Востани Сербије („Устани Србијо”), такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов („Ода српском препороду”),[1] српска је родољубива пјесма, првобитна пјесма коју је написао Доситеј Обрадовић у Бечу 1804, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Георгију Петровићу посвећена”[1] на почетку Првог српског устанка који се претворио у револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмом одушевљено, искрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом.[2] Обрадовић је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим дјелима, укључујући и ову пјесму.[3] Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија.[4] У њој се позива на нову Србију, са наглашеним сјећањем на Српско царство које је давно нестало.[5] Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.[6]
^Jovičić, Vladimir (1976). Srpsko rodoljubivo pesništvo (на језику: српски). Nolit. „Кликћући благовест: „Востани, Сербије!”, Доситеј зазива нову, слобод- ну Србију, али са призвуком сећања на ону цар- ску која је давно починула и која се у свом немањићком престолу више никад и ничим није дала пробудити.”
^Priče o pesmama: Muzika i poezija (на језику: српски). muzicka sarenica. 2015. стр. 40-. Приступљено 17. 10. 2019. „Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije”.”
^Babić, Konstantin (2. 11. 2000). „Zašto Srbija još nema himnu?”. www.vreme.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2019.
