Вилијам Мичел Ремзи
Вилијам Мичел Ремзи (енгл. Sir William Mitchell Ramsay; 1851—1939) шкотски археолог и просветитељ, историчар протестантске цркве, истраживач Новог завета.[1] БиографијаРемзи је студирао класичне старине на универзитетима Абердин, Оксфорд и Готинген. 1885-86. 1885-86. Имао је прво професорско место за класичну археологију на Оксфорду (Линколн професор класичне археологије и уметности), од 1886. до 1911. био је Региус професор хуманости на Универзитету у Абердену. Почев од 1880. путовао је много по Малој Азији и на Медитерану, проучавајући споменике и топографију древних градова. Његова сврха је била да разјасни поузданост порука Јеванђелисте Луке (којег је сматрао великим историчаром) у „Делима светих апостола“ о мисионарским путовањима апостола Павла.[2] У почетку скептичан, „постепено се уверио да овај наратив у разним детаљима открива запањујућу истину“, да одражава историјску стварност.[3] Најпознатији налаз Ремзија повезан је са доказом стварности постојања епископа Аверкија од Хијераполиса.[4] Своје закључке изнео је у
Такође је написао:
РеференцеСпољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia