Владо Шћепановић
Владо Шћепановић (Колашин, 13. новембар 1975) је бивши црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позиција бека. Играчка каријераКлупскаКошарку је почео да тренира у Горштаку из Колашина,[1] да би 1993. године прешао у подгоричку Будућност. У екипи Будућности је остао до 2000. године, и учествовао је у освајању два првенства СР Југославије (1999. и 2000) и два купа СР Југославије (1996. и 1998). Након тога је провео једну сезону у Ефес Пилсену, са којим је освојио куп Турске. Сезону 2001/02. проводи у Партизану, и осваја дуплу круну. У августу 2002. прелази у Фортитудо (тада под спонзорским именом Скипер). Због проблема са повредом није пуно играо у Скиперу, па је у марту 2003. споразумно раскинуо уговор са клубом.[2] Након више од годину дана неиграња због повреде,[3] Шћепановић се у јануару 2004. вратио у Партизан.[4] Остао је у Партизану до краја сезоне 2003/04, и освојио је још једну титулу првака државе. Управо је Шћепановић био најзаслужнији за ову титулу, јер је 19. јуна 2004. у последњим секундама меча постигао победоносни кош у вршачком Миленијуму против Хемофарма, којим је Партизан освојио своју 11. титулу у клупској историји.[5][6] Лета 2004. прелази у грчки Панатинаикос.[7] У екипи Панатинаикоса је провео наредне две сезоне, и учествовао је у освајању две дупле круне. Након тога је једну сезону провео у солунском ПАОК-у. Уследиле су две сезоне у Гранади, једна у Мурсији а последњи ангажман је имао 2011. године у грчком Панелиниосу, након чега је завршио каријеру.[8] РепрезентативнаСа млађим селекцијама СР Југославије је освојио три бронзане медаље. Прву бронзу је освојио са репрезентацијом до 22 године на Европском првенству 1996. у Турској.[9] Наредне 1997. године је исте медаље освојио на Медитеранским играма у Барију, као и на Светском првенству до 22 године у Аустралији. Са сениорском репрезентацијом СР Југославије је освојио златну медаљу на Светском првенству 1998. у Атини. Наредне године је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1999. у Француској, да би две године касније освојио још једно злато, овога пута на Европском првенству 2001. у Турској.[9] Поред тога са националним тимом СРЈ/СЦГ је наступао на два Олимпијска турнира (2000, 2004) као и на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори.[9] Након распада државне заједнице СЦГ, Шћепановић је наступао за репрезентацију Црне Горе. Као капитен је предводио црногорски национални тим на Европском првенству 2011. у Литванији.[10] Тренерска каријераПрви тренерски ангажман је добио у јуну 2016, када је постављен за главног тренера подгоричке Будућности.[11] Четири и по месеца је био тренер Будућности, све до 11. новембра 2016, када је поднео оставку. Шћепановић је оставку поднео након пораза на гостовању Карпош Соколију (77:71), што је био први пораз Будућности у сезони 2016/17. у Јадранској лиги, након осам узастопних победа. Поред скора 8-1 који је имао у Јадранској лиги, Шћепановић је са екипом Будућности поражен на све четири утакмице Еврокупа.[12] Нови тренерски ангажман је пронашао у јуну 2017, када је постављен за помоћног тренера Андреи Тринкијерију у немачком евролигашу Брозе Бамбергу.[13] Тринкијери је у фебруару 2018. смењен, али је Шћепановић остао у стручном штабу Бамберга, овога пута као помоћник новом тренеру Луки Банкију.[14] Почетком новембра 2018. се поново придружио Андреи Тринкијерију, овога пута као помоћни тренер у Партизану.[15] Након што је Тринкијери напустио Партизан, Шћепановић је 9. јула 2020. званично преузео његову функцију.[16] Као главни тренер Партизана, Шћепановић је на првих девет утакмица у сезони 2020/21. забележио пет пораза (скор 2–2 у АБА лиги и 2–3 у Еврокупу) па је смењен са места тренера 30. октобра 2020. године.[17] УспесиКлупски
Репрезентативни
Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
