Вишеслојни епители

Вишеслојни епители су изграђени из већег броја слојева ћелија наслаганих један на други тако да само најдубљи слој належе на подепителску ламину. Најдубљи слој чине недиференциране ћелије које задржавају способност деобе током читавог живота чиме се обнављају ћелије виших слојева које пролазе кроз низ морфо-физиолошких промена којима постају диференциране.

Ћелије су непокретне, међусобно су повезане адхезивним међућелијским везама и нису поларизоване док је сам епител поларизован.

Најчешћи тип је вишеслојан плочаст епител. Изграђен је од ћелија различитих облика тако да се су оне које належу на подепителску ламину цилиндрично-јајасте, док су оне које на њих належу округласте да би идући ка површини постепено постале плочасте.

Зависно од способности лучења кератохијалинских гранула разликују се:

• вишеслојни плочасти некератизовани епители који их не стварају, какви су нпр. епители унутрашње површине усне дупље и једњака;
• вишелојни кератизовани епители, какав је покожица (епидермис) коже који синтетише те грануле.

Вишеслојни цилиндрични епители се састоје од релативно малог броја слојева ћелија и покривају мале површине. Површински слој је изграђен од цилиндричних ћелија. Налази се нпр. на унутрашњој површини уретре и неким деловима изводних канала жлезда.

• Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
• Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
• Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
• Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
• Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
• Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
• Шербан, М, Нада:Ћелија-структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001.

• BioNet škola
• [1] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. фебруар 2010)