Вограликов ланац

Овај чланак је недовршен. Можете помоћи да се унапреди или покренути расправу о томе на страници за разговор.

Вограликов ланац је сликовит приказ у облику затвореног ланца свих чинилаца и услова неопходних за појаву и ширење заразних болести, као и њихову међусобну повезаност и зависност. Осмислио га је признати руски инфектолог и епидемиолог Габриел Вогралик.^[1][2]

Вограликов ланац има следећих пет карика:

• Извор инфекције и изложеност зарази (експозиција).
• Путеви преношења узрочника болести.
• Улазна врата узрочника у организам домаћина.
• Довољна количина (доза) и вируленција микроорганизама.
• Диспозиција или имунитет организма домаћина.

Инфекција подразумева активно или пасивно продирање изазивача болести (микроорганизама) и њихово задржавање и размножавање у организму домаћина (макроорганизма). Инфекцијом, страни организми покушавају да прилагоде домаћина (његове ћелије и делове ћелија) сопственом размножавању. Инфективни или патогени организми ометају нормално функционисање организма домаћина и могу довести до хроничних рана, гангрене, губитка инфицираног дела организма, па чак и смрти. Реакција домаћина на инфекцију је запаљење.

У општем говору, под појмом патогена се подразумева микроскопски организам, иако је стварна дефиниција много шира и укључује бактерије, паразите, гљивице, вируси, прионе и вироиде.

Инфекција се може пренети:

1. Контактом - директно (директан контакт заражене особе са другом особом) и индиректно (кроз кревет пацијента, кроз ствари које је заражена особа користила).

2. Преко хране и воде

3. Земљиштем

4. Ваздухом, капљицама (инфекције капљицама)

5. Преносиоцима - векторима (инсекти)

Улазна врата инфекције могу бити:

• респираторни систем,
• дигестивни систем,
• оштећена кожа (када постоје повреде на кожи - посекотине, опекотине ...)
• слузокожа (нпр. слузокожа ока или носа).

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).