Вилијам Паулини-Тот

Вилијам Паулини-Тот
Вилијам Паулини-Тот
Лични подаци
Датум рођења	3. јун 1826.
Место рођења	Сењица, Аустријско царство
Датум смрти	6. мај 1877. (50 год.)
Место смрти	Мартин, Аустроугарска

Вилијам Паулини-Тот (свк. Viliam Pauliny-Tóth; псеудоними: Amaranth, Boleslav, Budišovský, Marek Rozmarín, Lysický, Miloslavín, M. I. H., Mína, Mydloslav, Mydloslav Vechťovič, Podolský, Rozmarín, V. Miloslavín, V. Podolský; Сењица, 3. јун 1826 - Мартин, 6. мај 1877) био је словачки политичар, песник, публициста, преводилац, потпредседник Матице словачке и први председник Словачке народне странке.

Биографија

Потиче из породице евангелистичког свештеника Фридриха Вилијама Паулинија и његове супруге Кристине Дедински. Одрастао је код рођака у Земјанским Подхрадјима. Мајка се 1837. године поново удала за Михала Диониза Долежала и преселила се у Модру.

Школовао се у Новом Месту на Ваху, Сењици, Комарну, Модри и на Лицеју у Братислави. Током студија био је под утицајем Људевита Штура, што је оставило велики траг на његово књижевно стваралаштво.

Радио је као педагог у племићкој породици, што му је омогућило да се упозна са Јаном Ротаридесом и Јанком Краљем. Касније је постао професор на Лицеју у Кремњици. За време Револуције 1848-49. регрутован је у војску Лајоша Кошута, из које је убрзо дезертирао, и 1849. је постао официр словачке побуњеничке војске. Након револуције радио је као службеник на неколико различитих позиција. Године 1855. Паулинија је у Кечкемету усвојио стриц његове супруге Вилме Тот. Тада је свом презимену додао презиме своје супруге - Тот од Туре и Тотмеђера (данас Палариково) (мађ. Tóth de Tőre et Tóthmegyer; свк. Tóth z Turej a Slovenského Medera).

Живео је у Будиму, потом у Скалици, а након смрти Карола Кузмањија преселио се у Мартин, где је постао вршилац дужности потпредседника Матице словачке и водећа личност политичког живота Словака. Заложио се за оснивање гимназије и Деоничарске штампарије у Мартину. Од 1871. до 1874. био је одговорни уредник Народних новина (Národnie noviny), у којима је објављивао и своје радове. Након забране Матице словачке 1875. године, заједно са Јозефом Милославом Хурбаном покушао је да уложи протестну ноту у Бечу. Био је први председник Словачке народне странке од 1871. до 1875. године.

Почасни члан Матице српске постао је 1864. године^[1], а Српског ученог друштва 30. јануара 1869.^[2]

Књижевник, преводилац, новинар

У Будиму је уређивао хумористички часопис Černokňažník (1861-1864) и белетристички часопис Sokol (1862-1869), које је касније наставио да објављује у Скалици. Такође је уређивао и Летопис Матице словачке. У својим делима је промовисао идеале борбе за народна и социјална права. У области прозе посветио се писању романа, приповетки и других кратких форми. Бавио се и превођењем са руског, немачког, француског и мађарског језика. Поред превода објавио је и неколико адаптација драма страних аутора. Осим поезије и кратке прозе, писао је и новинске чланке и серијале.

Библиографија

Vek slobody a premeny najnovšie, политичка брошура (1848)
Zlatý prsteň, епска историјска повест (1850)
Trinásta pieseň (1862)
Škola života (1862)
Kocúrkovský bál, комедија (1862)
Ľudská komédia, десетоделна алегоријска драма у стиху написана у предвечерје Револуције 1946. (1862)
Jánošík, 2 дела (1862/1863)
Náš človek (1864)
Politika oportunity (1865)
Slovenský Vlastimil alebo meru otázok a odpovedí o terajších záležitostiach národa slovenského, упутство за изборе (1865)
Kráľova žena, историјска приповетка (1865)
Dvaja Justhovci (1866)
Kyčina, историјска приповетка (1866)
Staré i nové piesne Viliama Podolského, збирка поезије (1866)
Besiedky, четвороделна збирка оригиналне и преведне поезије (1866/1870)
Slovenský pravopis (1867)
Pansláv, комедија (1867)
Tatarský plen, историјска приповетка (1867)
Trenčiansky Matúš, историјска приповетка (1868)
Volebné rozpomienky (1870)
Tri dni zo Štúrovho života, биографска проза (1870)
Listy ku slovenskému Tomášovi (1870)
Listy k židom (1872)
Slovenské bájeslovie, научни рад (1876)
Básne Viliama Paulinyho-Tótha, збирка песама коју је приредила његова ћерка Марија након смрти (1877)

Референце

^ Иза гора и долина: Три века Словака у Војводини. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 124.
^ „Вилијам ПАУЛИНИ-ТОТ”. www.vi.sanu.ac.rs. ^{[мртва веза]}