Вилхелмина од Холандије
![]() Краљица Вилхелмина од Холандије (хол. Wilhelmina der Nederlanden) је била прва краљица Холандије, у периоду од 23. новембра 1890. до 4. септембра 1948.[1] Била је симбол холандског отпора нацистичкој окупацији краљевине Холандије.[2][3] ВладавинаКраљичин отац је умро 23. новембра 1890, оставивши трон десетогодишњој ћерки. Трон великог војводе Луксембурга, тада још увек није могла наследити жена, па је он прешао њеном далеком рођаку с мајчине стране, Адолфу. Регент малолетне Вилхелмине је до њеног осамнаестог рођендана, вршила њена мајка принцеза Ема.[2] Године 1901, се удала за војводу Хенрија од Мекленург-Шверина. Сматра се да је овај брак био склопљен само због тога, да би Вилхелмина родила наследника холандског престола. Поред низа побачаја, је Вилхелмина из брака са Хенријем, родила њихово једино дете, девојицу, будућу престонаследницу, принцезу Јулијану. Мајка и кћи нису никада имале веома добар однос, будући да је Вилхелмина била строга и религиозна мајка, која је строго ограничавала Јулијану.[3] Године 1940, је Нацистичка Немачка окупирала Краљевину Холандију, те је краљица заједно а породицом евакуисана у Лондон. Вилхелмина је ово сматрала понижењем. Када је Холандија 1945. ослобођена, краљица се вратила у своју домовину. Две године касније је избила побуна у Индонезији, за коју је холандска економска елита кривила краљицу. Ова криза и проглашење независности Индонезије је довело до пада Вилхелминини популарности, те је 1948 абдицирала. На престу ју је наследила њена ћерка Јулијана.[2][3] Породично стаблоПородицаСупружник
Деца
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia