Влада Републике Српске Крајине
Влада Републике Српске Крајине била је највиши орган извршне власти у Републици Српској Крајини (1991-1995). Њена организација, дјелокруг и начин рада и одлучивања били су уређени Уставом и законима Републике Српске Крајине и подзаконским актима.[1][2] У историјском контексту, Влада РСК је остваривала континуитет обављања извршних функција са претходно постојећим органима:
ИсторијаПрва Влада Републике Српске Крајине изабрана је 19. децембра 1991. године, на дан проглашења Устава Републике Српске Крајине.[3] Овом догађају претходила је постепена изградња извршних органа српске аутономије у САО Крајини и осталим српским областима које су настале у оквиру административних граница дотадашње југословенске федералне јединице Хрватске у периоду од средине 1990. до краја 1991. године. Први извршни органиУ Книну је 27. јуна 1990. донета одлука о формирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ), а потом је 3. јула конституисано и њено привремено Предсједништво, као извршни орган, на челу са Миланом Бабићем као тадашњим предсједником Скупштине Општине Книн. Потом је 25. јула 1990. године у Србу одржан велики српски сабор на коме је основано Српско национално вијеће (СНВ). За предсједника СНВ изабран је Милан Бабић, који је наставио да обавља и функцију предсједника привременог Предсједништва ЗОСДЛ. На првој сједници која је одржана 30. јула 1990. године у Книну, СНВ је расписало референдум о аутономији српског народа на подручју Републике Хрватске, који је одржан од 19. августа до 2. септембра, а на коме се 98% гласача изјаснило у прилог српске аутономије. СНВ је 30. септембра 1990. године на основу резултата референдума донело низ одлука у циљу даље изградње српске аутономије у Хрватској. СНВ и Предсједништво ЗОСДЛ су 21. децембра 1990. године прогласили стварање Српске Аутономне Области Крајине. У исто вријеме, Сабор Републике Хрватске је 22. децембра 1990. године прогласио нови Устав који је Хрватску дефинисао као националну државу хрватског народа, док су Срби сврстани у групу "inih naroda i manjina".[1][2] Извршно вијећеСтатутом САО Крајине од 21. децембра 1990. године установљено је Извршно вијеће, као орган извршне власти.[4] За предсједника Извршног вијећа САО Крајине изабран је Милан Бабић. Одлуком Извршног вијећа САО Крајине од 4. јануара 1991. године основан је Секретаријат унутрашњих послова САО Крајине, а за секретара је постављен Милан Мартић. Сабор Републике Хрватске је 21. фебруара 1991. године усвојио "Резолуцију о прихваћању поступка за раздруживање СФРЈ", као и одлуку о неважењу закона Југославије на територији Хрватске. Насупрот томе, Српско национално вијеће и Извршно вијеће САО Крајине су 28. фебруара 1991. године усвојили „Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине“, која је предвиђала да САО Крајина остане у саставу Југославије као посебан политички ентитет.[5] Те одлуке су потврђене 18. марта, усвајањем измена и допуна у тексту Статута САО Крајине, чиме је САО Крајина и формално дефинисана као посебан политички ентитет у оквиру Југославије.[6] Недуго потом, без сазивања Скупштине САО Крајине и без консултација са званичним Београдом, Извршно вијеће САО Крајине је 1. априла донело одлуку о уједињењу САО Крајине са Републиком Србијом.[7] У исто вријеме расписан је референдум о статусу САО Крајине, који је заказан за 12. мај. Иако је резултат референдума био потврдан,[8] Извршно вијеће САО Крајине је недуго потом одустало од својих планова о уједињењу са Републиком Србијом, вративши се на ранију замисао о трансформацији САО Крајине у посебан политички ентитет у оквиру Југославије.[1][2] ВладаУ Книну је 29. маја 1991. године донет низ одлука о трансформацији Статута САО Крајине у Уставни закон САО Крајине и прерастању дотадашњег Извршног вијећа у Владу САО Крајине, на челу са Миланом Бабићем као предсједником Владе.[9] Потоњим усвајањем Устава, САО Крајина је 19. децембра 1991. године трансформисана у Републику Српску Крајину, након чега је изабрана и прва Влада РСК, са Миланом Бабићем као предсједником. У периоду између 1991. и 1995. године, упореди са изборима нових влада догађале су се и повремене реконструкције.[1][2] ВладеПредсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (1990)Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ) основана је 27. јуна 1990. године, а потом је 3. јула конституисано и њено привремено Предсједништво Скупштине ЗОСДЛ, као извршни орган. Крајем 1991. године ЗОСДЛ је трансформисана у САО Крајину.
Српско национално вијеће (1990-1991)Српско национално вијеће основано је 25. јула 1990. године на великом српском сабору у Србу, а распуштено је након прерастања Извршног вијећа САО Крајине у Владу САО Крајине (25. 7. 1990 — 29. 5. 1991).
Извршно вијеће и Влада САО Крајине (1990—1991)Извршно вијеће САО Крајине изабрано је након проглашења САО Крајине 21. децембра 1990. године, а касније је 29. маја 1991. године преименовано у Владу САО Крајине, која је распуштена 19. децембра 1991. године, када је изабрана прва Влада РСК (21. 12. 1990 — 19. 12. 1991).
Влада РСК (1991—1992)![]() ![]() Прва Влада Републике Српске Крајине изабрана је 19. децембра 1991. године, а распуштена је по избору нове владе 26. фебруара 1992. године (19. 12. 1991 — 26. 2. 1992).
Влада РСК (1992—1993)Друга Влада Републике Српске Крајине основана је 26. фебруара 1992. а распуштена по избору нове владе 28. марта 1993. (26. 2. 1992 — 28. 3. 1993).
Влада РСК (1993—1994)Трећа Влада Републике Српске Крајине основана је 28. марта 1993. а распуштена по избору нове владе 21. априла 1994. (28. 3. 1993 — 21. 4. 1994).
Влада РСК (1994—1995)Четврта Влада Републике Српске Крајине основана је 21. априла 1994. а распуштена по избору нове владе 27. јула 1995. (21. 4. 1994 — 27. 7. 1995).[3]
Влада РСК (1995–1995)Пета Влада Републике Српске Крајине основана је 27. јула 1995. а распуштена 5. августа 1995. (27. 7. 1995 – 5. 8. 1995). Влада је престала са радом на дан 5. августа 1995. након што је Република Хрватска извршила војни напад на Републику Српску Крајину.[10]
Влада РСК у прогонствуВлада Републике Српске Крајине у прогонству конституисана је 26. фебруара 2005. године у Београду. Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia