Владимир Копицл

Владимир Копицл
Владимир Копицл
Лични подаци
Датум рођења	(1949-08-05)5. август 1949. (75 год.)
Место рођења	Ђенерал Јанковић, ФНР Југославија
Књижевни рад
Период	1970—данас
Награде	Бранкова награда Стеријина награда Награда Друштва књижевника Војводине Књижевна награда Стеван Пешић Награда Исток-Запад Дисова награда Награда Десанка Максимовић

Владимир Копицл (Ђенерал Јанковић, 5. август 1949) српски је песник и есејиста, преводилац, уметник, новинар, позоришни и филмски критичар.^[1]

Рођен је 8. августа 1949. године у Ђенерал Јанковићу, на Косову и Метохији. Основну и средњу школу завршио у Новом Саду, где је и дипломирао на Катедри за југословенску и општу књижевност Филозофског факултета.

Радио је од 1971. до 1973. године као уредник Центра за уметност Трибине младих у Новом Саду, 1978. и 1979. године радио као професор у Центру за образовање кадрова преводилачке и културолошке струке у Карловачкој гимназији (1978—1979), а од 1981. године био је запослен у редакцији „Дневника“ као књижевни, филмски, позоришни критичар и уредник.

Уређивао је неколико књижевних часописа (Летопис Матице српске, Раyс/Лучи/Los Rauos/Strahlen, ТРАНСкаталог), члан жирија (БИТЕФ, Мало Позорје, ФИАТ, Фестивал професионалних позоришта Војводине...), био је оснивач, селектор и председник Уметничког одбора Интернационалног фестивала алтернативног и новог театра ИНФАНТ у Новом Саду и селектор Фестивала професионалних позоришта Војводине, Југословенског позоришног фестивала у Ужицу и Стеријиног позорја у Новом Саду.

Од 1971. до 1976. године био је активан на пољу концептуалне уметности, перформанса, проширених медија и излагао на многим самосталним и групним изложбама у нашој земљи и свету. Његови радови из ове области укључени су у неколико европских и светских антологија и зборника, на пример – Klaus Groh, Aktuelle Kunst in Osteuropa, DuMont Aktuel, Cologne, 1972,...

• Српско књижевно друштво,^[2]
• Српски ПЕН центар,
• Друштво књижевника Војводине,
• Југословенско друштво за уметност и технологију спектакла – ЈУСТАТ,
• Међународна федерација филмских критичара - ФИПРЕСЦИ,
• Удружење позоришних критичара и театролога Србије,
• Међународно удружење позоришних критичара - АИЦТ.

• Аер (Матица српска, 1978),
• Парафразе пута (Матица српска, 1980),
• Гладни лавови (КЗНС, 1985),
• Вапаји & конструкције (Матица српска, 1986),
• Питање позе (Матица српска, 1992),
• Приказе – нове и изабране кратке песме (Матица српска,1995),
• Клисурине (Народна књига, 2002),
• Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме (Orpheus, 2002),
• Смернице (НБ Светозар Марковић, 2006),
• Промашаји (НБ "Стефан Првовенчани", 2008),
• Совин избор (НБ "Владислав Петковић Дис", 2008),
• 27 песама: тенкови&луне (Културни центар Нови Сад, 2011),
• Несвршено, двојезично издање (2011),
• Туфне - изабране песме (2013),

• Механички патак, дигитална патка (Народна књига, 2003),^[3]
• Призори из невидљивог (Народна књига, 2006).

• Тело уметника као субјект и објект уметности (Трибина младих, 1972),
• Трип – водич кроз савремену америчку поезију (Народна књига, 1983 – са Владиславом Бајцем),
• Нови песнички поредак – антологија новије америчке поезије (Октоих, 2001 – са Дубравком Ђурић),
• Миленијумски цитати (Orpheus, 2005),
• Врата панике – Тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (Orpheus, 2005),
• Техноскептицизам (Orpheus, 2007)

• Бранкова награда, за књигу поезије Аер, 1979.
• Стеријина награда за позоришну критику, 1989.
• Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за књигу поезије Клисурине, 2003.
• Награда „Стеван Пешић”, за књигу поезије Клисурине, 2003.
• Награда „Исток-Запад”, за књигу Смернице, 2006.
• Дисова награда, 2008.
• Награда „Десанка Максимовић”, 2012.
• Награда „Бранко Миљковић”, за књигу поезије Удаљени бубњеви, 2020.
• Награда „Димитрије Митриновић”, за роман Пурпурна декада, 2021.

• Новости-култура/Интервју
• Време/Интервју^{[мртва веза]}