Владислав Лалицки

Владислав Лалицки
Владислав Лалицки
Лични подаци
Датум рођења	(1935-06-01)1. јун 1935.
Место рођења	Шабац, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. децембар 2008.(2008-12-29) (73 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Владислав Лалицки (Wladyslaw Lalitzky; Шабац, 1. јун 1935 — Београд, 29. децембар 2008) био је сценографа и костимограф и сликар.

Рођен је 1. јуна 1935. године у Шапцу. Већи део свог живота Лалицки је провео у Београду, али је осамнаест година (1984—2002) живео у Јоханезбургу, Јужноафричка Република где је извршио утицај на јужноафричку уметност. Многе од његових слика изложене су у Јоханесбуршком музеју и познатој уметничкој галерији Еверарда Рида.

Женио се двапут, има четворо деце (Наташу, Александра, Јована и Кристину која је по занимању глумица^[1]).

Преминуо је 29. децембра. 2008. у Београду. Сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Сарађивао је са Шабачким Народним Позориштем (од 1958. године), позориштем Атеље 212 у Београду (од 1961. године) и са Југословенским драмским Позориштем (од 1965. године). Владислав Лалицки је радио са позориштима у САД, бившим СССР и Пољском, као и са многим позориштима и позоришним групама широм бивше Југославије. Владислав Лалицки је био сценограф и костимограф за више од 500 позоришних представа, преко 200 филмова и серија. Илустратор више од 500 књига.

• УЛУПУДС
• SPID-YU
• ICSID
• ICOGRADA
• WCC
• AIC

Као сценограф и костимограф, Владислав Лалицки сарарађивао је на следећим филмовима:

• Награда за животно дело „Петар Пашић“ (2004)
• Париски бијенале (1961)^[2]
• Награда „Стерија Поповић“ за костимографију (1981)
• Специјална награда „Стерија Поповић“ за представу „Беле ракете лете на Амстердам“ (1973)
• Прва награда за сценографију позоришне представе „Три пара хозн трегера“ у Лесковцу (1970)
• Златни ловоров венац у Сарајеву (1968)
• Златни ловоров венац у Сарајеву (1963)
• Новембарска награда града Шапца за представу „Фуенте Овехуна, Златни пијесак“ (1958)
• Новембарска награда града Шапца за поставку представе „Фуенте Овехуна, Златни пијесак“ (1958)
• Прва награда „Сусрети војвођанских позоришта“
• Прва награда за дизајн „УЛУПУС Спринг Салон“
• Прва награда „Октобарски салон“ за сликарство
• Прва награда „Октобарски салон“ за сликарство
• Прва награда „Луткарски фестивал Југославије“

• 
  Кристина

• Шабачко позориште
• Атеље 212^{[мртва веза]}
• Југословенско драмско позориште
• Vladislav Lalicki на веб-сајту IMDb (језик: енглески)