Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
Самопромоција "глумца" који је ишао у "средњу електротехничку школу", притом у Лесковцу не постоји таква школа већ Техничка школа, особа није релевантна за енциклопедију. Гласање је завршено. (освежи) Lackope (разговор) 19:40, 27. јул 2015. (CEST)[одговори]
Чланак је био предложен за брзо брисање, али не испуњава критеријуме за исто те мислим да заједница треба да одлучи о брисању. Гласање траје 7 дана од датума у потпису. Јованвб(р)22:14, 13. август 2015. (CEST)[одговори]
Корисник:FriedrickMILBarbarossa, ниси будала, али чланак просто не испуњава критеријуме за брзо брисање. Ја сам такође за брисање оваквих чланака, али то не значи да их можемо брисати по виђењу. На жалост имамо доста чланака о таквим ликовима и чуди ме да се није јавило пар корисника да гласају за опстанак и овог чланка. --Јованвб(р)03:01, 16. август 2015. (CEST)[одговори]
Ne odnosi se na njega. Ja nisam protiv da ovi clanci o dinisaurusima ostanu, ali da se dopune iyvorima i nadje interwiki (kao uslov znacaja). I da se napomene da ove yivotinje spadaju u red jetija, cupakabrasa i bigfuta, a ne da ispadne da su stvarne. -- Bojan Razgovor 09:07, 18. август 2015. (CEST)[одговори]
Али, Радоване, проблем је што нема озбиљног извора ни за један чланак о тим "криптидима". Све се своди на констатације "прво виђење (никад не пише наводно) било је тад и тад од стране једног човека који је ишао на посао", или "од тране двојице рибара у мочварама Велса" или "биће су виделе две жене које су прале пракљачама веш на реци" итд. И ко ће одлучити који ће чланци остати, а који ће се брисати?
Сем тога, научно је доказана немогућност постојања таквих "живих диносаура" у савременом добу (сем уколико се није остварила кошмарна визија из Парка из доба јуре).
Предлагач је фино рекао да предлаже за брисање чланке без извора и међувики веза. Био је конкретан. Не треба сада измишљати да нешто није јасно, и који би то били чланци. Сама чињеница да је убачено на десетине чланака без извора је знак за узбуну. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:29, 18. август 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Слаја, ми ћемо се засигурно сложити да се овдје ради о чистој псеудонауци и самим тим тешко ће бити пронаћи неки озбиљан извор. Наравно да неке чланке треба пречешљати и додати им оно „наводно“, а оне са причама о „двије надуване бабе како су видјеле змаја“ - брисати. Али то не значи да треба брисати све ове чланке, јер јесу у рангу митова и бајки, а таквих чланака имамо на претек. Жељко, ако је „знак за узбуну“ - онда је неопходно да разговарамо о том проблему...--CarRadovan (разговор) 00:10, 19. август 2015. (CEST)[одговори]
Да ли је ово текст за енциклопедију? Цитирам цео текст
Птеросаур из Минесоте (енгл.Minnesota Pterosaur) je криптид из Минесоте (САД) налик на птеросаура. Први пут ово биће је видио човјек који је путовао на посао аутомобилом. О овом бићу се мало зна.
Током једне потраге за овим биће, које је почело тероризирати једно локално село, група сељака (наоружана мачетама, ножевима и пушкама) заједно са локалним полицајцима (наоружаним са М16 аутоматским пушкама) и псима је нестала без трага у мочварном подручју које окружује ово мјесто. Једино што је пронађено су била три убијена пса.
Ради се о брисању категорије, односно подкатегорије која се налази под категоријом "Београдски мостови". Нема смисла да постоји уколико немамо чланака о мостовима у Кини.||Није наведен разлог.}} Гласање је завршено. (освежи) Bova (разговор) 19:18, 2. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Гласови
Коментари
Micki: Kako nije naveden razlog?
Ja nemam ništa protiv postojanja članka "kineski mostovi", ali nema smisla postojanje podkategorije ili kategorije bez članaka o Kineskim mostovima (u Kini). --Bova (разговор) 19:44, 2. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Према недавно уведеном правилу, може гласати сваки регистровани корисник који је до почетка гласања имао најмање 100 измјена у ГИП, најмање 50 измјена у ГИП у задњих 6 мјесеци и најмање 10 измјена у ГИП у последњих мјесец дана прије почетка гласања.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:19, 3. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Неки од разлога зашто текст треба оставити:
Негде при дну овог ПДФ документа (нашао сам га у Разговор:Анђелко Заблаћански)у Културном додатку Новости, у рубрици "Седам књига за седам дана", налази се кратки приказ збирке Сан напукле јаве Анђелка Заблаћанског и једна његова песма.[2]
У овом ПДФ документу, Антологија афоризама Нашите пријатељи у избору и преводу на македонски језик Василa Толевског, на страни 190 налазе се афоризми Анђелка Заблаћанског. [3]
Песме песника Заблаћанског преведене на руски и објављене у руском часопису. Страна 98. Невский альманах --Trenutni (разговор) 13:18, 3. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Руно - книга перва (страна 337)[4]--Trenutni (разговор) 15:06, 5. септембар 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Као пјевач није релевантан. Можда је релевантан као старлета(н) али нисам импресиониран изворима у чланку. Мијењам глас ако се аутор текста потруди да пронађе квалитетније изворе.--В и к и Р21:57, 14. септембар 2015. (CEST)[одговори]
оставити Познати криминалац и старлета (волим ову ријеч!). Прелази праг значаја јер постоји много поузданих извора који су писали о њему, чак и ако занемаримо таблоиде као што су Курир, Ало, Свет итд. То није случај са чланком изнад, рецимо. Није наш посао да доносимо моралне судове о нечијем значају или занимању, па да на основу тога правимо листу подобних чланака. Релевантност ≠ заслужност.--В и к и Р19:55, 17. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Јесу криминалци релевантни али не и сваки који излази у новинама или учествује на Фарми, по овоме је и Гастоз релевантан јер је и он познат и "јавна личност". По чему је то он познат? Да ли по томе што је претукао неког госта или што је трговао наркотицима? Ако су то чињенице због чега треба да постоји чланак о њему онда ајде да се пишу чланци о свим криминалцима сличних биографија. Lackope (разговор) 19:37, 17. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Вики и Јован су ме баш насмејали. Ја сам конкретно додао реченицу да учествује у Фарми 6, јер га сада 90% људи зна по томе. А и криминалци јесу релевантни. Што се тиче господина Маринковића, ја га памтим као духовитог момка из каријере коју је имао на Јутјубу. То што су људи у Србији оперисани од новина, па могу да гледају фарме, парове и слично по цео дан, а за Јутјуб личности у животу нису чули то је друга ствар. Имате америчке јутјубере, који су почели са својим каријерама као веома сиромашни људи, а данас живе у својим раскошним кућама, вилама, пентхаусевима и слично... Један члан пројекта је питао да ли би људи били океј са тиме да пише у јутјуберима и нико се није сложио. Сумација - ако ви/неко/појединац не зна о томе, то не значи да је небитно... --Strower☎21:28, 17. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Како у једној биографији на википедији у првој реченици где се говори о занимању особе може да стоји бивши криминалац? Јел то постоји занимање криминалац, па логиком ствари кад се пензионише постаје бивши? Или би можда боље било пензионисани криминалац? Уколико се та биографија мало среди у наредних пар дана гласат ћу за останак, у противном... Не сматрам да је ситан дилер и кримос његовог ранга релевантан за википедију --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:03, 17. септембар 2015. (CEST)[одговори]
На основу онога што пише у чланку, ситан криминалац и дилер дроге, не може бити релевантан јер је далеко од ранга Аркана, Легије или Пинк Пантера. Ако неко тврди да је познат онда нека пружи поуздане изворе којим ће потврдити да ова особа прелази праг значаја. Lackope (разговор) 00:39, 18. септембар 2015. (CEST)[одговори]
За Кристијана сте сви сигурно чули и много пре фарме. Није пролазна појава пошто се врти на медијској сцени Србије задњих 20-ак година. Постоји велики број емисија на телевизијама са националном фрекфенцом које су му посвећене, дао је огроман број интервјуа и сл. За њега се не може рећи да је нерелевантан. Нпр. ово. Мислим да је само спомињање у култном документарцу „Видимо се у читуљи“ довољно да покаже релевантност --Јованвб(р)15:21, 21. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Особа апсолутно нерелевантна, не само за википедију већ за било какву ениклопедију. Реално гледано значајнија су она криптозоолошка бића. Био шеф техничког сервиса, а сада академик хехе. А докторску дисертацију одбранио на приватном универзитету за који ни бог сам не зна како ради. Гласање је завршено. (освежи) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:53, 21. септембар 2015. (CEST).[одговори]
А шта урадити са „компанијом” чији је дотични власник? Више изгледа као новински чланак него енциклопедијски... Да ли га само прерадити или га уклонити? --Strower☎11:35, 21. септембар 2015. (CEST)[одговори]
оставити српскохрватски језик није етапа у развоју српског или хрватског језика, него стандардно-језичка норма која обухвата хрватски, српски и босански дијалекат. --VS6507 (разговор) 05:25, 25. септембар 2015. (CEST) с. р.[одговори]
Kako to može da se *izmisli* jezik, u specifičnom ovom slučaju...jezik je sredstvo sporazumevanja..to stoji u svim defkama jezika...dakle kriterijum razumljivosti...jel mi (Srbi) ne razumemo Hrvate, Bošnjake ili nekoga odnosnog govornog područja pa da nam treba prevod? dakle jezici ne mogu da nastaju i nestaju nekim dekretima političkim ili pravnim...Sami stručnjaci su, koliko vidim, ambivalentni ili više guraju na jednu stranu al ne svi...evo npr, naš član Odbora za stndardizaciju je eksplicitan da se radi o različitim nazivima za jedan isti jezik (11:50 u intrevjuu)...dakle ne bi trebali da se ovde pravimo većim papom od pape i dok se ljudi ne dogovore, a kamoli mi ovde, ovakvi članci nemaju razloga da se brišu...u ovom intervjuu Dešić eksplicitno negira ovaj mit koji se stalno provlači po našoj viki da je to, skraćeno, nestankom Jug nestao i jezik...ako nema konsenzusa (i dogovora zajednice) po ovim stavrima ne bi trebalo ovo da se briše!...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:00, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Српскохрватски језик као језички стандард настао је кад и Југославија и његов настанак представљао је ефикасан политички потез којим би се избрисале разлике не само између два језичка стандарда, већ и између два доминантна народа (или боље речено између два антагонизма), српског и хрватског. И да апсурд буде већи, сада се том франкенштајну са скраћеницом СХ/ХС језик додаје и слово Б, а након тога акроним ће бити у форми четворословне скраћенице јер треба додати и опцију за црногорски језик (хоће ли бити М или Ц). Јел то није политички мотивисано? Или ћемо опет тамбурати о тамо некој тисућљетној/хиљадугодишњој традицији (које нити има нити је када било). Ако ћемо да говоримо о сличностима, зар сви словенски језици немају заједничко исходиште? Зар то није исти случај и са романским језицима? Иако сваки Португалац без проблема може да разуме говорника шпанског језика, никоме никада није пало на памет да прави некакав хиспано-луситански језик. И на крају најважније од свих питања на које никако да добијем одговор, ко врши стандардизацију тог СХ/ХС језика? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:34, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Српскохрватски језик као језички стандард настао.....jel to znači da je nestao jezik??..ovde se sve vreme govori o nekim raspadima, standardima, institucijama itd...a ne postavlja se osnovno pitanje subjekt-objekt...lingvistika je nauka o jeziku...ŠTA JE JEZIK?(čime se lingvistika bavi, šta je njen predmet?)...ako se uzme defka da je to sredstvo sporazumevanja među ljudima i da je kriterijum razumljivosti između govornika presudan o definisanju nečega kao jezik, stvari postaju veoma čistije (kriterijum je da 70+% razumljivosti mora da postoji izmedju dve grupe govornika da bi se govorilo o istom jeziku)..isto tako frankenštajnom bismo mogli i da nazovemo engleskim...zamisli indijac, maležanin, kanađanin i džamajkanin govore istim jezikom...i svi od ovih naroda su ratovali sa govronicima jezika koje je isto matrenji...kao što su i Nemci ratovali protiv Austrijanaca (u ratu za malonemačko/velikonemačko rešenje) a i zauzeo ih je bio Hitler..zamisli tek taj frankenštajn...po toj političkoj argumentaciji to su sve različiti jezici..američki jezik, džamajkanski jezik, englesko/britanski jezik, indu-engleski jezik, švajcarski jezik, lihtenštajnski jezik...to su sve različiti jezici, jer je svugde među njima bio negde odnos dominacije i političko-društvenih/ratnih obračuna...dakle, prema mojoj argumentaciji, očigledno je da se radi o istim jezicima sa različitim centrima gde se oni govore, dakle policentričnim jezicima gde svaka varijanta autonomno, sa najevćim stepenom liberalnosti uređuje svoj centar bez prava da se meša u rad druge (nemačka austriji ili austrija švajcarskoj) varijante ili da se druga varijanta meša u njen rad...ovo o čemu ti govoriš je spor o IMENU ISTOG JEZIKA a ne o samom jeziku tj. SUŠTINI jezika...prema ovom načelu, svaki cantar policentričnog jezika ima pravo da naziva taj jezik imenom koji on hoće tj. imenom kojim ga nazivaju svoji govornici (dakle je kao Srbin, ne nazivam svoj jezik hrvatski, ali ne negiram da ja i neki Hrvat govorimo istim jezikom premda ga različito zovemo)...bilo kako bilo...mi ovde nismo lingvisti, ja sam naveo izvor jednog od naših uvaženih stručnjaka da je reč o jednom jeziku i da nikakvih raspada, propada i razgrađivanja jezika tu nije bilo..ako je postojala gramatika standardizovanog srpskohrvatskog jezika, a postojala je u silnim gramatikama koji su izlazili, taj članak ne bi smeo ovde da se briše!...dakle postoje autoriteti koji govore stvari i mi ne smemo biti veći katolici od pape i mi nešto ovde izmišljati...u prilog silnim gore komentarima za brisanje nekog mita da se tu nešto raspradalo...jednostavno na enciklopediji takvno nešto nesme da se događa...nismo mi ovde privatni ljudi sa društvenopolitičkim stavom pa to ovde normiramo, nego neutralno pratimo autoritete struke i na osnovu toga pišemo članke! --ANTI_PRO92 (разговор) 14:01, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Да ли је реч о ауторитетима струке или о ауторитетима политичара? Ја без икаквих проблема разумем и македонски и словеначки, чак и бугарски. Јел то значи да и они спадају под тај "опус СХ језика"? Поменути чланак говори о граматици једног вештачког и накарадног лингвистичког парадокса, што и не чуди јер је и сама држава која га је изнедрила била својеврсан политички парадокс. Реч је о мртвом језику (ако је ихада и био жив) и као такав и треба да се води. И молим те те приче о "свеопштем разумевању и идентичности" остави за политичаре који их једино и користе. На крају крајева Вук је Правопис српског језика објавио 1868, док је СХ Правопис настао равно 100 година касније (на Вуковим основама уз примесе политички настројених лингвиста по моту братство и јединство). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:12, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Реч је о мртвом језику (ако је ихада и био жив) и као такав и треба да се води. И молим те те приче о "свеопштем разумевању и идентичности" остави за политичаре који их једино и користе....ŠTA je JEZIK?!...da bi vodili ovu raspravu prvo moramo da definišemo osnovne pojmove kojima ovde baratamo da se ne bi stalno mimoilazili...dakle (spomenuo si mrtav jezik, vvtn. psotoji živ jezik, propao jezik itd..)...pa onda je prvo red da vidimo ŠTA je jezik!...dakle?..--ANTI_PRO92 (разговор) 14:18, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Да ли је мртав језик онај језик који нема ни једног живог корисника, или је мртав језик онај језик чијом стандардизацијом се не бави ни једна институција? Језик је "живи организам", развија се и мења, а те промене бележи важећа институција. Ко се бави стандардизацијом СХ/ХС језика? Југословенство је била политички мотивисана идеја о једној јакој и великој држави јужнословенских народа. Јединствен језик је само био логичан наставак исте те идеје. Али како у тој "заједници једнаких" није постојала јединствена нација, није могао постојати ни јединствен језик. Српскохрватски је био државни, никада народни језик. Везивати граматику српскохрватског језика за савремени српски, хрватски итд је бесмислено, из простог разлога јер је настала мућкањем свега и свачега из језичких норми које су јој претходиле и које су је наследиле. Језиком говоре живи људи, а не државе. Типичан модеран пример те лингвистичке политизације је бошњачки/босански језик међу Бошњацима. Бошњаци данас на нивоу БиХ настоје да ураде исту ствар као што су лиери СФРЈ радили на нивоу тадашње земље. А то није била паметна одлука. П.С. Да се разумемо мени је свеједно како ће Бошњаци да зову језик којим говоре и које правописне норме ће да користе, али језик=народ. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:06, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Standardizacijom engleskog jezika ne bavi se nijedna institucija - da li ga to čini mrtvim jezikom? A gramatika srpskohrvatskog ako je nastala mućkanjem, što o toj temi informisani urednici nisu onda pisali u članku? Svaljivati sve na politikantstvo nije uopšte teško ali pozabaviti se pravim poslom dodavanja sadržaja o temi i referenciranja odgovarajućim relevantnim izvorima izgleda nikome od pobornika brisanja nije palo na pamet. Štaviše, političare o nekakvom (ne)postojanju bosanskog/bošnjačkog jezika iako ih članci o tim temama debelo demantuju - u članku se tvrdi da taj jezik itekako postoji. Da ne pominjemo da ga države Srbija, Crna Gora i Hrvatska takođe priznaju kao takvog. A što se tiče banalizacije da je jezik=narod, zar treba geografe podsećati na primere u ovoj diskusiji već pomenute: SAD-ovci i Englezi, Austrijanci i Nemci? Ili treba priložiti još koje egzemplare: Angolci, Brazilci, Portugalci itd, ili npr. 90% latinoameričkih naroda spram Španaca? Mislim, geografi, molim vas?! --СлободанKovačevićбиблброKS17:43, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Ни Србија није етнички хомогена (а камоли Босна и Херцеговина, Република Српска, Федерација БиХ, или чак Црна Гора) па то у твом поретку ствари не мења ништа по питању српског језика. Зашто би онда нешто мењало по питању српскохрватског језика за чију је ствар не тако давно од стране поборника брисања чланка разматрано чак и укидање шаблона {{јез-хрв}} о чему сведочи читава дискусија на Википедија:Трг/Википолитика? Занимљиво је да се зачетник те идеје о укидању у случају овог гласања сада само лаконски слаже са предлагачем - обично није шкрт на речима. Можда је то до промене у статусу коју је недавно стекао. Ко зна: да се не замери широј публици, уредништву и/или управи... --СлободанKovačevićбиблброKS00:14, 26. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Е, да и што се тиче туторисања односно нечијег заборављања: Швајцарци говоре и италијанским и француским. И канда је ту још и неки романш? Јел` би их ти додао у комплет за немачки након што сам те малочас подсетио/информисао о овоме? --СлободанKovačevićбиблброKS00:28, 26. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Комплетан чланак је написан као самопромоција, што се види и из имена корисника — Корисник UniverexportdooВП:НИЈЕРЕКЛАМА. Аргумент Цара Радована није валидан, јер ако већ постоје недостаци треба их исправљати, а не задржавати. Ко год примети још неки овакав чланак, нека га предложи овде, или за брзо брисање. Гласање је завршено. (освежи) VS6507 (разговор) 05:21, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
Чини ми се да је овај чланак већ био на гласању?! У оваквим случајевима, као и за следећи приједлог доле, требамо да имамо јасна правила - која су то предузећа релевантна за википедију. ----Радованразговор12:04, 25. септембар 2015. (CEST)[одговори]
оставити Дефинитивно није безначајна телевизија. Телевизија покрива велики део Републике Српске укључујући и Бањалуку. Исто као када би неко рекао да је Студио Б безначајан --Јованвб(р)00:15, 26. септембар 2015. (CEST)[одговори]
обрисати Глупи критеријуми. Ко је још видео да се државе деле с обзиром на вероисповест? Колико ја знам већина тих држава је секуларно. То што у њима живи углавном народ православне вероисповести, друга је ствар. + Оригинално истраживање. Бркање баба и жаба. Не постоје Афроазијски народи, али постоје Афроазијски језици. Келтске нације нису исто што и келтски народи. Синтагма српске земље се може довести у везу са средњим веком, када је таква синтагма употребљавана у српским повељама.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:54, 12. октобар 2015. (CEST)[одговори]
Апсолутно нерелевантна особа, а сам чланак не садржи ни једну једину референцу нити спољашњу везу. У референци која је приказана не постоји ни један једини податак о тој особи. Гласање је завршено. (освежи) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:12, 8. новембар 2015. (CET)[одговори]
Дечко очигледно има талента, али недостају награде, признања и све оно што би му дало википедијски значај. Писање чланка јесте било преурањено, али се надам да ће то он ускоро постићи - па ћу сад остати неутралан. --Радован⁂19:53, 28. новембар 2015. (CET)[одговори]
обрисати Садржај чланка уклопити у чланак о тзв. црногорском језику. Чега има у овом чланку а да тога нема у чланку о језику? Уосталом, смешни су ми чланци о националним азбукама и абецедама. Да је реч о неком посебном писму (као нпр. грчко, кинеско, вијетнамско) па да човек каже..., али је латиница мање више заједничка свим народима Европе. Овај чланак беспотребно заузима простора.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:00, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
Za razliku od srpskog, hrvatskog, u crnogorskom postoje dva slova više, to su Ś i Ź, čije su ćirilične oznake С́ i З́.
Они који су измислили ово писмо не могу га ни пристојно дефинисати. Већ у првој реченици пише шта црногорска абецеда није. Као кад бисмо написали: “За разлику од Срба Хрвати су углавном католици’’. Та не заснива се карактер само на различитостима. Даље се константује да због два слова црногорска абецеда није иста као српска и хрватска. Ово нисам видео ни у једној енциклопедији. И није ми јасан дефетизам: „Тако је како је“. Да су Румуни тако равнодушни, у Молдавији никада не би био враћен румунски језик.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:24, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
У том случају Владимире тражи се спајање чланака а не њихово брисање. Слажем се да овај чланак може и да се уклопи у чланак о том фамозном цг језику, наравно у одељку везаном за писмо. Какве везе имају Румуни са овим? Кад већ помињеш Румунију, односно Молдавију, шта ћемо са Придњестровљем где је службени језик и даље молдавски, и то у ћириличној форми писања? Нисмо ми политичари да одређујемо шта може а шта не. Званичан језик у ЦГ је тренутно црногорски, тако каже њихова администрација и нема ту шта да се полемише (бар ми немамо) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:30, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
Као што рекох, у овом чланку нема ничега чега нема у чланку црногорски језик. Укратко, Румуни и Срби су настањени на трусном подручју где се сукобљавају различити интереси и због тога болују од исте болести - кризе идентитета. Нисам сигуран да су Молдавци који живе у Придњестровљу задовољни стањем које тамо влада. Ко се имало бавио румунском историјом зна да су Руси у Бесарабији (данас Република Молдавија) спроводили русификацију и форсирали засебан молдавски идентитет. То су наставили да раде и након што је тај народ прихватио румунски идентитет. Стаљин је имао довољно времена да се позабави и језичким питањима. Све у свему, молдавски народ у Придњестровљу је пре уцењен, него у стању да се слободно изјасни. Исто се дешава и у Црној Гори. Онај коме борба просветних радника у Црној Гори за очување српског језика у школама не значи ама баш ништа, боље да се ни не бави језичким питањима. Нека се бави природним појавама. Ту барем човек може бити непристрасан.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:11, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
Улога Википедије на српском језику је (ваљда) да промовише знање а не пројекте који можда ни не успеју. Какав је то црногорски језик чији корени сежу у блиску прошлост? Да не говоримо о писму (абецеди) која је малтене јуче уведена одлуком неколицине политичара. Па не ствара се народ, језик, писмо и др. указима. Ваљда сте чули за историјски процес.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:21, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
Sličnom se argumentacijom vode i oni koji govore o srpskom/hrvatskom/bosanskom (bošnjačkom)...dakle da je to sve jedan jezik, pa mi svejedno nismo se u to mešali...jedino što možemo (ne kao enciklopedija, nego kao ljudi koji uče) da zaključimo jeste da je katastrofalno da se politika meša, tamo gde joj po rpirodi nije mesto...ali to nije predmet ovog članka, kao ni naši sudovi...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:40, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
Što se mene tiče, sve ovo može da se premesti u članak o famoznom cg jeziku, sa odg. preusmerenjem...i tamo sve ovo što navodiš Nimčeviću može da se navede...razlozi, guranje od stranje CG administracije itd itd...samo ovo je realan predmet enciklopedije, a ti si ovo postavio na brisanje, tj. želiš da nam kažeš da ovo nije predmet enciklopedije...logička greška...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:45, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
Kao da je ovo odlučivanje/referendum o (plastičnom) pokušaju formiranja nečijeg identiteta/ uvida u identitetsku krizu koja se može završiti ovako ili onako, pa mi sa strane gledamo koliko je to sve opskurno (kao i npr Skoplje 2014) ili šta ja znam...ali, moje lične aspiracije i sudovi po strani, koji su btw povodom toga izrazito negativni (da bude zabeleženo u protokolu), enciklopedija nije učesnik tih događaja (ili ne bi trebala biti, tj. koliko joj društvena stvarnost to omogućuje), nego *posmatrač* ili *zapisničar*, objektivni (što je više moguće) posmatrač sa strane, koji se ne meša u celu stvar...enciklopedija opisuje stvarnost, ne propisuje je...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:54, 8. децембар 2015. (CET)[одговори]
Безначајна организација, позната само по паљењу Грчке амбасаде. Већ дуже време није активна, а и то што је била "активна" да се закључити да нема више од 10 до 15 чланова, стога је за брисање. Гласање је завршено. (освежи) Hercules strong (разговор) 13:26, 4. јануар 2016. (CET)[одговори]
.png){kind=small}
![[1]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5e/NileMosaicOfPalestrina.jpg){kind=link}