Владан Љубинковић
Владан Љубинковић (Младеновац, 15. јануар 1951) је српски академски сликар и редовни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, који јавно излаже од 1974. године слике, објекте и цртеже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Студирао је сликарствао, а потом и магистрирао на Факултету ликовних уметности, Универзитета уметности у Београду. Јавно излаже слике, објекте и цртеже од 1974. године, на групним и самосталним изложбама у Србији и иностранству.[1] Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) и Друштва за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије (ДЕАВУС). Живи и ствара у Београду. Живот и каријераРођен је 15. јануар 1951. године у Младеновцу, у коме је провео детињство и завршио основно школовање. Гимназију је похађао у Београду. После завршених студија сликарства на Факултету ликовних уметности, Универзитета уметности у Београду (1975), на истом факултету је и магистрирао 1982. године. Био је гостујући професор на Аритектонско-грађевинском факултету у Бања Луци. Тренутно ради као редовни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Владимирово професионално ангажовање усмерено је на ликовне уметности, дизајн и граничну област ликовних уметности и архитектуре. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1976. и Друштва за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије (ДЕАВУС) од 2008. године.[2] Живи и ствара у Београду. Ликовно стваралаштво
Почев од раних сликарски дана до данас, у радовима Љубинковића важно поље заузима материја слике. Она је у његовим делима повремено настајала на посебно припремљеној конструкцији несликарских материјала.
Примарни мотив у овом циклусу је застава, која је дубоко у свести највећег броја становника наше планете, као нешто:
Љубинковић припада великој групи уметника која је уочила својства амблематског дизајна заставе и користи је као мотив у својим делима. И док су заставу уметници америчког поп арта, више од других Џаспер Џонс и Енди Ворхол, али и млађи - Рони Катроун, Кит Херинг или Барбара Кругер, користили овај симбол државности вођени бројним побудама, разлозима и на сасвим различитим поетичким премисама, Љубинковић се у у својим новим радовима
Његови новији радови из циклуса „Олово и крв“ могу се сврстати у асамблаж, рељефе, конструкције и објекте. На њима доминирају оштри резови геометријских форми, који као да су понекад, „померени“ тако да откривају унутрашњу природу племенитог материјала, дрвета. Дрво није једини материјал, који користи уметник у овом циклусу. Нека његова дела изведена су у алуминијуму, и материјалима који се користе у грађевинарству итд. Све набројане материјале Љубинковић јако вешто подређује основној замисли. Део Владанових дела из неких од опуса уметниковог ликовног стваралаштваБиблиографија
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia