Владимир Глигоров
Владимир Глигоров (Београд, 24. септембар 1945 — Беч, 27. октобар 2022) био је полиитички економиста и истраживач. БиографијаЊегов отац је први председник Републике Македоније Киро Глигоров. Магистрирао је 1973. године у Београду, а од 1971. до 1973. године похађао је докторске студије на Колумбија универзитету у Њујорку под Фулбрајтиовом стипендијом.[1] Професиoнална каријераУ периоду 1975-1979. године био је запослен као асистент на Факултету полиитчких наука Универзитета у Београду на предмету Политичка економија 2, који се тада изводио на 2. години студија. Неколико година је радио у слободној професији, објављивао и преводио текстове из области друштвених наука. 1985. године се запослио на Институту економских наука у Београду. Био је гостујући истраживач на Џорџ Мејсон универзитету у Феарфаксу (Вирџинија, САД) 1991-1992. године. Од 1992. до 1994. године радио је на Факултету друштвених наука у Упсали. Од 1994. до 1995. године био је гостујући истраживач у Институту друштвених наука у Бечу, а од 1995. године био је запослен у Институту за међународне економске студије у Бечу.[2] Највише се бавио тржиштем рада на Западном Балкану (Хрватска, Србија, Црна Гора, Северна Македонија).[3] Грађански и политики активизамБио је један од првих критичара комунистичког система. Активно је учествовао у студентским демонстрацијама 1968. године.[4] Био је један од оснивача и уредника истакнутог југословенског студентског часописа Идеје, током седамдесетих година. Jедан је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. Учествовао је у писању њеног програма.[5] Странку је напустио након њеног цепања на Демократску странку и Демократску странку Србије. Написао је економски програм Либерално-демократске партије. Објављивао је у свим релевантним југословенским и пост-југословенским (регионалним) новинама, недељницима и часописима. Био је један од оснивача независног листа Демократија данас, који је излазио у Београду током друге половине осамдесетих година. Од 1996. до 2005. године био је редовни сарадник часописа Oxford Analytica.[6] Награда ”Десимир Тошић”Године 2010. додељена му је награда ”Десимир Тошић” за публицистику за књигу Талог. Огледи о предностима слободе. (Пешчаник, 2010). Награду је давала издавачка кућа Службени гласник.[7] СмртПреминуо је 27. октобра 2022. године у Бечу.[8] Сахрањен је на Новом гробљу у Београду 8. новембра 2022.[9] Одабрана дела
Референце
|
||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
