зато што је обрисан на енглеској википедији, а ја сам се сложио са тим и обрисао га. Међутим Корисник:Wlodzimierz сматра да чланак не треба да се брише, а о томе више погледајте моју страницу за разговор. Да не би даље расправљали најбоље је да заједница одлучи.. Гласање је завршено. (освежи)--Марко Станојевић (разговор) 15:51, 23. децембар 2014. (CET)[одговори]
Ја ћу овде само ископирати шта сам Марку већ написао (као други коментар; први је остао без правог одговора), јер ретко ко ће отићи и то прочитати, а и нећу гласати. Гласати о брисању текста за који нема разлога за брисање је залудан посао. Брзо брисање текстова са две научне референце иде на душу предлагачу брзог брисања и администратору. Ако неко од њих двојице жели, нека јавно образложи своје разлоге за брзо брисање. И нека се са овом праксом настави онда, нека се обришу сви чланци истог типа (могу доставити списак), и чланци без „интервикија” (чији списак ФеликсБот редовно генерише, а ја се трудим да им смањим број)...
Дакле, Марко, молим те још једном да ми разложно и аргументовано образлозиш незначајност (твој претходни одговор) шизокладије као чланка, у мало више од упућивања на страницу без одговора. Ако се ја добро сећам начина на који сам писао чланке о протистима, сваки је имао бар једну научну референцу (Адл и 50+ сарадника), што додуше ја не могу да проверим сада кад је чланак обрисан, а значајност једне групе живих бића никад није била довођена у питање ни на једној википедији (нити постоје упутства о значајности истих). Можеш ли да ми наведеш критеријуме по којима је шизокладија мање значајна од хроококуса, хапалосифона или ксантококофицеа? Да ти помогнем, преносим реченице са стране на коју си ме упутио: „Субјективне оцене не носе никакву тежину у одређивању да ли тема заслужује укључење у Википедију. Прагови значаја нису исто што и лична или пристрасна разматрања, као што су: „никад нисам чуо за ово“, „занимљив чланак“, „тема заслужује пажњу“, „недовољно познато“, „веома важно питање“, „популарно“, „свиђа ми се“, „од интереса само [ овима или онима ]“, итд.”... Ми смо овде на ср.вики имали и ботовских уноса чланака о врстама, и покушаја да напишемо чланке о свакој фамилији биљака, групи бактерија, класи и реду животиња и слично, и једна од тих група је и она коју си ти обрисао. С друге стране, ако је то што нема чланка на ен.вики теби мерило незначајности, хајд' погледај (тренутно) 19.979 чланака без одговарајућих чланака на другим језицима и поразмисли о брзом брисању свих њих.
Око овог брисања нисам мислио да дижем било какву фаму, али ево радионице за новог а вредног администратора, да научи разлоге за брисање. Поздрав од овим догађајем веома збуњеног мене, --Wlodzimierz (разговор) 16:19, 23. децембар 2014. (CET)[одговори]
На ен.вики је чланак обрисан 2009. године и појма немам како је изгледао, нити ме се тиче. Молим те да ми образложиш „упитност значаја, искрено речено” за било коју врсту, а камо ли ову, која је релативно скоро откривена, независна је и прастара филогенетска линија, а постала ево ове године значајна и за одређење гена за синтезу ћелијског зида. Дакле, ако као разлог ставиш да нешто нема значаја, онда прочитај ту страницу ВП:значај детаљно, и до краја, као и мој цитат те странице горе. Твоје (ко си ти?), а ни моје (ко сам ја?), мишљење о значају се никога овде не тиче, објективност те овде шије. Измишљотина? Врсте живог света су измишљотине? Препоручио бих ти да не користиш шаблон бб толико често, или администраторима да те не слушају слепо већ да прочитају чланак, попут Dcirovic-а, који је твоје идеје лепо филтрирао. Ако се ово гласање настави, мислим да ћемо ускоро имати много, много мање чланака на ср.википедији :) Поздрав, --Wlodzimierz (разговор) 17:20, 23. децембар 2014. (CET)[одговори]
На шта мислиш под тиме, Марко? Да референцама потврдим(о) значај врсте и браним(о) чланак од брисања? Ја то нећу радити, јер ти је мој став јасно изнет – брисање је било погрешно од кратковиде и бесмислене идеје до чина брисања. Не треба се доказивати значај чланка, него поништити безразложно брисање и пу, пу, никад се не поновило овако нешто. Јер, као што рекох н пута, последице оваквог брисања су далекосежне. Поздрав, --Wlodzimierz (разговор) 17:42, 23. децембар 2014. (CET)[одговори]
Чланак је дословна копија чланка написаног на хрватској Википедији, написан ћирилицом и екавским наречјем. Базира се на новинском чланку док се не види и не зна за оригинал документа. Листа људи који су наведени као потписници нити је проверена нити се зна где и како је потписивана, нити је проверена оригиналност потписа потписника. Чланак експлицитно тврди: "Апел је потписало укупно 411 личности, које би се могле сврстати у три категорије." - без икаквог доказа или озбиљне историографске анализе. Овај чланак из „Новог времена“ углавном цитирају хрватски аутори и писци-новинари који пишу у прилог Хрватима (Philip J. Cohen, Vjekoslav Perica, Stanko Lasic, itd.). Најчешћа мета напада и дисквалификација је др. Виктор Новак иако се зна да су га Немци ухватили и међу првих десет послали у бањички логор пре објаве овог чланка у „Новом времену“ а онда још једном, после датума објаве.--Milos zankov (разговор) 18:25, 3. јануар 2015. (CET). Гласање је завршено. (освежи) Milos zankov (разговор) 18:25, 3. јануар 2015. (CET)[одговори]
оставити Апел је свакако објављен, па као такав је релевантан за чланак. Сад потребноје много више извора, а будућа истраживања ће и показати ко су прави потписници Апела.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Марко Станојевић (разговор • доприноси) | 9. јануар 2015. у 11:39
Коментар: Чланак није преписан са Википедије на хрватском језику, већ обратно! Чланак на Википедији на српском језику је обајвљен 14. децембра 2011, а на Википедији на хрватском језику 27. свибња (мај) 2014. Толико. --Pinki (разговор) 19:02, 3. јануар 2015. (CET)[одговори]
Ne verujem da je Milan Budimir potpisao onako nešto, a takođe veoma diskutabilno za Viktora Novaka, pa njega su proganjali Nemci, zašto bi potpisivao taj dokument? Da neće biti pre da je zatvoren zbog odbijanja? Sve u svemu, možda ne treba brisati članak ali bi bilo dobro razmisliti o onom spisku, odeljak Potpisnici. Jel zaista potrebno da bude u članku?--Soundwaweserb (разговор) 22:38, 3. јануар 2015. (CET)[одговори]
Slažem se, ali brzo bi trebalo rešiti odeljak Potpisnici, jer kao što sam naveo na szr taj spisak je nepotreban. Pa kakav je to način praviti spiskove, deluje kao upiranje prstom u građane, kao u dežurne krivce.--Soundwaweserb (разговор) 22:55, 3. јануар 2015. (CET)[одговори]
Коментар: Ја не разумем шта је спорно да постоји списак потписника!? Можда је неко потписао под присилом, али то је део историје... Зашто то сматрате упирањем прстом у некога? --Pinki (разговор) 23:16, 3. јануар 2015. (CET)[одговори]
Izvini, jedno pitanje: da li su tebi Budimir i Ljotić isto? Nemoguće da nema razlike, pa nismo bre maloumni ovde, šta će taj spisak u članku? Navedno je u tekstu pojedinosti, zar mora i spisak?--Soundwaweserb (разговор) 23:22, 3. јануар 2015. (CET)[одговори]
Коментар: Брисати по предлогу. Разумем да је Википедија аматерска енциклопедија али да не следи основне моралне норме, то не разумем. Нема никаквих доказа за било кога потписника да је то потписао пошто се не види оригинална листа, и не зна за оригиналну листу потписа. Петрановић као озбиљни историчар и научник прави строгу дистанцу од ове листе кад пише: "Potpisivalo se pod psihološkim pritiskom,strahom od posledica, direktnom prinudom. Bilo je i onih koji nisu mogli da demantuju da nisu stavili potpis na ovaj iznuđeni dokument." или "...od kojih mnogi nisu imali mogućnosti da demantuju svoje iznuđeno učešće u ovom sramotnom činu ...". Цитати су из његове две књиге Србија у другом светском рату 1939 - 1945 и Историја Југославије, књига II, стр. 180--Milos zankov (разговор) 15:01, 4. јануар 2015. (CET)[одговори]
Уредник који је написао овај чланак по ко зна који пут и по ко зна на који начин упорно покушава да своје личне ставове који су у тоталном раскораку и са српским језиком и са Матицом српском, а у доброј мери и са здравим разумом, да их намеће као званичне. Постоје чланци о наречјима и све ово што је у овом чланку исписано је у најмању руку и најблаже речено оригинално истраживање у стилу наиве. Гласање је завршено. (освежи) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:41, 3. јануар 2015. (CET)[одговори]
Ова страница за разговор или њен део можда садржи троловање. Пре него што одговорите на коментар, имајте у виду да тролове не треба хранити. Једноставно игнорисање неких коментара би могло бити најбоље решење.
Ovo je vise nego degrarirajuce za vase dostojanstvo da se istinitost necega odlucuje brojem glasova. Nije sporno da cete vi kao vecinski ekavci da ne razumijete neke stvari,jer je vec poznato da ekavci slabije kapiraju neke stvari. Eto,ne trebam to dokazivati,sami to dokazujete,i to ne kazem kao da vas vredjam vec zaista: ima li sta bezumnije nego osuditi istinu brojem glasova,a ne argumentima. Sta je to konkretno sto je neistinito,nezvanicno,sarlatanski? Ja s vama mogu i hocu razgovarati samo o cinjenicama,a ako su one vama nepoznate,vi smatarete> tim gore po cinjenice. To je vas stil misljenja,i zaista ste bruka vikipedije na srbskom. --Андрија (разговор) 00:44, 4. јануар 2015. (CET) zbog ovakvih stvari ja predlazem da se ovakvim "urednicima" zabrani pristup uredjivanju vikipedije, jer upravo oni koji citaju i doprinose se stigmatiziraju od ljencuga i zavidnih mediokriteta. Vjerujem da su to paklene muke kada ruzan zavidi lijpome, siromasni bogatome, glupi pametnome. Vi izgleda znate kako je to, kada ste tako slozni samo u destrukciji. --Андрија (разговор) 00:49, 4. јануар 2015. (CET)[одговори]
Можда као што кажеш ружни завиде лепима, сиромашни богатима, али никад глуп неће завидети паметном, јер ружан је свестан да је ружан, сиромашан је свестан да је сиромашан, али глуп човек никад није свестан своје глупости! Поздрав --Pinki (разговор) 15:39, 4. јануар 2015. (CET)[одговори]
Овај чланак представља очигледно лично мишљење његовог аутора јер нема никаквих извора којима може да се оправда то што је написано осим пописа из 2011. године где су Торлаци приказани као статистичка категорија а не етничка. Гласање је завршено. (освежи) Lackope (разговор) 00:19, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
Извињавам се, али ја годинама уређујем ову википедију и сада овај недавно регистровани корисник мене оптужује да правим чланке на основу "мог личног мишљења" и без "икаквих извора". Ово је најблаже речено безочна лаж. Само летимичном претрагом се може видети да у гугл књигама има чак 691 резултат за име "Торлаци": [16] (и то је само онај део тамошње литературе писан ћирилицом). Дакле, појам је енциклопедијски и поткрепљен је знатном литературом. Ако дотични корисник оспорава неке дефиниције тог појма у самом чланку, нико му не брани да их промени (наравно, уз цитирање извора). Такође, занима ме на основу ког то извора или чијег мишљења корисник Lackope хоће да брише овај чланак? Очигледно свог личног мишљења и себе као врховног научног ауторитета. PANONIAN (разговор) 11:09, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
То што нисам дуго на вики не значи да немам знање јер сам студент историје и права а такође сам освојио друго место на државном такмичењу из историје и плус сам из Лесковца тако да сам итекако компетентан за ову тему.Овај чланак је креиран 2009. године а једини извор који је његов аутор навео је попис из 2011. године стим што се зна да су његови резултати о припадности изашли почетком 2013. године тако да је аутор,који ме већ по други пут вређа јер је већ то урадио на страници Торлаци(разговор),имао 4 године да наведе извор на који се позива за оно што је написао међутим он то није урадио тако да је логично да се донесе закључак да је у питању лично мишљење.Сада се позива на гугл претрагу термина "Торлаци" за који ни сам не зна његово значење а пише чланак о њему,узгред тај термин нигде нема дефиницију његовог значења а камоли о постојању некакве етничке групе или подгрупе.Тако да је бесмислено да постоји овај чланак плус што не постоји на википедији на другим језицима. Lackope (разговор) 12:13, 7. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]
И ја могу овде тврдити да сам академик, то не значи апсолутно ништа. Што се тиче твоје тврдње да "нигде не постоји дефиниција појма Торлаци", та тврдња само одражава то да се ниси ни потрудио да негде потражиш такву дефиницију. Ја сам за 5 минута у гугл књигама нашао једну од дефиниција: [17] (цитат: "Торлаци чине на^ севернији огранак шоп- ске етничке групе, која настању)е територщу западне Бугарске и ве- ћи део ^ужне и источне Србще, дакле простор отприлике измеЬу река Искре и тужне Мораве."). Да те видим сада чиме ћеш да оспориш ову дефиницију? PANONIAN (разговор) 12:26, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
Рекао сам термин "Торлаци" мислим на реч,њену дефиницију,а што се тиче твог новог "извора" којег си нашао за "пет минута" сам себе си сада демантовао јер у њему пише да су "Торлаци" део Шопа тако да си сам потврдио оно о чему и говорим мада и тај "извор" је дискутабилан јер се не зна ко је тај Петровић,вероватно као и случај Костић. Lackope (разговор) 13:40, 7. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]
Колико ли је ово типично понашање? Када твоје тврдње оспори извор онда нападаш аутора тог извора? Ајде се уозбиљи и немој да трошиш време других уредника википедије улудо. Оно што си ти тврдио на страни за разговор чланка о Торлацима јесте да "Торлаци не постоје" (ево твоје измене где то тврдиш: [18]). Као главне аргументе за ту тврдњу навео си то да "никад ниси чуо за тај термин" и да ти "не можеш бити Торлак јер си пореклом са Косова". Извини молим те али овде имаш 691 (понављам: 691) библиографску одредницу где можеш прочитати тај термин: [19]. PANONIAN (разговор) 13:49, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
Оно што сам ја рекао се може видети на страници Торлаци(разговор) и стварно не могу да разумем особу којој је само битно да се не обрише њен чланак и да се због тога хвата за било шта на нету. Lackope (разговор) 16:27, 7. јануар 2015. (CET)лацкопе[одговори]
Гласови
неутралан Торлацки дијалекат постоји чланак на енглеском, српском и другим језицима. Свако има право да се осећа како хоће да је било ког порекла или пак националности. Па макар то била маргинална група људи који нису званично признати да су народ. Ако неко хоће може да буде и Липутанац из земље Недођије, али де факто да постоји група људи која се види као Торланци, узгред чим су у статистици значи да постоје. Колико видим кроз географске карте не приказује се етничко насељено становништво, него простор на коме је дотични народ и где се говори дотични дијалекат. Као на пример за Русине где се приказује простор који насељавају што не значи да је тај простор насељен само њима и да се само њиховим језиком говори. Гласам уздржано јер сматрам да чланак треба да се преуреди. Сматрам да треба да има релевантније изворе за тврдње унете у сам чланак.--Dardaneli799 (разговор) 01:17, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
Да ли би уважени колега Нимчевић био љубазан да образложи зашто је гласао да се чланак обрише? Да ли је разлог то што сам тај чланак ја започео или постоји и неки дубљи мотив? PANONIAN (разговор) 12:17, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
Ја сам све већ рекао у претходно вођеном разговору. Зар ти није доста? А ти колико видим ниси много одмакао у својим истраживањима на тему Торлаци. Ваташ се за било шта што пронађеш на интернету, али никако да убодеш праву ствар.--Нимчевић разговор 14:21, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
Полако људи! Па нећемо се ваљда данас свађати око трица и кучина?! И ја имам дебеле резерве према чланку, али свакако да чланак на ову тему треба да постоји - самим тим, лако ћемо га допунити ако се сложимо око садржаја истог.--CarRadovan (разговор) 14:47, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
Ко су и шта су Торлаци и на шта се сам тај термин односи је питање за озбиљну дискусију. Али сложићемо се сви да термин постоји и да је самим тим релевантан за енциклопедију --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:25, 7. јануар 2015. (CET)[одговори]
оставити мада једва. Списак треба сигурно уклонити пошто и у самом чланку пише да не постоји списак грехова и смешно је правити тако нешто. Међутим мислим да је тема и те како релевантна и да прва половина чланка може да послужи као неки почетак. Као што треба једног дана направити чланке Грех у (по) Исламу, Будизму, Римокатолицизму... Ја бих такође преименовао на наслов Грех у Православљу, пошто мислим да је устаљено на Вики писати у једнини. --Јованвб(р)20:15, 18. јануар 2015. (CET)[одговори]
Због чега је ова представа релевантна? Јел освојила неке награде, постоје ли неке озбиљне критике? Колико ја видим одиграна је само 3 пута у непознатим позориштима, тј. у 2 позоришта и једном дому културе: Балкан Нови покрет, Београд Дом културе, Апатин Позориште Фави, Београд. Ако је то сва релевантност представе, чланак треба обрисати --Јованвб(р)20:41, 18. јануар 2015. (CET)[одговори]
Пошто је написао Зоран Чалић, а играју познати глумци мислим да је то довољно и да треба да остане, чак и ако је мали број пута изведена и ако нема награда. У чланку нема података колико је пута извођена, а можда и ово није потпуни списак позоришта. Свакако је боље да остане и заокружи целину Жикина династија, јер је проистекла из ње. Такође ако би у чланцима о овим глумцима писало да су глумили у предсави стајао би црвени линк. --Милан Јовановић (разговор) 20:54, 19. јануар 2015. (CET)[одговори]
Овај чланак нема већ 4 године ниједну референцу и притом дељење јужнословенских језика на западнојужнословенске и источнојужнословенске је политичка подела. Гласање је завршено. (освежи) Lackope (разговор) 13:47, 6. фебруар 2015. (CET)[одговори]
обрисати То је Србски језик а не Западнојужнословенски језик ако ћемо тако гледати онда и Београд треба да има Београдски језик као и Ниш Нишки језик и Никшић Никшићки језик или Западно Балкански језик итд.--Dardaneli799 (разговор) 00:06, 8. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Коментар: Ја бих само да напоменем да посреди није политички термин. Уобичајена је, макар у домаћој лингвистици, подела јужнословенских језика на западну („српско-хрватски“, словеначки) и источну групу (старословенски, бугарски, македонски). --Lakisan97 (разговор) 21:52, 6. фебруар 2015. (CET)[одговори]
За оне који не знају шта је пичвајз: то је реч која се често употребљава у мом завичају у значењу нереда, хаоса, несистематичности. Рекао бих да смо је примили од Шваба који су управо зато што су 1941-1944. направили пичвајз (Pitschweise) у Банату а делом и у Бачкој протерани после Другог светског рата.
Мислим да је творац поделе на западнојужнословенске језике и источнојужне језике или Белић или Ивић. У сваком случају, подела је застарела, јер од некадашња два западнојужнословенска језика (сх и словенач.) имамо сад Бог-те-питај-колико. У скорије време и огласише се и Буњевци: и они би свој језик.
Иначе, ево шта каже један наш лингвиста о Белићу и Ивићу.
Новосадски договор је за српску страну био апсолутно штетан и непотребан чин. Матица хрватска одрекла се номинално Договора 1972. године у време маспока хотећи да оно што је Договором добила као загребачку варијанту хрватскосрпског језика прогласи за хрватски. С друге стране, Матица српска, није се одрекла Договора. У њој и даље нема јасне представе о идентитету српског језика, а у насловима њених публикација за језик нема српског имена.Најодговорнији за ово што је рађено српском језику, са српске стране, био је први човек српске лингвистике Александар Белић. Белић је, још при стварању прве југословенске државе, пристајао да језичку науку ставља у службу актуелне политике.
'
Као потписник Апела против комуниста (1942) он је то чинио са још већом лакоћом када су комунисти дошли на власт.
После Белићеве смрти (1960) српски лингвистички врх, Милка и Павле Ивић и њихова школа, наставили су политику Новосадског договора. Деценијама су говорили и писали да српскохрватски језик има две варијанте: београдску и загребачку, источну и западну, српску и хрватску. Такав њихов приказ језичке ситуације подударан је са Картом Томе Матасића. То што су говорили и писали није била научна истина, него сугестија. Није тешко приметити да такви њихови ставови нису били сагласни са приказом дијалектолошких истраживања самог Павла Ивића. Овде наведена Ивићева карта два штокавска дијалекта показује да је ијекавски источнохерцеговачки дијалекат јужна или западна варијанта српског језика и да му центар није у Загребу. На питање: зашто Ивић није следио резултате својих истраживања, него је прихватао туђа решења, могућ је само један одговор: Ивић, као и Белић, пружао је своје услуге актуелној политици.
Данас српски интелектуалци на истакнутим местима поручују да треба следити наше великане: Даничића, Белића, Ивића. Супротно од тога, ја мислим да су ови велики лингвисти послужили туђој политици у оспоравању идентитета и интегритета српског језика. Сигурну тачку ослонца Србима данас пружа потиснута али аутентична српска и славистичка филолошка традиција коју представљају такође великани: Вук Караџић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић. На тој традицији израста покрет за обнову србистике.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:09, 7. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Коментар:На ен викију се ова подела користи у шаблону иначе, а гласам за остављање не због тога, већ што могу да се закунем да сам ову поделу учио у српском за пријемни за факс...Источнојужносл. су македонски и бугарски, а западнојсл. словеначки, хрватски...није ми сад литература при руци (ова из које сам учио за пријемни), у Ваљеву ми је, да могу да проверим...ал могу да се кладим да ова подела постоји...остала ми је у глави, све те класификације везано за српски...то ми је ишло одлично, за разлику од граматике :)(ваљда зато што има везе са полит. географ.)...немогуће да трипујем...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:04, 8. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Не пише ко је смислио, али постоји цео пасус (четврт странице) у Граматици српског језика за гимназије и средње школе (користи се и на такмичењима и филолошким факултетима) Живојина Станојчића и Љубомира Поповића. Каже да су се у току историјског развитка јужнословенске заједнице формирале две језичке заједнице и тако даље, мада се не називају западнојужнословенским језицима. --Lakisan97 (разговор) 02:14, 9. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Влад опаска стоји, осим у делу да је подела застарела. Проблем ницања нових „језика“ „решава“ се напоменом да су они данас одређени националних предзнаком. --Lakisan97 (разговор) 02:17, 9. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Нимчевић није ништа доказао. Цитат је из неког минорног часописа Слово српско, који се издаје у Никшићу, а у уредништву су све "гиганти српске лингвистике, књижевности и културе": Весна Тодоровић (?), Радмила Митрић-Маровић (?), Борис Јовановић (?), Радинко Крулановић (?), Милојко Пушица (?). Дакле, ове интелектуалне и моралне громаде имају пуно право да пљују по угледним именима српске лингвистике као што су Ивићи, Белић итд, јер, забога, они су то својим радом и делима заслужили. Ако сте приметили, Нимчевић каже: "ево што један наш лингвиста каже о ...", а не "ево што наш угледни лингвиста (име и презиме) каже о ...". То само показује колику вредност има изјава тог "лингвисте", а самим тим, колика је тежина Нимчевићевог "доказа".
To sto su neki lingvisti vise ili manje "ugledni" ne znaci da su i njihovi radovi tačni i ako je istina da su Belić ili Ivić ovu podelu konstruisali onda je ona netacna jer onda bi srpski trebao biti i zapadno i istočno juznoslovenski ako je prizrensko-timocki dijalekt srpskog jezika.Ako želiš da kažeš da dokaz nije dovoljno uverljiv onda pokaži neki dokaz koji bi potvrdio da je podela tacna sto definitivno nije, a ne da se jedino pozivaš na "ugled". Lackope (разговор) 13:13, 9. фебруар 2015. (CET)[одговори]
A sto se Ivicevog "ugleda" tiče dovoljno je da se vidi njegova karta stokavskih dijalekata gde nije označen ni govor Goranaca a ni govori u severoistocnoj mk i zapadnoj Bugarskoj u Prizrensko-timocke govore pa da sve bude jasno kako su bili pod uticajem komunističkog režima. Lackope (разговор) 13:27, 9. фебруар 2015. (CET)lackope[одговори]
А који су твоји аргументи за тврдњу да подела "дефинитивно није тачна"?
Нимчевићу, страница се не може отворити преко оног линка који си дао (барем код мене указује на неку грешку), па сам је отворио "заобилазним путем" (ишао сам на веб-страницу тог часописа). Знам да је аутор Петар Милосављевић (грешком коректора човек је прекрштен у Пртра), али ми није јасно зашто си цитирао човека који пљује по Ивићима и Белићу, е да би ти доказао да овај чланак треба брисати? Ниси дао никакав доказ да је та наречена подела застарела или погрешна (иако извесни Lackope тврди да подела "дефинитивно није тачна"), већ само став извесног филолога да су и Белић и Ивићи били "режимлије" (што би вероватно требало значити да су били и лоши филолози). Мислим, шта си тим цитатом хтео да постигнеш? А тај исти Lackope сада тражи од мене да докажем да је та подела тачна! Који лик. Као када некога оптужите за крађу, а онда од њега тражити да докаже да то није учинио.
Чисто илустрације ради. Могао сам приложити и слику Тита и Белића како седе и причају о нечему. Не бих рекао да га Белић исправља у говору, јер Тито је био у праву и када је грешио.
Шалу на страну. Не сматрам да је подела на западнојужнословенске и источнословенске језике искључиво политичка (иако је она то временом постала), нити за то узимам као доказ чланак П. Милосављевића. Не бих се сложио да је подела на зјжсл. и ијжсл. језике систем који можемо проширивати сваки пут кад добијемо новог изрода.
Е сад мало о Белићу.
Белић пише у Јужнословенском филолофу 1937: "Поред заједнице јужнословенске, о којој тако речито говоре поменути наставци, има још нешто друго што се на основу њих може тврдити: још нешто друго што се на основу њих може тврдити 1) да српскохрватски језик и словеначки иду у свима правцима напоредо, што сведочи о некадашњем њихову заједничком развитку, о тако званом западнојужнословенском дијалекту; 2) изнесени наставци не сведоче да је тако блиска веза као међу српскохрватским и словеначким језиком било и међу бугарским и старословенским...". Белић говори о западнојужнословенским дијалектима, не језицима. Сам појам дијалекат је растегљив. У зависности од случаја може значити и говор и наречје (Види дело Милана Решетара, Штокавски дијалекат). Белић у једном другом чланку ппомиње и источнојужнословенске дијалекте. Не могу рећи која је годима у питању, али рекао бих да је писао пре рата када македонски није био признат, јер каже: "То би значило, ако ипак примимо претпоставку о некадашњем јединству источнојужнословенског дијалекта (некадашње језичке заједнице бугарског и старословенског језика), да та језичка заједница није била ни тако тесна нити је толико времена трајала као језичка заједница српскохрватског и словеначког језика." Ако вас баш стварно занима контекст, пронађите Изабрана дела Александра Белића: Упоредна словенска лингвистика 2.
Мислим да је Ивић карактер добро описао Иван Поповић у једном чланку на немачком 1959: Ivić schließt sich eigentlich der Rešetarschen Ansicht an und operiert mit denselben Argumenten wie Resetar, obwohl er mit keinem einzigen Worte den verstorbenen Meister der skr. Dialektologie erwähnt, und sogar die Ansichten von Belić als die wichtigsten bezeichnet. (груб превод набрзака: Ивић се заправо прикључио Решетаровом гледишту и оперисао са истим аргументима којима је оперисао и Решетар, мада није помињао ни једном једином речју свог умрлог учитеља српскохрватске дијалектологије, и чак је Бићеве погледе ценио као најзначајније)
За оне који нису читали расправу између Решетара и Белића: ова двојица су се почетком прошлог века препирали око порекла и развоја штокавског наречја. Да не набрајам сад шта је све заступао Решетар а шта Белић. На крају је ипак победио Решетар, јер је Белићев ученик Ивић прихватио Решетарово учење, мада није ни једном речју устао против свог учитеља, ни кад је умро (дакле, није поступао у складу са оном Аристотеловом: "Драг ми је Платон, али ми је истина дража"). Напротив. Говорио је похвално о Белићевим студијама и кад нису биле најтачније. С друге стране, Поповић пљује Белића кад год стигне. У истом чланку каже: Hätte Resetar damals gewußt, daß diese Belićsche Lehre auch auf einer falschen Auskunft über die Lokativformen im Mittelmoravadialekt beruht (vgl. unten, Kap. III), so hätte er in seiner Behauptung noch entschlossener sein können; "Да је Решетар дата знао да се ово Белићево учење заснива и на једној погрешној информацији о облицима локатива у средњоморавском дијалекту, био би још одлучнији у својој тврдњи." То је могао да ради, јер је радио у Немачкој. Да је радио у Југи, не би далеко догурао са својим ставом.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:50, 9. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Ja sam izvesnom korisniku ,čiji naziv neću ni da navodim, rekao da pokaze dokaz koji ce potvrditi da po njemu manje "ugledni" lingvisti nisu u pravu posto po njemu pljuju po "uglednim" lingvistima a on sada posto nema sta da pokaze ili ne zna ,sada ovde mene omalozava sto je čist bezobrazluk.Glavni argument je Prizrensko-timocki dijalekt srpskog jezika, jer on po ovoj podeli ispada da pripada ili bugarskom ili makedonskom jeziku sto naravno nije tačno i svako malo obrazovaniji koji zna za ovaj dijalekt ce to uvideti ali ovde ima izvesnih koji ni takve stvari ne znaju a zato bi da pametuju pritom ne iznoseći nikakve argumente.Zelim samo da pohvalim Nimcevica za odlično iznošenje argumenata koji dokazuju da mnogi ,nažalost, su u vreme komunizma bili sluge politike. Lackope (разговор) 15:48, 9. фебруар 2015. (CET)[одговори]
naravno nije tačno i svako malo obrazovaniji koji zna za ovaj dijalekt ce to uvideti
Видим да су твоји аргументи необориви (то су углавном цитати из релевантне филолошке и ине литературе), што значи да си ти у праву и на томе ти честитам. Одавно ме неко на Википедији није натерао да променим свој став, и то највише убедљивошћу и снагом аргумената и надасве писменошћу и залагањем за напредне, антикомунистичке идеје.
Umesto sto izvesni korisnik vadi moje reci iz konteksta bolje bi bilo da poseti nastavnika srpskog jezika u osnovnoj školi pa da ga on "ubedjuje" sta je Prizrensko-timocki dijalekt jer ovde se radi na enciklopediji a ne na znanju iz osnovne škole Lackope (разговор) 16:30, 9. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Чланак о једном судском процесу у Русији. Изузев што је побудио већу медијску пажњу (а таквих случајева има на стотине) није резултирао никаквим епохалним закључком или неким законом..... Нисам сигуран да задоволјава праг значаја за википедију. На страну што је написан доста лоше. Гласање је завршено. (освежи) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:57, 25. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Мислио сам да га ставим на брзо брисање, али хајде да видим шта и остали мисле о овоме. На страну што је чланак написан у навијачком стилу, а јадни Стипе ето ни крив ни дужан мучки мучен од стране зна се већ кога, особа је потпуно нерелевантна и не заслужује чланак на википедији. Био је члан партије која је пропагирала усташтво и то је све. Гласање је завршено. (освежи) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:18, 1. март 2015. (CET)[одговори]
Коментар: Ја ћу гласати да се чланак брише, не зато што је личност небитна, него из обзира према пракси да се чланци са сродних википедија не преносе тек тако. Јер, имамо чланак о још једном усташком симпатизеру (Петар Пекић), о ком се додуше не зна много, али је битан због књиге коју је написао (тиче се локалне историје). Иначе хр.вики је препуна чланака о Војвођанским Хрватима. Мислим да би требало да се договоримо око тога ко је од њих заслужује чланак.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:44, 1. март 2015. (CET)[одговори]
Коментар:Osoba kojoj je na sprovod došlo sto tisuća ljudi nije enciklopedijski značajna? Javor je jedan od najznačajnijih ustaša i jedan od osnivača ustaškog pokreta. Mnogi ustaše o kojima postoji članak manje su značajni od Javora. Spominje se u članku o ustašama i članak ustaše vodi na članak o Javoru koji je danas napisan.--89.201.185.198 (разговор) 18:36, 1. март 2015. (CET)[одговори]
Ја сам против. Као што Адолф Хитлер заслужује чланак иако је био психопата, мислим да и ова особа (ако се тако може назвати) заслужује чланак. Само га треба потпуно прерадити. Сама тема јесте релевантна, на жалост текст у оваквом облику је неенциклопедијски --Јованвб(р)02:10, 2. март 2015. (CET)[одговори]
Pročitao sam članak na referenci pod brojem dva, i nisam pronašao da je taj čovek imao neku zapaženu ulogu u formiranju samog ustaškog pokreta. I uzgred pitanje, koliko validna može biti referenca u kojoj se ustaški pokret naziva "pokret za slobodu nastao na istinskim kršćanskim vrijednostima"?. I dalje smatram da je nerelevantan --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:06, 2. март 2015. (CET)[одговори]
Ako diskutujemo o pravilima za prenos članaka sa "srodnih vikipedija" - a ja to evo radim - pravila su (koliko ja kapiram) otprilike takva da se traži da članak nema problema tipa templejte za sređivanje, neutralnost i sl, kao i da ima reference i/ili literaturu. Koliko ja pamtim i shvatam praksa prenošenja članaka sa "srodnih vikipedija" je pak pokazala da se traži i prilagođenje srpskom standardu, i ne tako jasno određenje da li je potrebno da ima i reference i literaturu ili samo i jedno i drugo. Koliko sam (opet) ja primetio, on je u vreme prenosa zadovoljavao te uslove. Imao je reference na obe vikipedije sa kojih je može biti prenesen, nije imao nalepnice ni na jednoj od njih dve, a članak je bar koliko se ja razumem u te stvari, bio i prilagođen "srpskom". Na vikipediji na našem jeziku (neki ga zovu i srpkohrvatskim) je kasnije doduše stavljena nalepnica POV i još neka (ovom izmenom), ali faktički to je bilo nakon što je već bio prenesen `vamo (sa već koje je vikipedije prenesen), pa su tako formalno uslovi za prenos bili zadovoljeni... u trenutku prenosa sa bilo koje od te dve. Ako već i imamo članak o još jednom slično politički orijentisanom čoveku, to ne bi trebalo da nam zabranjuje da imamo članak i o ovom samo zato što je bio slično politički orijentisan. Ako je posredi pitanje o relevantnosti osobe za enciklopediju, onda bi bilo bolje o tome raspraviti, pošto sada kako stvari stoje članak je imao sve uslove za prenos... čak i reference. Ali s obzirom da se trenutno i u ovom slučaju ne smatram kompetentnim da procenim značaj ove osobe, za sada ću se uzdržati od glasanja.
"Za sada ću se uzdržati" to znači da ukoliko se neko do pred kraj glasanja ne pozabavi iznetim problemima oko ispunjavanja uslova za prenos članka, to znači da do tada neću glasati za ostavljanje, a pred kraj hoću. I to zato što sam mišljenja da činjenica, da na sajtu jadovno.com stoji da je Stipe Javor bio taj koji je u ime ustaškog pokreta potpisao neki sporazum sa Komunističkom partijom Jugoslavije, nije zanemarljiva i da bi valjalo još se preispitati o značaju ove osobe pre glasanja za brisanje. --СлободанKovačevićбиблброKS23:20, 2. март 2015. (CET)[одговори]
E da, kako nisam primetio ranije, a pošto i inače smatram da je dobro da se obrazloži glas bilo za brisanje bilo za ostavljanje, želim da naglasim da bi u ovom slučaju to bilo vrlo korisno. Bar kako se meni čini. Uviđam da je naš kolega ponudio da obrazloži svoj glas, pa ga molim da to i uradi. Kako sam već i ovako počesto voljan da nešto naučim, a duboko verujem da sad i hoću, voleo bih da saznam njegovo mišljenje o tome zašto nam ne treba ovaj članak. Svako dobro želim. --СлободанKovačevićбиблброKS23:34, 2. март 2015. (CET)[одговори]
Epsku pjesmu "Mučenička smrt Stjepana Javora" napisao je Mato Kolić iz Sibinja, a otpjevali su ju i izdali hrvatski guslari Željko Šimić i Ivan Antosović. U njoj je u pojedinosti opisana Javorova muka. Osam dana nije ništa jeo ni pio. Žandari su ga tukli štapovima i kundacima po tabanima, stražnjici i cijelom tijelu. Zarili su mu klince pod nokte, popucali mu kosti, objesili ga naopako, izbili mu oko i zube, za mošnju mu vezali ciglu pa se ciglom igrali nogometa. Zlostavljali su mu suprugu i kćeri stare 11 i 9 godina. Natrpali su stol raznim jelima te doveli izgladnjelu djecu pred njega. Obećali su djeci dati jesti ako potpiše da je kriv i da su krivi još neki njegovi suradnici. Potpisom bi sebe smaknuo, a djecu spasio od gladi. Uz sve pretrpljene muke nije se dao nadvladati, zbog čega se među mnogim Hrvatima smatra junakom. Tako je prošao jedini osnivač ustaškog pokreta koji u doba KJ nije izbjegao u inozemstvo.--89.201.186.94 (разговор) 00:12, 3. март 2015. (CET)[одговори]
Све у свему substitutio tabulatorum где је злочинац мученик... па то само усташки мозак може смислити!
Epsku pjesmu "Mučenička smrt Stjepana Javora"...
Аугусте Доминусе, леба ти, немој опет да започињеш. Овде нису занимљиве теме као православље у Хрвата, хрватски гуслари итд. Пробај на бг.вики, можда ти тамо успе да их заинтесујеш.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:58, 3. март 2015. (CET)[одговори]
Sad tek videh da ova nadasve realistična činjenica za mošnju mu vezali ciglu pa se ciglom igrali nogometa stoji na hrvatskojezičnom članku??? Kad se već fantazira, a da dodate i da je zakucan za krst, na mesto izbijenog oka mu sipali rastopljeno olovo, pa onda deranje kože sa tabana i sipanje soli i tako........ Ja sam mislio da se na .hr wiki nešto promenilo, ali ono ne da se promenilo nego je napravljen cirkus. A ovaj urednik što natake ovaj citat je stvarno... pa recimo zanimljiv lik (znam o kome je reč naravno) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:08, 3. март 2015. (CET)[одговори]
Tekst pjesme je tu: [22] . U njoj je u pojedinosti opisana Javorova muka. Težu muku ljudi ne bilježu od Isusa što umri na križu. Na YouTubeu možete poslušati pjesmu u izvođenju ili guslara Željka Šimića ili guslara Ivana Antosovića. Kasniji ustaški zločini nad Srbima bili su osveta za ovakve slučajeve. Slično je prošao otac Maksa Luburića u KJ. "Srbi su nam pred ulaskom ubili oca. Izmrcvarili su ga, prebili i Boga u njemu kako su znali reći, zatim ga na sam Božić bacili u podrum i polili vodom da ujutru osvane kao skup smrznutih ostataka tijela jednog snažnog, mladog, čestitog i poznatog čovjeka. I samo zato što je bio Hrvat. "--89.201.186.13 (разговор) 17:50, 3. март 2015. (CET)[одговори]
Znači ima pesma o tome? Sad si me ubedio. Obavezno da napišeš i sve članke o fašističkim zlikovcima koji se pominju u Tompsonovim pesmama. I sada kad si mi otvorio oči vidim da su ustaški zločini bili i više nego opravdani. Pretpostavljam i da je Hitlera još kao dečaka maltretirala sobarica koja je bila Jevrejka. Znaš, kada neko za najteže zločine koje su fašisti počinili traži izgovore, a osobe poput Pavelića naziva narodnim ustanicima ja ne mogu da stvorim drugačije mišljenje od onoga da ista ta osoba razmišlja na isti način kao i osobe čije postupke opravdava. Oladi malo Augustuse Dominuse --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:05, 3. март 2015. (CET)[одговори]
Ова страница за разговор или њен део можда садржи троловање. Пре него што одговорите на коментар, имајте у виду да тролове не треба хранити. Једноставно игнорисање неких коментара би могло бити најбоље решење.
Koji se fašistički zlikovci spominju u Thompsonovim pjesmama? Nijedan. Fašizam je talijanski pokret. Ja smatram ustaše junacima, ali Wikipedija nije forum. Evo još izvora o Javoru pa procijenite je li enciklopedijski značajan. [23][24][25] --89.201.186.13 (разговор) 22:29, 3. март 2015. (CET)[одговори]
Naš vrli kolega Augustus Dominus, ugledni urednik na vikipediji na hrvatskom jeziku, sa obimnim doprinosima i na izmišljenom srpskohrvatskom nam upravo otkri da ustaše u stvari nisu bili fašisti..... interesantno zapažanje. Dobro ja rekoh, čega se pametan stidi tim se budala ponosi. A ja nemam nameru da nastavljam konverzaciju sa osobom za koju su osuđeni ratni zločinci i bolesni umovi poput Anta Pavelića, Maksa Luburića i ostalog šljama ljudskog roda junaci. FUJ --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:06, 3. март 2015. (CET)[одговори]
Мислим да је тема неенциклопедијска. Сама пушка нема никакав енциклопедијски значај. Мислим да треба спојити са чланком Атентат на Зорана Ђинђића. Верујем да је непосредно након убиства атмосфера била таква да се сваки детаљ чинио веома релевантним, али данас ми већ ово изгледа као претеривање. --Јованвб(р)03:50, 2. март 2015. (CET)[одговори]
Чланак је предложен за брзо брисање. Иако се ја слажем да га треба обрисати, мислим да заједница треба да одлучи о томе. Чланак је о филму који је у плану да се снима, али даље од плани није стигао. --Јованвб(р)01:48, 4. март 2015. (CET)[одговори]
Zapravo, članak jeste za brzo brisanje jer MK3 kao film nije ni u najavi. Ono što jeste u najavi (ali i u razvojnom paklu evo petu godinu) je MK reboot. --В. Бургић (разговор) 13:20, 4. март 2015. (CET)[одговори]
Uglavnom gugl translejt, nema blage veze sa srpskim jezikom. Ako neko hoće da se bakće sa sređivanjem - izvolte, a ako ne - da brišemo kao i sve druge tekstove koji nisu na srpskom jeziku.
Чланак је очигледно хвалисање о сопственим успесима, писано неенциклопедијским стилом са доста епитета и неважних података, "name-droppinga", вероватно преписано из личне биографије или резимеа. Питање је колико особа заслужује енциклопедијски чланак. Осим тога, након уношења податка који прља биографију (пресуда за мобинг на факултету) неко се упорно труди да тај податак (иначе поткован референцом) уклони. Гласање је завршено. (освежи) SirotiMaliHrchki (разговор) 16:24, 14. март 2015. (CET)[одговори]
Владо, било би добро да за ове часописе имамо и неку процјену њиховог тиража (нпр. на годишњем или мјесечном нивоу), те било какву оцјену њиховог значаја у друштву... Такође, ти си требао први дати свој глас за/против брисања! --CarRadovan (разговор) 17:32, 17. март 2015. (CET)[одговори]
То је одавно престао да буде разлог за брисање. Још се сећам када сам добио упозорење: "Замолио бих те да не правиш више чланке који се састоје од само једна кратке просто-проширене реченице. Такви чланци немају велику употребну вредност и нису чак ни клице. Ако их не прошириш, биће обрисани". --Владимир Нимчевић (разговор) 00:45, 18. март 2015. (CET)[одговори]
Некада смо брисали чланке који немају макар 3 релевантне информације у себи. Дешавало се да се бришу и чланци са по 2 реченице, а они са једном да остају. Ако се и даље држимо тог правила ови чланци садрже по 3 информације. --Јованвб(р)13:26, 18. март 2015. (CET)[одговори]
Иначе би било интересантно имати више или један добар чланак из југословенске историје еротике/ овог аспекта друштвене (културне) историје на нашој вики...можда има део у чланку о сексуалној револуцији на сх вики, а тај чланак би свакако требало пребацити овде...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:53, 17. март 2015. (CET)[одговори]
обрисати Wikipedia gubi smisao ovakvim radom i dopustanjem da pojedinci terorisu tudji rad. Kao jedino resenje, da se ne bi obesmislila wikipedija, jeste brisanje ovog clanka.--Предраг Златановић (разговор) 20:27, 24. март 2015. (CET)[одговори]
оставити јер иако је сајт препун фантазмичних текстова ипак је читан. У садржај чланка не улазим јер ме не занима, а ако се не могу уредници договорити о садржају чланка онда нега га смање на форму клице. За брисање свакако није --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:56, 24. март 2015. (CET)[одговори]
оставити Ne moze neko svoj bes na ovakav nacin da smiri time sto ce da zatrazi brisanje. Tako da ovo treba ostaviti. To sto se neko ne slaze sa Srbin info ne mora da znaci niti treba da bude obirsan sa srpske Vikipedije. --Kolega2357 (разговор) 21:02, 24. март 2015. (CET)[одговори]
Nedopustivo je da neko konstantno potencira na glupostima i zahteva da one stoje kao bitne cinjenice, jer se time omalovazava sam izvor. Zato i jeste predlozeno brisanje ili da se zabrani pojedincima da iskaljuju svoje ne slaganje tako sto ce upisivati gluposti i nebitne podatke.--Предраг Златановић (разговор) 21:30, 24. март 2015. (CET)[одговори]
Ти не можеш другима забранити да уређује чланке. А то што је за Србин инфо Јован Деретић академик, а Мирољуб Петровић доктор наука лепо говори о каквом се порталу ради и каквим је посетиоцима намењен. -- Bojan Razgovor 21:37, 24. март 2015. (CET)[одговори]
Pomirite se sa tim da postoji i drugacije misljenje i da se ono racuna. Nemate tapiju na ispravan stav. I ne izvlacite nebitne stvari i ne postaljajte to kao bitno. Zasto nista niste rekli o Banatskim paorima. O njima ima desetine clanaka a ne da izvlacite po 1 clanak koji je diskutabilan. Pa na svim ostalim medijima takvih primera ima na tone pa nigde ne pise da pisu i o tome.--Предраг Златановић (разговор) 22:08, 24. март 2015. (CET)[одговори]
Ја потпуно тебе разумем зашто хоћеш да сакријеш те информације какви су стандардни новинарства на том сајту. Интервјуи са људима зрелим да за надлежне иституције и преписивачине и са сајтова који рехабилитују усташки покрет... -- Bojan Razgovor 22:14, 24. март 2015. (CET)[одговори]
Ало људи, овде расправљамо о релевантности чланка о овом сајту за википедију. Садржај и дописници тог сајта су ствар тог сајта... немојте да се удаљавате од теме! --CarRadovan (разговор) 22:18, 24. март 2015. (CET)[одговори]
Upravo iznete lazi i zablude su povod da se stranice obrisu posto pojedinci insistiraju na omalovazavanju te veb stranice i potenciranju na dva tri claanka koja nisu ni bitna. Uporno imputiranje obmana i zabluda kako bi se diskreditovala njegova vrednost. Zato se zalazem za brisanje stranice.--Предраг Златановић (разговор) 00:36, 25. март 2015. (CET)[одговори]
Па ако тако мислиш, нико ти не брани да због изношења лажи и заблуда обришеш свој сајт. Док то не урадиш, он ће бити енциклопедијски релевантан због читаности (између осталог) а један од његових елемената које свакако треба подвући је изношење лажи и обмана. --В. Бургић (разговор) 08:36, 25. март 2015. (CET)[одговори]
Koje to lazi i obmane iznosi? Da li govoris po sopstvenom osecaju da je nesto laz i obmana ili imas dokaze za iskazanu tvrdnju? A ono sto pojedinac pokusava da imputira nije u pitanju laz ili istina nego necije legitimno pravo na drugacije misljenje bez namere da drugog primorava da misli isto tako kao sto se to pokusava od strane tih pojedinaca. A to se predstavlja kao budalastina. Na taj nacin se omalovazava tudje misljenje, koje veliki broj podrzava. A ja kada sam rekao lazi i obmane mislio sam na uporne dodatke koje pojedinci pokusavaju da stave kao vazan detalj o tom sajtu.--Предраг Златановић (разговор) 23:59, 28. март 2015. (CET)[одговори]
Теби чланак неће бити обрисан, то је већ сада видљиво из гласања. Треба да схватиш да се један чланак брише због његовог садржаја само када је то хронични проблем, толико накарадан садржај да једноставно мораш све брисати или свести на клицу. То овдје није случај са Србин инфо. Речено је да је то релевантан и „читљив“ медиј и стога има чланак. Википедија није ту да некога убјеђује у нешто или да одређује шта је истина. Ако неко сматра псеудонаучника за научника он ће рећи да Википедија пише глупости и то је то. Онај ко вјерује Википедији рећи ће да је исправно написала да је ријеч о псеоудонауци, свака част. Ми нисмо написали да је Србин инфо „гомила глупости“ јер интервјуише некога, већ само да интервјуише. Опис и не можемо давати, то не доликује енциклопедији (то ти могу само писати корисници на страници за разговор, али не и убацити у енциклопедијски текст). Макар М. Петровић представљао 1% текстова на порталу, читалац ће се сам одредити према порталу. За Википедију не може бити спорно да спомене, али неће квалификовати. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:39, 26. март 2015. (CET) с. р.[одговори]
Potrebno je priloziti dokaze o navodima.Nikada nisu intervjuisali pomenutog gospodina i netacno je da se bave teorijom zavere. Jedino ponekad prenose vesti koje pojedinci smatraju teorijom zavere. Ti izdvojeni clanci ni po cemu ne karakterisu sajt kao takav. Sve sto je navodjeno su pojedinacni primeri koji su nebitnog karaktera za sam smisao tog sajta. Ako je po vama svima uredu okarakterisati bilo koji sajt po 1 ili mozda 2-3 clanka onda bi trebalo vrsiti ispravke na svim stranicama wikipredije gde se opisuju nasi mediji i dopisivati gomilu gluposti i budalastina kao sto su pomenute u spornom delu koji se konstantno dopisuje. Pa vise terorije zavere ima na stranicama Blica, Politike, B92 i svih ostalih, pa to ne stoji u njihovom opisu. Isto tako ti mediji svesrdno podrzavaju rialiti show i skandale pa isto to ne pise u opisu tih stranica.--Предраг Златановић (разговор) 23:59, 28. март 2015. (CET)[одговори]
Interesantno. U clanku pise da je jedino na ovom sajtu bilo moguce informisati o nekim akcijama nekih sindikata, dok Zlatanovic laze da Srbin.info nije objavio intervju sa navodnim doktorom geologije, medicine, biologije i politickim analiticarem godinu dana nakon sto je zavrsio u zatvoru jer nije normalan. Isto bi da sakrije da kopiraju tekstove, izmedju ostalog i sa sa neoustaskog-turbokatolickog sajta Dnevno.hr -- Bojan Razgovor 00:24, 29. март 2015. (CET)[одговори]
Sta je laz, redovno se objavljuju sve izjave sindikata i njihovi proglasi a o spornom naucniku ima samo taj jedan clanak. I sad ti hoces da kazes da taj jedan clanak zavrednjuje paznju i da se mora pojaviti u clanku. A opet sa druge strane tekstove Miroslava Lazanjskog smatras ne kompetentnim jer nisu to tekstovi Srbin.infa. Pa ni pomenuti tekst nije intervju srbin.infa. I molio bi te da procitas sve do kraja sta sam napisao i da ne izvlacis nista iz konteksta.--Предраг Златановић (разговор) 19:49, 29. март 2015. (CEST)[одговори]
Uostalom ako neko zeli da osporava Miroljuba neka to cini na wiki pedijinim stranicama i tamo nek dokazuju jel on jeste ili nije doktor a tamo pise da on jeste doktorirao. sta je doktorirao i da li to neko prihvata ili ne to nije deo rasprave.--Предраг Златановић (разговор) 19:58, 29. март 2015. (CEST)[одговори]
Ало бре људи, овде се расправља јел портал довољно релевантан или не уа останак на википедији. О садржају чланка расправљајте на његовој страници за разговор --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:01, 29. март 2015. (CEST)[одговори]
оставити Нисам баш убеђен да је овај историјски лик за брисање. Чланак садржи хрпу извору који потврђује његово постојање, зар не? :/ Ако га 'пак гурнемо у бездан, шта ћемо чинити са Андрушком и остатком друштванцета? --نوفاكاتشمان 07:55, 15. април 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Kao nonimator. Nijedna rečenica gde se pominje izvesni Lavrentije nema izvor. Isto važi i za čanka Bogun, Sergije, Cvetko, Andruško Nemanjić. Ako su oni Nemanjići, onda se mora znati od kog Nemanjića potiču. -- Bojan Razgovor 15:39, 15. април 2015. (CEST)[одговори]
Угашени клуб који је постојао само једну годину и такмичио се у 6. рангу такмичења где је одиграо 14 утакмица и заузео 6. место од 8 клубова. Да ли ово може бити релевантан клуб за википедију? Гласање је завршено. (освежи) --Марко Станојевић (разговор) 12:05, 28. април 2015. (CEST)[одговори]
Организација која нема било какву релевантност да се нађе на енциклопедији. Још једна у мору југословенских утопистичких удружења и странака. Нисам чланак означио за брзо брисање јер има неке изворе, али такве новинске чланке који су ту само из сажаљења према југословенској прошлости. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 14:00, 7. мај 2015. (CEST)[одговори]
Написао сам овај чланак о овој организацији сматрајући да прелази праг значаја, јер се ради о организацији која представља једну националну мањину те сматрам да је велика разлика написати чланак о организацији националне већине и мењине. Бирсањем овог чланка потврдиће се вишегодишње негирање на овом пројекту, свега онога што представља Југословене и Југословенску популацију на овим просторима овај чланак је предложен за брисање у склопу негирање свега што има веза са Југословенством. Те некима је циљ да Југословене на овом пројекту и чланке о Југословенству претворе у српске чланке и србе или хрвате као на хрватској Википедији. Што не представљају проблем организације неке друге националне заједнице него само Југословенске па зато јер је циљ неких да се избрише свака веза са Југославијом и Југославенима.--Nik Oldy (разговор) 14:26, 7. мај 2015. (CEST)[одговори]
Дарданели синко ти ли си му га то? Па де си ти досад? Видим напредовао си у вези са употребом интерпункцијских знакова. Истина још увек ниси усвојио на која места да се стављају, али и метод офрље је бољи од метода нема тачке, нема зареза --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:42, 7. мај 2015. (CEST)[одговори]
Поздрав Дарданац! Ма напредак је свакако евидентан... Надам се да си нешто научио из ранијих сопствених грешака и да се то убудуће неће понављати. Свако добро! --CarRadovan (разговор) 22:27, 7. мај 2015. (CEST)[одговори]
обрисати - а сада мало озбиљније: није довољно само организовати неко удружење да би по аутоматизму упао на википедију. То удружење треба нешто и конкретно да ради (папагаисање се не рачуна) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:23, 7. мај 2015. (CEST)[одговори]
Коментари
Написао сам овај чланак о овој организацији сматрајући да прелази праг значаја, јер се ради о организацији која представља једну националну мањину те сматрам да је велика разлика написати чланак о организацији националне већине и мењине. Бирсањем овог чланка потврдиће се вишегодишње негирање на овом пројекту, свега онога што представља Југословене и Југословенску популацију на овим просторима овај чланак је предложен за брисање у склопу негирање свега што има веза са Југословенством. Те некима је циљ да Југословене на овом пројекту и чланке о Југословенству претворе у српске чланке и србе или хрвате као на хрватској Википедији. Што не представљају проблем организације неке друге националне заједнице него само Југословенске па зато јер је циљ неких да се избрише свака веза са Југославијом и Југославенима.--Nik Oldy (разговор) 14:27, 7. мај 2015. (CEST)[одговори]
Да ли дати шансу онима који каријеру граде у овој деценији, тј. 2010-их? Ова група је популарна, иако имају само 4 сингла и то СИНГЛА. Сви су чули за њу, а једна од њихових песама има скоро 50 милиона прегледа на ЈуТјуб-у. Ви одлучујете тако што ћете гласати, а видео сам да народ тражи податке о овојој групи на википедији, а до сада их није било. Поздрав!
Гласање је завршено. (освежи) Djole 555 (разговор) 23:11, 18. мај 2015. (CEST)[одговори]
оставити Иако не одобравам начин на који је покренуто гласање. Лако прелазе општи праг значаја, ако у међувремену нисте изгласали неки посебни праг значаја за музичаре и групе.--В и к и Р
обрисати - ништа дуже од доњег веша, ништа дебље од силикона, ни поетичније од дувања ветрова, поплава и звери. Шанса је већ искоришћења, а успех и улазак у историју загарантован, само фали ако неко успе да набави добре фотографије за „ону“ галерију. Можда баш тако треба, стварно немам појма чему гласам не?--Тајга (разговор) 01:50, 19. мај 2015. (CEST)[одговори]
оставити Шта год ми као појединци мислили о музици и изгледу певаљки, дефинитивно нису анонимне. Снимале су песме са познатим личностима, песме су им "хитови" по клубовима, и има довољно извора о њима. --Јованвб(р)03:21, 20. мај 2015. (CEST)[одговори]
оставити јер свиђало се некоме или не ове девојке су популарне, а популарност су стекле са 4 веома успешна сингла. Треба ли додати ишта више од чињенице да је Уно моменто са Северином један од најгледанијих музичких клипова на овим просторима --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:34, 20. мај 2015. (CEST)[одговори]
Двоумио сам се, јер сам схватио да нема везе што имају мало синглова, имаће временом. Сетите се, да ни Сандра Африка није имала па није обрисан чланак. Ако неко хоће да преузме улогу предлагача, нека се јави. --Djole 555 (разговор) 23:30, 18. мај 2015. (CEST)[одговори]
Синглови немају везе, битни су прегледи на јутубу. Ја када почнем поново писати чланке, ако не будем имао идеја још фале чланци о Тијани и Милошу. Тако смо добили и чланак о Данијелу Кајмакоском. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:40, 18. мај 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Danijel je predstavnik Makedonije na Pesmi Evrovizije, toliko o tome. A što se tiče ovoga, ja ću preuzeti da budem predlagač, jer su mi neinteresantne i nemaju nijedan muzički album.--Soundwaweserb (разговор) 23:43, 18. мај 2015. (CEST)[одговори]
To dvoje nisu pobedili ni na jednom takmičenju, a on jeste, zar je moguće da se opet vraćamo na tu temu. A ove Ministarke kad snime neki album ili pobede na nekom medijski propraćenom takmičenju, onda slobodno mogu na Vikipediju.--Soundwaweserb (разговор) 23:57, 18. мај 2015. (CEST)[одговори]
Гранд за једно десетак учесника да оно што је овамо добио само Кајмакоски. И снимили су пјесме са којима имају преко милион прегледа, и без Јоксимовића. По тадашњем реперу по коме смо добили чланак о Данијелу, довољно и за чланак о њима. И о Министаркама нарочито.--Жељко Тодоровић (разговор) 00:06, 19. мај 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Ja ne znam šta je sporno, čovek je pobedio a oni su bili na petom ili desetom mestu u grandu. Velika je razlika kad si pobednik ili samo učesnik nečega, a njih dvoje su samo učestvovali, a koliko vidimo i dalje se nisu probili u svom poslu, a on je predstavnik svoje zemlje. Mislim da je sad jasnije, ne znam ni zašto polemišemo kad se u suštini slažemo...--Soundwaweserb (разговор) 00:17, 19. мај 2015. (CEST)[одговори]
Ми смо одлучивали када се нико од њих није пробио. Такмичење гдје је он побиједио не може се уопште поредити са такмичењем Гранда, народњачким. То је тако код нас. Ако људе пуштамо на енциклопедију само зато што их је неко видио на ТВ-у (а немају иза себе албуме) онда је више људи видјело и чуло десет Грандових финалиста, него њега. И више је људи чуло њихове пјесме него његову (која и није његова већ Жељка Јоксимовића). --Жељко Тодоровић (разговор) 10:22, 19. мај 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Ајд Тодоровићу не ... да не кажем шта. Ти овде поредиш човека који је победио у балканској верзији најпопуларнијег светског музичког талент програма са тамо неким анонимусима (па још и мултинационалног формата). Јел тебе ко држи па ти брани да напишеш чланке о тим особама. Што се мене тиче Данијел и да није представљао Македонију снимио је дует са Јоксимовићем, паметном доста. Тек сад има да те развеселим и напишем чланке о све и једном извођачу са Евровизије, све са посебним нагласком на ЛГБТ тематику. Ајд сад имаш махање, и поздрави другаре Амфилохија и Качавенду (чујем да овај потоњи воли дечкиће па му пренеси да имамо чланак о Кончити Вурст) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:41, 20. мај 2015. (CEST)[одговори]
Чланак о нечему што је дефинисано као „регистрована политичка група грађана“. Нема никакве релевантности, то је просто удружење грађана које баштини југословенске вриједности. Без извора. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 13:40, 22. мај 2015. (CEST)[одговори]
Гласао сам за брисање ове огранизације, зато што је као што рекох испод она је инструмент запада као и све друге. Југословенски центар Тито нема благе везе са комунизмом као и све друге комунистичке партије и организације којих има преко 20 у Србији, неке су регистроване као групе грађана а неке ни нису регистроване а постоји и једина регистрована партија Јошкина КП за коју највише зна јавности, а која је као што рекох само иструмент запада. Сада ће се неки питати зашто сам доле навео речи цитирајући генерала Мирковића и зашто сам гласао за центар Тито када је он био председник истог и данас почасни председник па зато јер се он одавно оградио и од Југословенског центра Тито и од Савеза комуниста Југославије у Србији чији је почасни председник и које је уврстио у исти кош организација без плана и идеологије. --Nik Oldy (разговор) 01:36, 25. мај 2015. (CEST)[одговори]
Немаш ти појма драги мој колега шта је википедија уопште! Да ли је теби јасно да постојање неког чланка овде зависи искључиво од његовог значаја и релевантности. А ти си сав стручан да одредиш чији инструмент је неко. Таман да је инструмент ванземаљаца ако је релевантна организација ће да има чланак. Ова група грађана је потпуно неактивна и самим тим не прелази праг значаја за постојање на википедији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:16, 25. мај 2015. (CEST)[одговори]
Википедија је енцикопедија наравно. Да управу си када кажеш да је неактивна организација, активне треба да стоје што није случај са овом. А што се тиче мог личног мишљења о "инструметима запада" и моје сручности то је моје лично мишљење, а које не треба тебе претерано да оптерећује колико сам стручан. Овом приликом сам исказао и своје личне констатације и мишљење које је само допринело да гласам за бирање ове организације. Предложили сте овај чланак за брисање да би наштетили комунистима, е па ту сте се преварили прави комунисти се управао боре против таквих организација, које нису комунистичке и које комунистима праве опасност хвала вам на услуги.--Nik Oldy (разговор) 17:36, 25. мај 2015. (CEST)[одговори]
Чланак о нечему што је дефинисано као „револуционарна марксистичко-лењинистичка ванпарламентарна политичка група грађана“. Нема никакве релевантности, нити је написани садржај референциран. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 13:48, 22. мај 2015. (CEST)[одговори]
Ја ћу гласати за брисање уколико буде фалило гласова. Иначе да се ја питам све би ја те репове некадашње КПЈ-СКЈ брисао са Википедије јер су малобројни и нису значајни па и Јошкину КП би брисао иза које стоји запад. Послушајте генерала Мирковића који је јасно рекао шта су данас те мале комунистичке организацијице. Сви су они страни плаћеници јер им је циљ да има што више организација комунистичких са малобројиним чланством да неби постојала јединствена и утицајна комунистичка партија у Србији као у Русији КПРФ.--Nik Oldy (разговор) 18:30, 22. мај 2015. (CEST)[одговори]
Чланак представља непостојећу организацију која је пре постојала. Организација је регионална то јест локална организација. Данас организација нефункционише то се може видети по линку сајта организације који није у функцији, нити постоје ваљане референце о њеном предходном деловању. Нешто мало је деловала у прошлости али сматрам да непрелази праг значаја, те је предлажем за брисање. Гласање је завршено. (освежи) --Nik Oldy (разговор) 16:57, 27. мај 2015. (CEST)[одговори]
Занимљиво да је све ове чланке о комунистичким организацијама писао "независни уредник Дарданели" који је сада под новим корисничким именом одлучио да их предложи за брисање. Alexzr88 (разговор) 22:25, 29. мај 2015. (CEST)[одговори]
Није да је тема чланка, али мислим да би сте као искусни уредници требали да знате да овакво јавно коментарисање о нечијим мулти налозима крши правила википедије и да би сте због тога и ви могли бити блокирани. За све мулти налоге треба користити само Википедија:Чекјузер. Иако је сада доказано да су Оди и Дарданели исти налог, то не мења чињеницу да уколико чекјузер провером није утврђена злоупотреба, не смеју се јавно коментарисати лутци. --Јованвб(р)02:09, 31. мај 2015. (CEST)[одговори]
Предлажем ову организацију за брисање, јер је организација малобројна. Активности организације су неприметне широј јавности и грађанима Републике Србије, као и то да од када је организација настала 2008. године ниједном није ишла ни на локалне а ни на републичке и покрајинске иборе. Стога сматрам да ова организација непрелази праг значаја те је предлажем за брисање. Гласање је завршено. (освежи) Nik Oldy (разговор) 01:24, 28. мај 2015. (CEST)[одговори]
А не знам баш да ли брисати или оставити. Пише да је члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске. Мислим да би требали да имамо мало блаже стандарде када је реч о релевантности особа директно везаних за српски народ, јер приметио сам да је то пракса мање више на свим осталим језичким пројектима. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:44, 2. јун 2015. (CEST)[одговори]
Чланак без извора, а са описима „славни, популаран, успјешна сарадња“. И факултет је студирао?! Не ради се о пјевачу, нема референце да наступа под окриљем Гранд продукције. Реп дискографија пуна дуета. Не знам податке о популарности уживо и на интернету. Гласање је завршено. (освежи) Жељко Тодоровић (разговор) 01:12, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
оставити Релевантнији је од особе о којој се гласа изнад. Сигуран сам да се извори лако могу наћи, а тренутно стање чланка и неенциклопедијски стил писања нису разлог за брисање.--В и к и Р17:34, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
оставити То што некоме особа није позната и што за њу никад није чуо није разлог за брисање, то је само његова необавештеност. MC Стојан је доста популаран, што се може закључити по броју прегледа на Јутјубу. --Miljan Simonović (разговор) 23:59, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Коментари
Više nego relevantan...usudio bih se reći i reper u formiranju muzičkog -'ukusa'- mnogih u mojoj generaciji (NAŽALOST!)...ili pak širenja horizonta sekusalnosti /:O kod horni tinejdžera, /prelude u ovu operisanu knjigu koju svi sad kao čitaju (imajući u vidu singl sa kojim se lik probio)...(dakle ne mora ni kao pevač da prođe da bi bio relevantan xD)
Било би заиста лепо када би неки уредници приликом одређивања релевантности неке особе лични укус ставили по страни. Овде је заиста сувишно да се о томе уопште и дискутује. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:40, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ja nigde u obrazloženju predloga za brisanje ne vidim da je urednik igde uključio svoj ukus u odluku o predlaganju. Jedino možda se da naslutiti lični ukus o tome kako je pisan članak - verovatno donekle promotivno. Ali svoj muzički, kulturološki, koji već, to nigde ne nalazim. Baš bih voleo da mi neko objasni ako jeste. Čisto zbog toga da ubuduće ne gnjavim sa ovakvim komentarima. Mislim, ja. Ili već neko drugi, ako je to radio. To što urednik nije informisan o značaju teme članka, za to pak valjda služi ova strana... između ostalog. --СлободанKovačevićбиблброKS15:55, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
А ево ти упореди став предлагача овог чланка са његовим гласом везаним за чланак изнад. Ова особа чију релевантност предлагач овог чланка доводи у питање се буквално не скида са телевизија. Довољно је на крају крајева отићи на јутјуб и тамо прнаћи податке о прегледима песама које потписује. Свидело се то некоме или не тај лик је и те како медијски експонирана личност у свету забаве и самим тим је релевантан и не видим поенту оваквог или сличних гласања. А то није први пут --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:45, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Зато што нема потребе да гласам јер је очито да ће да остане. Да постоји опасност да буде обрисан сигурно бих гласао за његов останак. Ти си својевремено гласао за брисање чланка о Данијелу Кајмакоског уз образложење да никада ниси чуо за њега. А то нема везе са тобом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:18, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ko je bre taj? Po čemu on zaslužuje članak, mnogi eminentni pevači, popularni, za koje narod zna i nemaju stranicu ovde, recimo Zoran Kulina (čuvena pesma Gara) i Ivan Kukolj Kuki koji je sto puta poznatiji od tog Stojana. Kakve bre Ministarke, kakav Stojan, pa to je zaglupljivanje omladine glupostima i sr*njima.--Soundwaweserb (разговор) 17:32, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ми немамо критеријум да ли један пјевач треба да има албум, да ли једну или пет пјесама, мора ли иза њега стајати Гранд продукција или друга позната кућа, да ли мора побиједити на Икс фактору или Звездама Гранда, да ли репери са својим пјесмама у којима, умјесто да се баве репом, заврћу инструментал у фонограму и пуштају електронске гласове (а немају познатог издавача) могу бити битни за енциклопедију, како то да је број прегледа прихватљив као секундарни извор (а није). И познатост оваквих музичких умјетника је врло упитна у контексту садржаја таблоида. Он сутра да на свом профилу напише неку глупост, сви таблоиди ће се закачити за то и преносити пар дана. И шта ми имамо од тога, ниједном естрадњаку не фали простора у медијима. Али нама фали критеријум. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:40, 4. јун 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Evo ti kriterijum, Kulina i Kuki imaju više izdatih albuma, popularne pesme, da li je neko čuo za ovog i da li taj Stojan ima neki album? Evo Ministarke, koje ladno imaju članak na Vikipediji, van svake pameti. Zokina Gara je sto puta poznatija od njihovih pesmica, koje su btw bez ikakve poruke.--Soundwaweserb (разговор) 17:45, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Саунд мало си побркао лончиће. Јел теби неко брани да напишеш чланак о тим певачима? Глупљег аргумента он тог "а зашто овај и овај немају чланке а овај има" у животу чуо нисам. Па напишите их, ко вас држи. Заглупљивање омладине? Када ћете ви једном да схватите да ово није фејсбук или било која друштвена мрежа преко које ће било ко од нас да шири властите вредност. Лик је снимио доста песама које су и те како слушане. Да ли се његов рад некоме свиђа или не то је ствар личног укуса, али релевантност не долази у питање. И Саунд није ли мало лицемерно након оноликих силних чланака о порно глумицама причати о заглупљивању омладине? Или је по твојим стандардима изражавање кроз порнографију прихватљив начин изражавања?
Чисто мало подсећање на рецимо ову госпођицу питорескног имена иначе познату као краљица дупле пенетрације.... занимљиво ммм. Ништа лично Саунд заиста, много си ми драг као уредник, али никако да те схватим --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:28, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ma da, kako da ne, šta mi napriča. Podsetio bih te da nisam ja tema na ovoj stranici, već dotični Stojan, ali ajde da odgovorim. Da ti kažem, bolje su mi sto puta te gospođice koje otvoreno i pošteno rade u erotici i pornografiji, od nekih pojedinih (čitaj većine danas) sa naše estrade koje se prave fine i poštene. Jel po njima da stvaramo kulturni obrazac? Pa nemoj meni te priče, mnoge porno glumice i glumci su ugledni građani u SAD, koji imaju neku poruku (makar za mlade edukativnu), a kakve poruke šalju kojekakve poštene estradne radodajke? Budimo pošteni, nikakve. I nikome ne sugerišem da je pornografija nešto što je bolje od mejnstrima, daleko od toga, ali nije u redu porediti neke anonimce sa pesmicama i ostvarene ličnosti. I da ne dužim dalje, potpuno si nepotrebno udario na mene lično, bez argumenata, bez ikakvog razloga, samo sam izneo svoj stav povodom teme. Ali ostavljam tebi na čast sve izgovoreno protiv mene!--Soundwaweserb (разговор) 18:48, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Стојан није порнографски глумац тако да није за поређење. А та смјерница или правило није ништа, управо је више пута истицано да ни о чему ни не говори. Толико текста, а нигдје везе са везом. Извор поуздан или независан од пјевача? Је ли то дојава новинару шта ће написати и гдје ће се наћи у неком тренутку да нешто услика? Шта је државна топ листа? Седмично издање Гранд шоуа? Водећи ТВ музички програм у Србији је Грандов, да ли то значи да ко год се појави тамо заслужује чланак? Суштина правила и јесте да се све „сумњиво“ фино предложи за брисање, што је и учињено. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:14, 4. јун 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Аха. Па што не примени то своје властито правило на оног попа изнад где је више него очито да недостају независни и поуздани извори? Шта је државна топ листа питаш. Па дај молим те можеш ти то и боље. Значи по теби Тодоровићу одређене смернице ћемо да прихватамо онда када нам одговарају, у противном ћемо да их поништавамо. Саунде ја нити сам ударио на тебе нити имам намеру да ударам на тебе. Ја лично нити слушам Ем Си Стојана нити ми је таква врста музике интересантна, али једноставно његове песме имају милионске прегледе на јутјубу, паметном доста. Ни најмање ме не занимају ни твоје порнографске глумице јер су тотално ван моје сфере интересовања, али некога занимају и то је у реду. Једнако тако ме још мање интересује сфера делатности попа изнад, али ради то што ради и заслужује да има чланак овде. Укратко то је сва филозофија. Ако би овде кренули да бришемо све по неком властитом поимању валидности и квалитета бојим се да би јаааако мало имали тога написаног --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:47, 4. јун 2015. (CEST)[одговори]
Теби може бити криво колико год хоћеш што се један теолог налази на Википедији, али то нема везе са једним музичарем. Правило се поништава само другим правилом, не дискусијом нас двојице. А важеће правило отприлике каже да свак тумачи по свом укусу, зато и имамо нон-стоп јавне личности на овој страници. А кога брига какву ти музику, порнографију и филозофију волиш? Овај музичар се једноставно не уклапа у релевантност, а поимање релевантности на основу броја јутуб прегледа је само паушалано поимање. Ништа утемељено у правилима. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:12, 4. јун 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Како год, погрешно је број прегледа на јутубу прихватати као једини основ релевантности. То може бити само допунски, уз неки постојећи. Ето ко је докон нека прегледа снимке свих такмичара Икс фактора и Звезда Гранда, па да добијемо што више чланака. Вјерујем да се могу наћи милионски прегледи. За почетак предлажем Тијану Мелентијевић, за њу сам се још раније увјерио. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:46, 5. јун 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Ја се делимично слажем са Жељком. Немамо јасна правила о значају и то је велики проблем. О многим чланцима одлучујемо на основу субјективне перцепције о датој особи. Што се мене тиче критеријуме смо одавно спустили толико да скоро свако ко се озбиљније бави било каквом професијом може да добије чланак на википедији. Исто је и са организацијама, групама, јавним особама. На жалост стање је такво какво јесте, а мислим да је сада и касно мењати критеријуме (требало би обрисати вероватно на стотине чланака). Ја сам одавно прихватио да скоро свако може да има чланак на вики. Некада бих био против останка МС Стојана, али сада у светлу критеријума који овде владају годинама, мислим да и он заслужује чланак. --Јованвб(р)21:57, 5. јун 2015. (CEST)[одговори]
Број прегледа на јутјубу је само један сегмент и није једини основ релевантности, важно је и то што је сарађивао са више познатих певача. Ту чињеницу не би смо смели превидети. А кад је већ критеријум до сада био ниско, онда и овај треба да остане. Иначе ја његове песме не слушам, нити ћу икада. --Милан Јовановић (разговор) 16:58, 7. јун 2015. (CEST)[одговори]
Многе звезде Гранда спадају у ред тих „познатих пјевача“. Значи кога они ухвате под руку тај је релевантан. А с времена на вријеме буде поплава тих репера па их сваки љетни пјевач ангажује. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:51, 7. јун 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Оваква расправа овде нема баш смисла. Расправу о релевантности особа из музичке сфере треба наставити на тргу и евентуално доћи до неког договора и написати неки правилник за ср вики (поред овог званичног о значају). --Милан Јовановић (разговор) 21:12, 7. јун 2015. (CEST)[одговори]
Потражио сам мало по интернету и нигде нисам нашао да се негде ово софтверско решење помиње или користи плус читав чланак је написан као реклама. Гласање је завршено. (освежи) Милићевић (разговор) 20:38, 12. јун 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Овај пројекат не прелази праг значаја. Не бих имао ништа против чланка о удружењу у којем би био споменут и овај пројекат.--В и к и Р20:49, 16. јун 2015. (CEST)[одговори]
оставити Ако вам нешто значи, постоји његова биографија у Српском биографском речнику. Чланак не треба брисати због евентуалних измишљотина, него их уклонити уколико се успостави да су измишљотине.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:07, 20. јун 2015. (CEST)[одговори]
Коментари
Племе Јаничича из целог света се од 1986. у неправилни размацима окупља у Броћанцу Граховаком. Последње окупљање било је 2013. Племе има свој сајт [26]. На том сајту у делу „Неки подаци о Јаничичима“ постоји списак Јаничића погинулим у Другом светском рату, како партизана, тако и четника Ивана М. Јаничића нема.podaci o Janičićima Погинули у Другом светском рату (1941-1845) из књиге “ВИЛУСИ” аутора Чеда Спасојева Булајића: Постоји и породично стабло свих који потичу из Броћанца Граковског. [27] На том стаблу има само један Иван Јаничич (у предзадњем кругу) који припада малађим генерацијама а средње слово му је С од оца Стевана. Гласао сам против, а променићу глас, ако неко изнесе друге аргументе који побијају ово што сам напиисао. --Drazetad (разговор) 11:14, 15. јун 2015. (CEST)[одговори]
Коментар: желео бих само да питам све вас који сте гласали против брисања, који је по вама значај овог човека? Без обзира што је био у четницима, могао би бити и у партизанима, али ако пажљиво прочитате чланак нигде нећете видет неки већи значај. Имао је свега чин капетана и није заузимао никакве значајне војне или политичке функције у ЈВуО. Чланака оваковог значаја би се могло написати неколико стотина. Ако ми неко каже његов шири значај, повућићу глас. Неко рече био је носилац Карађорђеве звезде, али 4 степена што је било масовно одликовање и оно не може представљати праг значаја. --Pinki (разговор) 21:10, 15. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ја мислим да је чин капетана у рату сасвим довољан за чланак. Бригада којом је командовао заслужује чланак, не видим зашто не би и командант --Јованвб(р)22:52, 15. јун 2015. (CEST)[одговори]
Чин капетана је нижи официрски чин, и не би могао да буде основ за праг значаја, осим ако одређена личност није заузимала одређени војни или политички положај у покрету (четници или партизани свеједно)--Pinki (разговор) 20:35, 16. јун 2015. (CEST)[одговори]
Veoma je jadna ova vikipedija s vama, jer samo vi imate reference za svaku babu koja je je plela čarape za partizane i postala narodni heroj i stvaraćete argumente na osnovu toga. Ja se sve ove godine pitam kako niste napisali članak o Titovom psu Reksu. Za njega sam bar čuo.--Zrno (разговор) 16:08, 19. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ти си неко са киме не вреди коментарисати. Могу написати 100 чланака о партизанима, који би били на нивуо овог чланка, али нећу јер не прелазе значај, као и овај чланак. Пре него што гласаш прочитај нешто и неутрално оцени. Немој гласати по томе јели неко партизан или четник! А што се тиче пса, није се звао Рекс већ Лукс. И да знаш да си ми дао добру идеју да напишем чланак о њему! --Pinki (разговор) 20:01, 20. јун 2015. (CEST)[одговори]
Nisam ni glasao, niti me interesuju partizani i četnici. Nisam pisao članke o njima. A za Luksa napiši potpunu biografiju, uključujući i službu u nacističkoj partiji, pre izdaje i prelaska na suprotnu stranu--Zrno (разговор) 03:24, 21. јун 2015. (CEST)[одговори]
Коментар:Ја сам уређивао чланак и нисам изнио све потпуне информације нити сам навео изворе, због слабог познавања Википедије. Не желећи да се публикују непотпуне информације, које се преузимају из овог чланка са Википедије, затражио сам брисање чланка и његово уклањање са Википедије. Молио бих да ми се испоштује жеља и бићу захвалан ако ми помогнете да обришем овај мој чланак. Miljan j992 (разговор) 21:40, 20. јун 2015. (CEST)[одговори]
оставити Не би требало брисати чланке посвећене авио-компанијама. О српским авио-компанијама и онако има мало података, а и њих самих нема много. На свету има мали милион авио-компанија, како постојећих, тако и оних које више не врше своје авио операције - погледајте енглеску (најуспешнију) википедију. Они нису брисали чланке о банкротираним компанијама, без обзира на њихов значај. Да ли треба да обришемо и чланак Јат ервејз, компаније која више не постоји? --Strower☎16:49, 20. јун 2015. (CEST)[одговори]
оставити..Slažem se sa Stroverom (doprinos našoj istoriji vazduhoplovstva, novijoj, jedna od prvih kompanija nastala prvobitnom akumul. kapitala nakon pada socijalizma) --ANTI_PRO92 (разговор) 20:51, 20. јун 2015. (CEST)[одговори]
Jat ervejz je postojao ako se nevaram preko 50 godina i bio je nacionalni avioprevoznik SFRJ, u vezi akumulacije kapitala, socijalizam je pao 1991. a ova kompanije je osnovana 2006. Sve u svemu ovi kombi avioprevoznici koji niču kao pečurke posle kiše nisu vredni pomena --Милићевић (разговор) 22:15, 20. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ja se ne slažem. Ako se bude izglasalo za brisanje, onda neka se obrisu. Ja ću napisati kvalitetnije i detaljnije članka o tim kompanijama, kada budem imao vremena. --Strower☎14:38, 22. јун 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Овде се не ради ни о каквој авио-компанији, него колико читам са енглеске википедије - начин да се лакше продају карте. Добар пословни потез, али тотално нерелевантно. --Strower☎16:53, 20. јун 2015. (CEST)[одговори]
обрисати ја не види како је ова компанија на било који начин значајна за историју српског ваздухопловства. Уколико ми неко објасни, радо ћу променити глас. --Јованвб(р)14:55, 22. јун 2015. (CEST)[одговори]
Чланак говори о Џиуџицу клубу из Шапца, ја сам мало потражио по интернету дотични клуб и сем неколико адресара нигде другде се непомиње и назив чланка ја погрешан. Гласање је завршено. (освежи) Милићевић (разговор) 15:44, 19. јун 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Као неко из Шапца потврђујем да клуб постоји и да има такмичарске активности, али мислим да је требало да се одвоји вештина од активности и да се напишу две странице засебно. Не слажем се са колегиницом Тајгом у вези „рекламирање фирме“. Све у свему остајем при ставу за гласање. --Дарко Чуча Гајић (разговор) 08:56, 25. јун 2015. (CEST)[одговори]
"Hyo Ryu Jujutsu" - Није чланак о клубу борилачких вештина, већ о стилу Џуџуцу борилачке вештине. Наслов није погрешен. Чланак је факултетски пројекат! Молим све који су га предложили за брисање да размотре још једном, а пре свега претраже Џу Џуцу (а не џиу џицу) клуб Пантер на гуглу. Клуб има свој сајт већ дуже време, свој форум, члан је Џуџуцу савеза Србије! Када се укуца Џуџуцу клуб Пантер има 4 гугл стране само о клубу на разним сајтовима, форумима (такмичења семинари и остале манифестације). Овај чланак има своју позадину и треба поново размотрити да ли је за брисање! Borisav Ilić PT (разговор) 02:56, 25. јун 2015. (CEST)[одговори]
Као што је већ рекао Гајдарио, помешано је, пише мало о клубу мало о спорту а чланак о спорту већ имамо а за клуб ја нисам нашао ништа што доказује релевантност клуба за Википедију, наравно ако се пруже конкретни извори да је клуб релевантан свакако му је место на Википедији --Милићевић (разговор) 13:07, 25. јун 2015. (CEST)[одговори]
Пола ми је фамилије завршило тај факултет, никад ми нико причао није да пољопривреда има икакве везе са џиуџицу стилом, још мање са спортским клубовима, долазим до закључка да се вероватно ради о семинарском за физичко, јер сваки други разлог за одобравање и узимање у обзир такве теме, ме наводи на врло дубоко размишљање. Пошто се један од гласача не слаже са мојим разлогом за гласање против и пошто се Борисав Илић толико трудио да убеди гласаче да још једном размисле, ја сам ето размислила још једном, нећу ни да се трудим да гласам против. И да не заборавим, тешко ми је много само да изговорим наслов чланка, а камо ли шта друго.--Тајга (разговор) 17:33, 25. јун 2015. (CEST)[одговори]
Овај чланак је био предложен за брзо брисање. Међутим ја нисам сигуран да ли га уопште треба брисати. Свакако не по аутоматском поступку. Стога га стављам на гласање, а уколико неко има додатне аргументе за брисање или останак чланка нека изнесе овде. --Јованвб(р)15:30, 22. јун 2015. (CEST)[одговори]
оставити jer nema razloga da se ovo briše, tim pre jer je ova vojna formacija jedna od učesnica ukrajinskog građanskog rata. I nije obrisan na ruskojezičnom delu Vikipedije. Ja bih jedino promenio naslov u Oružane snage Donbasa --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:47, 22. јун 2015. (CEST)[одговори]
оставити С тим да треба нагласити да се ради о неформалном називу за све паравојне формације које се боре на територији Донбаса на руској страни. Пројекат Новорусије је недавно стављен на чекање од стране креатора у Москви, па је и будућа употреба самог термина „Новорусија“ неизвјесна.--В и к и Р21:15, 24. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ја нисам сигуран око овог чланка. Сигурно да чланак са овом тематиком јесте значајан за енциклопедију (око наслова ваља размислити). Наш чланак је оскудан и недовољно разрађен, али то не значи да је по аутоматизму за брисање. Војска побуњених регија у Украјини свакако постоји и о томе нема спора. И сигуран сам да заслужује чланак као и нпр. разне војске које су постојале током распада СФРЈ. Ја сам више против брисања, али сачекаћу да видим аргументе за брисање пре него што гласам --Јованвб(р)21:49, 22. јун 2015. (CEST)[одговори]
Наводно формирање је изведено од стране неких мање битних војних команданата и није спроведено, а ја сам превео руски чланак који су они обрисала. На подручју Новорусије још дјелију подјељене војне организавије које немају јединствену командну структуру, ако некада дође до формирања заједничких оружаних снага лако је поново чланак написати. --Ранко Н. (разговор) 11:53, 23. јун 2015. (CEST)[одговори]
Мени се чини да легитимитет и значај појаве постоји (то јесу разне оружане снаге), а самим тим и релевантност за Википедију. Али... Пошто се још не зна судбина и унутрашње уређење Украјине, предлажем да се сачека са брисањем/спајањем/преименовањем. Леба и бублика не једе. У сваком случају, било би лепо украјинским и генерално источним збивањима посветити дужну пажњу, независно од текуће кризе. --Stripar (разговор) 23:09, 23. јун 2015. (CEST)[одговори]
И ја сам првобитно гласао за брисање, али кад сам видио да чланак под другим именом постоји и на неким другим вики-пројектима, онда сам одустао. Можда би га само требало преименовати као што је то Никола предложио. --CarRadovan (разговор) 00:30, 24. јун 2015. (CEST)[одговори]
Ако смо прихватили да имамо чланке о народним републикама Доњецк и Луганск као квазиправним творевинама, онда се требамо држати и њиховог квазиправа. Те двије народне републике имају заиста активну законодавну дјелатност која уређује крупна политичка питања (државно устројство, војска), али и питања у значају мјесних заједница. Осим можда патриотског извикавања на терену, овакво нешто нигдје не постоји. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:53, 25. јун 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Само што смо ми уредници енциклопедије, а не новинари који су добили задатак да пишу о некој војсци па ће јој зарад тиража измислити и име и организацију и све остало. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:42, 26. јун 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Чланак је већ дуже време означен за брзо брисање. Ја мислим да је боље да заједница одлучи пошто ја, као ни други администратори колико видим нису сигурни да ли је за брисање. Гласање је завршено. (освежи)--Марко Станојевић (разговор) 16:20, 28. јун 2015. (CEST)[одговори]
Чланак је већ дуже време означен за брзо брисање. Ја мислим да је боље да заједница одлучи пошто ја, као ни други администратори колико видим нису сигурни да ли је за брисање. Гласање је завршено. (освежи)--Марко Станојевић (разговор) 16:20, 28. јун 2015. (CEST)[одговори]
Предлог за брисање чланка, због необјективности, непотпуности и суштинског изостанка тематике. Покрет под тим именом није никада ни постојао. Погледати на страници за разговор. Гласање је завршено. (освежи) Ljuboni (разговор) 14:45, 29. јун 2015. (CEST)[одговори]
Чланак је пренешен са Википедије на хрватском језику (тамо је већ обрисан), а преведен је са Википедије на енглеском језику што се види по примјерима. Није прилагођен српском језику, нема неутралну тачку гледишта, извора скоро па и да нема. Гласање је завршено. (освежи) --Ранко Н. (разговор) 20:52, 30. јун 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Класично оригинално истраживање. Једино да се списак преименује у "Списак владара и шефова држава који су управљали државама које су постојале на простору области Македонија".--В и к и Р09:39, 12. јул 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Списак владара и шефова који су управљали државама које су постојале на простору области Македоније. Уф, дугачак наслов. Боље правити посебно спискове за Самуилову породицу, посебно за турске аге и бегове, посебно за председнике Републике Македоније.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:47, 12. јул 2015. (CEST)[одговори]
Коментар: Списак у коме су без икаквог смисла поређане историјске личности које имају везе с простором Македоније. Поставља се питање на коју Македонију се односи придев "македонски". Самуило и његови наследници се колико знам нису никада представљали као македонски цареви, него као бугарски. Истина, у српској историографији је оспораван бугарски карактер ове државе, али колико ми је познато није јој признаван неки засебан македонски карактер. Македонију су тада насељавали различите групе Словена, Грка, Јермена, Цинцара, Влаха итд. Мрњавчевићи су били српски, а не македонски краљеви. Уосталом, списак је кратак.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:16, 11. јул 2015. (CEST)[одговори]
Чланак је већ дуже време означен за брзо брисање. Ја мислим да је боље да заједница одлучи пошто ја, као ни други администратори колико видим нису сигурни да ли је за брисање. Гласање је завршено. (освежи)--Марко Станојевић (разговор) 12:53, 23. јул 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Ако у будућности постане активисткиња онда ће моћи имати чланак. Тренутно је позната само због тога што су медији њену причу пренијели као занимљивост. С друге стране, друштвена заосталост земаља Арабијског полуострва није ништа ново, иако они то покушавају да квалификују као "културну специфичност".--В и к и Р17:17, 23. јул 2015. (CEST)[одговори]
Па кад гласају налози који постоје само зато: да се по потреби активирају. О томе вам ја причам све време. Мислим да на Википедији тренутно више има уредника који би гласали за брисање тог чланка. Искористимо тај моменат.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:04, 23. јул 2015. (CEST)[одговори]
Да се нешто епохално догодило након што је тај видео објављен особа би свакако била релевантна, овако не видим по чему је уопште значајна. Није хтела да се уда и? И узгред зове се Надија, а не Нада --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:22, 23. јул 2015. (CEST)[одговори]
![[27]](http://www.janicici.com/wp-content/uploads/2012/06/stablo-Model.jpg){kind=link}