Владимир Васић
Владимир Васић (Шабац, 8. август 1842 - Лозница, 22. август 1864) био је српски песник. Живот и радВладимир Васић је рођен у Шапцу 8. августа 1842. године.[1] Његови преци воде порекло од Бјелопавлића из Црне Горе. Основну школу је почео у Лозници, да би даље школовање наставио у Шапцу, а потом у Београду где је завршио шести разред гимназије. Морао је да напусти гимназијско школовање да би у јесен 1861. године отишао у војску. Као државни питомац био је послат у Пруску. Две године је провео у Берлину у краљевским стрелцима, а потом је још једну годину провео у Ерфурту. Боравећи у Ерфурту разболео се од туберкулозе, па се вратио кући у Лозницу. Ту је убрзо преминуо, 22. августа 1864. године. Отац Игњат Васић га је сахранио код лозничке цркве.[1][2] Веома рано је почео да се бави поезијом. Његова најстарија сачувана песма потиче из 1859. године када је он имао само седамнаест година. Владимир Васић је песник патриотске провенијенције и један од родољубивих занесењака свог времена. Најлепше обележје његових песама је искреност у осећању. Бавио се и љубавном лириком али критичари за ове песме нису имали превише похвала. Своју поезију је стварао под утицајем народних песама, али и Бранка Радичевића. Радичевићев утицај се најбоље види у песми Друговима на растанку, која је инспирисана Радичевићевим Ђачким растанком. Прве стихове је објавио 1860. године у београдском листу „Световид”. Највише песама је испевао 1861. године. Од 1862. године своје стихове је објавио у новосадској „Даници”, главном књижевном часопису тог времена. Нажалост, даљи развој Васићеве песничке каријере окончала је смрт у двадесет трећој години живота.[1][2] Дела
РеференцеЛитература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
