Владислав Третјак
Владислав Александрович Третјак (рус. Владисла́в Алекса́ндрович Третья́к; село Орудјево, Московска област, 25. април 1952) некадашњи је совјетски хокејаш на леду који је играо на позицији голмана. Целу играчку каријеру провео је у редовима московског ЦСКА са којим је освојио чак 13 титула националног првака. Са репрезентацијом Совјетског Савеза освојио је 10 титула светског првака, 9 титула првака Европе и 3 златне олимпијске медаље. Активно је играо хокеј од 1968. до 1984. године. По окончању играчке каријере 14 сезона је радио као тренер голмана у НХЛ лигашу Чикаго блекхоксимам те једну сезону у репрезентацији Русије. Радио је и као директор репрезентације Русије током 2009. и 2010. године. Проглашен је за најбољег голмана 20. века по избору Међународне хокејашке федерације (ИИХФ). Добитник је више националних признања, и има звање заслужног мајстора спорта Совјетског Савеза. Тренутно се налази на функцији председника Савеза хокеја на леду Русије (од 2006. године). Као члан партије Јединствена Русија био је члан IV и V сазива Државне Думе Русије. Заједно са Ирином Родњином упалио је олимпијски пламен на церемонији отварања Зимских олимпијских игара 2014. у Сочију. Године 1997. постао је чланом „Куће славних хокеја на леду ИИХФ-а“, односно „Куће славних НХЛ-а” од 1989. године. Његов дрес са бројем 20 званично је повучен из употребе у ЦСКА. МладостТретјак је одрастао у Совјетској фамилији. Његово родитељи су били из Сумија, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република.[1] Његов отац је служио 37 година као војни пилот, а његова мајка је била учитељ физичког образовања.[2] Мада је он иницијално следио свог брата као пливач, као дете Третјак се истицао у многим спортовима, и запамћен је по својој амбицији да их све савлада. Међути, попут многе деце његове генерације, он је волео хокеј, и у својој 11 години је уписан у Спортску школу за децу и младе Централног спортског клуба армије (познату по њеној скраћеници ЦСКА).[3] Његов први тренер је био Витали Ерфилов. Он је почео да игра као голман кад је увидео да нико други није имао жеље или храбрости да игра на тој позицији.[2] Међународна каријераУпркос тога што Третјак није играо хокеј пре своје једанаесте године (1963), он је постао добро познат у СССР до 1971 (узраст 19), кад је био именован у први тим Совјетске лиге хокеја на леду, док је играо за моћни тим Црвене армије, ЦСКА Москва. Он је исто тако добро играо на Зимским олимпијским играма 1972., у којима су Совјети освојили златну медаљу. Третјак је постао међународно славан након његове изузетне перформанце у Самит серији из 1972, када је помогао да се изненади свет, укључујући и канадски тим, при чему су Канаћани једва попедили. Позната је прича о томе како су канадски извиђачи озбиљно потценили његове способности пре серије; били су били сведоци да је примио осам голова једне ноћи, не знајући да се он оженио претходне вечери (и да већина тима није била присутна).[4] Од целокупног Совјетске екипе, канадски играчи и навијачи су највише поштовали Третјака, и он је био један од најпознатијих играча те серија заједно са Филом Еспоситом, Полом Хендерсоном, и Валеријем Харламовим. Услед Третјакове стеларне перформанце, многи NHL тимови су желели да га регрутују – Монтреал је ултиматно јесте, 1983 године – и Третјак је био вољан, али је Совјетска влада блокирала тај прелаз. Током 1976 Супер серије, Третјак је произвео доминантну перформанцу против Монтреал Канадјенса, држећи и на 3–3 нерешеном резултату упркос тога што је његов тим био надмашен 38–13.[5] Статистике каријереСовјетска лига
Међународна статистика
Статистике Супер серијеСупер серије биле су изложбене игре између NHL тимова и Совјетских тима (обично клуба из Совјетске лиге шампиона). Третјак је учествовао у три такве серије.
Види још
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia