Владислав II Јагелонац Млађи

Владислав II Јагелонац Млађи
Владислав II Јагелонац Млађи
	Владислав II Јагелонац (млађи)
Лични подаци
Датум рођења	1. март 1456.
Место рођења	Краков,
Датум смрти	13. март 1516. (60 год.)
Место смрти	Будим,
Породица
Супружник	Barbara of Brandenburg, Беатрис Напуљска, Ана од Фоа-Кандала
Потомство	Ана од Чешке и Угарске, Лајош II Јагелонац
Родитељи	Казимир IV; Елизабета Хабзбуршка
Династија	Јагелонци
Краљ Чешке
Период	1471–1516
Претходник	Јиржи Подјебрадски
Наследник	Лајош II Јагелонац
Краљ Угарске
Период	1490–1516
Претходник	Матија Корвин
Наследник	Лајош II Јагелонац

Владислав II Јагелонац Млађи (1456 — 1516) је био краљ Чешке (од 1471) и Угарске, Славоније, Далмације и Хрватске (од 1490). Унук је истоименог оснивача династије Јагелонаца, пољског краља Владислава II Јагела. Рођен је у Кракову, а његов отац Казимир IV био је владар Пољске. Његова мајка је била Елизабета Хабзбуршка и на основу наследног права њене породице, Владислав је добио чешку и угарску круну. Владислав је на чешком престолу наслиједио Јиржија Подјебратског, а на угарском Матију Хуњадија.^[1]

Поред српског деспота Ђорђа Бранковића, краљ Владислав је око 1493. године деспотску титулу доделио и Ђорђевом млађем брату Јовану Бранковићу, а након Јованове смрти 1502. године, краљ је за новог носиоца српске деспотске титуле крајем 1503. године поставио Иваниша Бериславића.^[2]

Породично стабло

Преци Владислава II^[3]^[4]^[5]^[6]

16. Гедимин

8. Алгирдас

17. Јевна^{[није у датом извору]}

4. Владислав II Јагело

18. Aleksandr Mikhailovich of Tver

9. Улијана Александровна Тверска

19. Anastasia Yuryevna of Halych

2. Казимир IV

20. Ivan Olshansky

10. Andrzej Holszański^{[није у датом извору]}

21. Agrypina^{[није у датом извору]}

5. Софија Халшанска

22. Demetrius I Starshy

11. Aleksandra Drucka^{[није у датом извору]}

1. Владислав II Јагелонац Млађи

24. Алберт III, војвода Аустрије

12. Албрехт IV Аустријски

25. Beatrice of Nuremberg^{[није у датом извору]}

6. Алберт II Немачки

26. Алберт I Баварски^{[није у датом извору]}

13. Јохана Софија од Баварске

27. Маргарета од Брига^{[није у датом извору]}

3. Елизабета Хабзбуршка

28. Карло IV, цар Светог римског царства

14. Жигмунд Луксембуршки

29. Елизабета Померанијска

7. Елизабета Луксембуршка

30. Херман II Цељски

15. Барбара Цељска

31. Ана Шаунбершка

Референце

^ Рокаи 2002.
^ Стојковски 2022, стр. 9-31.
^ Frost 2015, стр. 131, 133, 278.
^ Rowell 1994, стр. 89–90.
^ Wolf 1994, стр. 183–184.
^ Kubinyi 2002, стр. 206, 209.

Литература

Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
Стојковски, Борис (2022). „Угарска у доба Јагелонаца и Срби у Угарској (1490-1526)”. Српски деспоти у Срему: Тематски зборник. Нови Сад: Матица српска. стр. 9—31.
Ћирковић, Сима (1970). „Rasciani regales Владислава I Јагелонца”. Зборник за историју. 1: 79—82.
Ћирковић, Сима (1982а). „Српски живаљ на новим огњиштима”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 431—444.
Ћирковић, Сима (1982б). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464.
Ћирковић, Сима (1982в). „Срби у одбрани угарских граница”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 465—478.
Ћирковић, Сима (1982г). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.

Спољашње везе

Овај биографски чланак о владару је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Јиржи Подјебрадски	Краљ Чешке (1471 — 1516)	Лајош II Јагелонац
Матија Хуњади	Краљ Угарске 1490–1516	Лајош II