Владимирци

Владимирци
Владимирци;
	Зграда старог начелства у Владимирцима
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Владимирци
Становништво
— 2022.	1535
Географске карактеристике
Координате	44° 36′ 32″ С; 19° 47′ 04″ И / 44.608833° С; 19.7845° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	108 m
	Владимирци Владимирци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15225
Позивни број	015
Регистарска ознака	ŠA

Владимирци су насеље и седиште општине Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 1535 становника.

Положај и прошлост

Владимирци се налазе на двадесет километра од Шапца и четири километра од пута Шабац — Ваљево. Поодавно је варош која се споро развијала, због удаљености од главних комуникација, иако је од првих дана стицања националне самосталности била административни центар за Посавотамнаву. У 19. веку у Владимирцима је подигнута тзв. среска зграда (Конак у Владимирцима), а пре Првог светског рата саграђена је зграда у којој је данас скупштина општине. После Другог светског рата подигнут је Спомен дом палих бораца са функцијама дома културе, зграда Основне школе, више стамбених и других објеката. Пољопривреда је била и остала окосница развоја ове општине.

Указом Краља од 11. јануара 1924. године насеље је добило статус варошице.

У месту постоји поред основне и средње школе постоји и Народна библиотека, радио-станица, а у Јаловику Јаловичка ликовна колонија.

Дана 12. јула 2015. године, на славу Општине Владимирци, Петровдан, освећена је новоизграђена црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.^[1]

Панорама
Панорама
ОШ „Жика Поповић”
Дом здравља
Дом палих бораца
Скулптура испред Конака
Скулптура испред Конака
Споменик Миловану Глишићу
Конак
Зграда општине у Владимирцима
Црква Светих апостола Петра и Павла

Демографија

У насељу Владимирци живи 1547 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,6 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 665 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.107
1953.	1.341
1961.	1.457
1971.	1.636
1981.	1.857
1991.	1.646	1.592
2002.	1.879	1.950
2011.	1.662

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.796	95,58%
Роми	46	2,44%
Црногорци	7	0,37%
Југословени	7	0,37%
Хрвати	5	0,26%
Румуни	2	0,10%
Украјинци	1	0,05%
Муслимани	1	0,05%
Мађари	1	0,05%
непознато	5	0,26%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	22	10
80+	11	20
75—79	12	29
70—74	42	55
65—69	66	60
60—64	45	55
55—59	68	59
50—54	84	85
45—49	68	93
40—44	63	68
35—39	56	65
30—34	65	52
25—29	55	58
20—24	62	72
15—19	68	59
10—14	73	46
5—9	33	36
0—4	39	25
Просек :	39,6	42,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	295	321	383	466	584	516	665

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	149	158	144	133	50	23	4	2	2	0	2,83

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	787	247	464	39	33	4
Женски	840	171	471	151	46	1
УКУПНО	1.627	418	935	190	79	5

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	409	112	1	1	88
Женски	312	64	0	2	38
Укупно	721	176	1	3	126

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	22	30	7	29
Женски	6	4	42	10	12
Укупно	20	26	72	17	41

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	6	36	24	23
Женски	8	3	39	40	34
Укупно	9	9	75	64	57

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	4
Женски	8	0	0	2
Укупно	19	0	0	6