Високо образовањеВисоко образовање остварује се кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа. На струковним студијама изводи се струковни студијски програм, који оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес. Кандидат за упис на студије првог степена полаже пријемни испит или испит за проверу склоности и способности, у складу са општим актом самосталне високошколске установе. Потребно за упис на студије првог степена утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности. Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит. Уместо пријемног испита овом кандидату вреднују се резултати опште матуре, у складу са општим актом самосталне високошколске установе. Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са овим законом, може се уписати на студије првог степена, под условима и на начин прописан општим актом самосталне високошколске установе, на лични захтев.[1] ДелатностДелатност високог образовања обављају следеће високошколске установе: Универзитет, Факултет, Академија струковних студија, Висока школа, Висока школа струковних студија. Акредитацијом се утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде које је утврдио Национални савет и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са Законом о високом образовању. Поступак акредитације спроводи се на захтев Министарства, оснивача, односно саме високошколске установе.[2] Врсте студијаСтудије првог степена су: основне академске студије, основне струковне студије. Студије другог степена су: дипломске академске студије — мастер, специјалистичке струковне студије, специјалистичке академске студије. Студије трећег степена су докторске академске студије. Више образовање у различитим земљамаВелика БританијаУ оквиру деваолуције у Уједињеном Краљевству образовање се управља посебно у Енглеској, Велсу, Северној Ирској и Шкотској.[3] У Енглеској термин „терцијарно образовање“ одговара глобалном термину „више образовање“ (тј. образовање након 18. године).[4][5] Године 2018. влада Велса усвојила је термин „терцијарно образовање“ за означавање образовања и обуке након 16. године у Велсу.[6] Међутим, од 1970-их, специјализовани колеџи даљег образовања у Енглеској и Велсу зову себе „терцијарним колеџима“, иако су део система средњег образовања. Ове установе служе како дипломцима школа, тако и одраслима, чиме обједињују основне функције ФЕ колеџа и шестифоног колеџа. АустралијаУ Аустралији „терцијарно образовање“ односи се на наставак школовања након завршетка средње школе. Опције за стицање вишег образовања обухватају универзитете, техничко и додатно образовање (TAFE) и приватне универзитете. Европска унијаИако високо образовање у ЕУ укључује универзитетско образовање, оно се може разликовати у различитим земљама.[7] ФранцускаНакон завршетка вртића (фр. école maternelle), основне школе (фр. école primaire), средње школе (фр. collège) и гимназије (фр. lycée) ученик може уписати универзитет, али може и да престане на том нивоу. НемачкаОбразовање у Немачкој је првенствено у надлежности појединих немачких покрајина (Länder), док федерална влада игра само споредну улогу. Сваки универзитет у Немачкој има свој скуп услова за упис и докумената за пријаву, прилагођене њиховим програмима.[8] Немачка је добро позната на међународном нивоу по свом моделу стручног образовања[9][10] Ausbildung (ученичка пракса), у оквиру којег око 50 процената свих матураната уписује стручне образовне установе. Види јошРеференце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
