Хришћанску Краљевину Валенсију основао је Ђауме I од Арагонам након што је освојио таифу Балансија (шп.Taifa de Balansiya). Ђауме је од Валенсије направио политичко-правну формацију којој је доделио сопствене законе - фуеросе, и путем династичких веза је везао директно за Круну Арагона, што је веома ражестило арагонско племство. Валенцију су населили Каталонци и Арагонци, међутим, још дуго времена је преовладавало муслиманско становништво.
1396–1410 Мартин I од Арагона, Хуманиста, последњи директни потомак Вилфреда I Длакавог, првог грофа од Барселоне. Умро је не оставивши за собом наследника. Како је било више претендената који су разним крвним везама полагали право на престо, наследник је био одређен Споразумом из Каспе.
Са Филипом V Бурбонским, краљевна Валенсија, као и све друге територије старе Круне Арагона које су се у рату за сукцесију бориле против њега, изгубила је своје фуеросе Декретом о новој подели, и почиње да примењује законе Кастиље.