Виктор Старчић
Велибор - Виктор Старчић[1] (Рушчук, Османско царство, данашња Бугарска, 11. мај 1901 — Београд, Југославија, 1. јун 1980) био је српски глумац и позоришни редитељ БиографијаРођен је у породици градитеља пруга из Истре и мајке Францускиње. Отац му је радио у Малој Азији, Грчкој, Румунији, Србији, па због свог номадског живота није завршио школу. Био је самоук. У својој 18. години играо је као аматер у Горњем Милановцу. Своју уметничку делатност, почео је у Сарајевском позоришту, где добија да игра и веће улоге. Од 1925 — 1930. био је члан позоришта у Сплиту, Загребу, Новом Саду и Београдској опери. Од 1929 — 1939. је у Народном позоришту у Београду. У Новом Саду је снимио и свој први играни филм, улогом варалице Лајоша у филму „Грешница без граха“ (1930) режисера Косте Новаковића. Са групом уметника 1938. године, оснива у Београду Уметничко позориште, у коме је глумио и режирао. После II светског рата игра у Новом Саду и Ријеци, да би се вратио у Београд и постао стални члан Југословенског драмског позоришта где је остао од његовог оснивања (1948)па све до краја каријере - живота. Гостовао је у свим већим позоришним кућама Београда и Југославије. Од 1949. године био је 10 година професор на Позоришној академији у Београду. Иако самоук, био је један од најобразованијих глумца своје генерације. Био је уметник с даром за суптилне портрете ликова које је играо, са дубоким емоционалним и психолошким захтевима. Глас му је био топао и помало мелодрамски. Није био „фахиста“, играо је шта је хтео и увек је био маестралан. У својој 60 годишњој глумачкој каријери одиграо је према сопственој процени преко 500 улога. Значајне улоге су му : Меркаде (Оноре де Балзак), Сади (Дундо Мароје, Марин Држић), Хлестаков (Ревизор, Николај Гогољ), Аурел (Леда, Мирослав Крлежа), Дон Зане (Глорија, Ранко Маринковић), Смрдић (Родољупци, Јован Стерија Поповић), Глумац (На дну, Максим Горки), Волпоне (Бен Џонсон) и многе друге. Маестралном глумом улоге баруна Лембаха (У агонији, Мирослав Крлежа) обележио је 45 година уметничког рада. За свој уметнички рад добио је низ награда и признања као: 2 награде на Стеријином позорју у Новом Саду, Седмојулску награду СР Србије за животно дело 1964. године и др. Глумио је и на филму и телевизији. За улогу у филму „Дан четрнаести“ режисера Здравка Велимироивића, добио је награду на Пулском фестивалу 1960. године Критичар је написао о његовој глуми „Букет најлепшег, пољског цвећа, бацам у цилиндар господина Старчића!" Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[2] Позориште
Филмографија
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
