Викторија (острво, Канада)

Викторија
Географија
Површина	217.291 km2
Висина	655 m
Највиши врх	Шалерове планине
Администрација
	Канада
Највећи град	Кембриџ Беј
Демографија
Становништво	2.162
Густина ст.	0 стан./km2

Не треба мешати са острвом Ванкувер, на којем се налази град Викторија. За друга значења, види Викторија.

Острво Викторија (енгл. Victoria Island)^[1]^[2] једно је од канадских арктичких острва^[3] у територијама Нунавут и Сјеверозападне територије, делу канадског Арктичког архипелага.

Површина острва износи 217 291 km²,^[4] друго је по величини острво у Канади и осмо у свету. Готово је двоструко веће од Њуфаундланда (111.390 km² [43.008 sq mi]) и нешто је веће од острва Велика Британија (209.331 km² [80.823 sq mi]), али је мање од Хоншуа (225.800 km² [87.182 sq mi]). Оно садржи највеће острво на свету унутар острва унутар острва.^[5]

Острво Викторија има популацију од 2.162 становника (2016) и густину насељености од 0,001 становника по km².^[6]^[7]

Историја

Године 1826, Џон Ричардсон је видео југозападну обалу и назвао је „Воластонска земља“.^[8] Године 1839, Питер Ворен Дис и Томас Симпсон пратили су југоисточну обалу. Они су називали острво „Викторијина земља“.^[9] На мапи коју је објавио Џон Баров 1846. године види се потпуна празнина од ове две земље северно до „Банксове земље“, северне обале острва Банкс.^[10] Године 1851, Џон Ра је мапирао читаву јужну обалу и повезао две „земље“.^[11] Током 1850. и 1851, Роберт Маклур је обишао већи део острва Банкс, разјашњавајући да је оно одвојено од остатка острва Викторија. Његови људи су такође мапирали северозападну и западну обалу острва Викторија.^[12] Један од људи Роалда Амундсена, Годфред Хансен, мапирао је источну обалу до рта Нансен 1905. године,^[13] а 1916. и 1917. Сторкер Т. Сторкерсон, припадници Вилхалмур Стефансонове Канадске арктичке експедиције, мапирали су североисточну обалу, укључујући полуострво Сторкерсон.^[14]

Године 2008, Кларк Kартер и Kрис Брај су постали су први људи за које је забележено да су препешачили острво Викторија. Њихов први покушај да препешаче на 1.000 km (620 mi) 2005. године није успео, те су се вратили и завршили преосталих 660 km (410 mi) 2008. године.^[15]^[16]

Географија

Острво има разуђену обалу са доста полустрва и залива. Облик острва помало подсјећа и на јаворов лист, један од симбола Канаде.

Највиши врх је око 655 m у Шалеровим планинама (Shaler Mountains) у сјеверном-централном дијелу острва. Највеће језеро је Језеро Фергусон (Ferguson Lake) са површином од 562 km².

Највеће насеље је Кембриџ Беј (Cambridge Bay), а друго по величини Улукхакток.

Острво је добило име по енглеској краљици Викторији.

Мапе

^map1 Вајскаунт Мелвил Саунд - 74° 15′ N 105° 00′ W / 74.250° С; 105.000° З / 74.250; -105.000 (name=Viscount Melville Sound, NU)
^map2 Маклинтоков канал - 72° 00′ N 102° 00′ W / 72.000° С; 102.000° З / 72.000; -102.000
^map3 Викторијин теснац - 69° 31′ N 100° 30′ W / 69.517° С; 100.500° З / 69.517; -100.500 (Victoria Strait, NU)
^map4 Амундсенов залив - 71° 00′ 01″ N 124° 00′ 10″ W / 71.00028° С; 124.00278° З / 71.00028; -124.00278 (Amundsen Gulf, NT)
^map5 Банксово острво - 72° 45′ 02″ N 121° 30′ 10″ W / 72.75056° С; 121.50278° З / 72.75056; -121.50278 (Banks Island, NT)
^map6 Теснац принца од Велса - 72° 21′ 14″ N 118° 46′ 57″ W / 72.35389° С; 118.78250° З / 72.35389; -118.78250 (Prince of Wales Strait, NT)
^map7 Долфин енд Унион теснац - 69° 05′ 10″ N 116° 02′ 30″ W / 69.08611° С; 116.04167° З / 69.08611; -116.04167 (Dolphin and Union Strait, NT/NU)
^map8 Остинов залив - 68° 33′ N 113° 10′ W / 68.550° С; 113.167° З / 68.550; -113.167 (Austin Bay, NU)
^map9 Коронациони залив - 68° 08′ N 112° 00′ W / 68.133° С; 112.000° З / 68.133; -112.000 (Coronation Gulf, NU)
^map10 Дисов теснац - 68° 50′ N 107° 30′ W / 68.833° С; 107.500° З / 68.833; -107.500 (Dease Strait, NU)
^map11 Сторкерсоново полуострво - 72° 30′ N 106° 30′ W / 72.500° С; 106.500° З / 72.500; -106.500 (Storkerson Peninsula, NU)
^map12 Голдсмитов канал - 73° 10′ N 106° 05′ W / 73.167° С; 106.083° З / 73.167; -106.083 (Goldsmith Channel, NU)
^map13 Стефансоново острво - 73° 20′ N 105° 45′ W / 73.333° С; 105.750° З / 73.333; -105.750 (Stefansson Island, NU)
^map14 Хадлијев залив - 72° 31′ N 108° 12′ W / 72.517° С; 108.200° З / 72.517; -108.200 (Hadley Bay, NU)
^map15 Принц Албертово полуострво - 72° 30′ 02″ N 117° 00′ 09″ W / 72.50056° С; 117.00250° З / 72.50056; -117.00250 (Prince Albert Peninsula, NT)
^map16 Воластоново полуострво - 69° 41′ 05″ N 115° 10′ 30″ W / 69.68472° С; 115.17500° З / 69.68472; -115.17500 (Wollaston Peninsula, NU)
^map17 Шелер планине - 71° 55′ 02″ N 111° 30′ 07″ W / 71.91722° С; 111.50194° З / 71.91722; -111.50194 (Shaler Mountains, NT)
^map18 Тахирјуак - 69° 25′ 16″ N 105° 16′ 03″ W / 69.42111° С; 105.26750° З / 69.42111; -105.26750 (Tahiryuaq, NU)
^map19 Кембриџшки залив - 69° 06′ 50″ N 105° 03′ 10″ W / 69.11389° С; 105.05278° З / 69.11389; -105.05278 (Cambridge Bay, NU)
^map20 Улукакток - 70° 44′ 12″ N 117° 46′ 19″ W / 70.73667° С; 117.77194° З / 70.73667; -117.77194 (Ulukhaktok, NT)
^map21 Форт Колинсон - 71° 37′ 02″ N 117° 52′ 09″ W / 71.61722° С; 117.86917° З / 71.61722; -117.86917 (Fort Collinson, NT)

Види још

Канадски Арктички архипелаг

Референце

^ „Society-COPPER-ESKIMO”. ukc.ac.uk. Архивирано из оригинала 2008-05-14. г. Приступљено 2008-11-01.
^ Swann, Brian (2005). Wearing the Morning Star: Native American Song-Poems. Lincoln, Nebraska: University of Nebraska Press. стр. 133. ISBN 0-8032-9340-2.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 50. ISBN 86-331-2112-3.
^ „Atlas of Canada”. Atlas.nrcan.gc.ca. 2009-08-12. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г. Приступљено 2010-08-30.
^ Wolchover, Natalie (24. 1. 2012). „World's Largest Island-in-a-lake-on-an-island-in-a-lake-on-an-island Seen on Google Earth”. LiveScience. Приступљено 15. 9. 2013.
^ „2016 Community Profiles Cambridge Bay”. Приступљено 2017-03-05.
^ „Census Profile, 2016 Census Ulukhaktok, Hamlet [Census subdivision], Northwest Territories and Northwest Territories [Territory]”. 2016 Census. Statistics Canada.
^ Franklin, John (1828). Narrative of a second expedition to the shores of the Polar sea in the years 1825, 1826 and 1827, by John Franklin,... including an account of the progress of a detachment to the Eastward, by John Richardson. London: J. Murray. „John Franklin 1826.”
^ Simpson, Thomas (1843). Narrative of the discoveries on the north coast of America: effected by the officers of the Hudson's Bay Company during the years 1836-39. London: R. Bentley. „Thomas Simpson 1843.”
^ Derek Hayes,"Historical Atlas of the Arctic", map 136
^ McGoogan, Kenneth (2003). Fatal passage: the true story of John Rae, the Arctic hero time forgot.. New York: Carroll & Graf Publishers.
^ McClure, Robert (1856). Osborn, Sherard, ур. The Discovery of the North-West Passage. London: Longman, Brown, Green, Longmans, & Roberts.
^ Amundsen, Roald and Godfred Hansen (1908). Roald Amundsen's "The North West Passage"; being the record of a voyage of exploration of the ship "Gjøa" 1903-1907. London: A Constable and Co. ISBN 9781548724412.
^ Stefansson, Vilhjalmur (1922). The Friendly Arctic: The Story of Five Years in Polar Regions. New York: Macmillan.
^ „Clark Carter's Arctic Circle Adventures to appear on the big screen”. if.com. IF. Приступљено 22. 8. 2019.
^ Aussie adventurers to try again with Victoria Island trek

Литература

Geological Survey of Canada, J. G. Fyles, D. A. Hodgson, and J. Bednarski. Quaternary Geology of Wynniatt Bay, Victoria Island, Northwest Territories. Open file (Geological Survey of Canada), 2718. 1988.
Geological Survey of Canada, R. H. Rainbird, A. N. LeCheminant, and I. Lawyer. Geology, Duke of York Inlier, Victoria Island, Northwest Territories. Open file (Geological Survey of Canada), 3304. 1997.
Geological Survey of Canada, D. A. Hodgson, and J. Bednarski. Preliminary Suficial Materials of Kagloryuak River (77F) and Burns Lake (77G), Victoria Island, Northwest Territories. Open file (Geological Survey of Canada), 2883. 1994.
Gyselman, E. C., and L. K. Gould. Data on Amphidromous and Freshwater Fish from Central Victoria Island and Freshwater Systems Draining into Melville Sound and Elu Inlet, N.W.T., Canada. Winnipeg: Dept. of Fisheries and Oceans, 1992.
Jakimchuk, R. D., and D. R. Carruthers. Caribou and Muskoxen on Victoria Island, N.W.T. Sidney, B.C.: R.D. Jakimchuk Management Associates Ltd, 1980.
McGhee, Robert. (1971). An Archaeological Survey of Western Victoria Island, N.W.T., Canada. Ottawa, Ont: National Museums of Canada. .
Parmelee, David Freeland, H. A. Stephens, and Richard H. Schmidt. The Birds of Southeastern Victoria Island and Adjacent Small Islands. Ottawa: [Queen's Printer], 1967.
Peterson, E. B., R. D. Kabzems, and V. M. Levson. Terrain and Vegetation Along the Victoria Island Portion of a Polar Gas Combined Pipeline System. Sidney, B.C.: Western Ecological Services, 1981.
Rainbird, Robert H (1991). Stratigraphy, Sedimentology and Tectonic Setting of the Upper Shaler Group, Victoria Island, Northwest Territories. ISBN 0-315-66301-4. . Ottawa: National Library of Canada = Bibliothèque nationale du Canada.
Washburn, A. L. Reconnaissance Geology of Portions of Victoria Island and Adjacent Regions, Arctic Canada. [New York]: Geological Society of America, 1947.