Војнотехнички гласник
Војнотехнички гласник је научни часопис Министарства одбране Републике Србије и Војске Србије. О часописуВојнотехнички гласник јесте мултидисциплинарни научни часопис Министарства одбране и Војске Србије, који објављује научне и стручне чланке, као и техничке информације о савременим системима наоружања и савременим војним технологијама. Часопис прати јединствену интервидовску техничку подршку Војске на принципу логистичке системске подршке, области основних, примењених и развојних истраживања, као и производњу и употребу средстава наоружања и војне опреме, те остала теоријска и практична достигнућа која доприносе усавршавању свих припадника српске, регионалне и међународне академске заједнице, а посебно припадника војски и министарстава одбране. Војнотехнички гласник омогућава отворени приступ (open access) и примењује Creative Commons (CC BY) одредбе о ауторским правима. Ово је часопис отвореног типа што значи да је сав садржај бесплатно доступан корисницима и њиховим установама. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују или да улазе у целокупне текстове чланака, као и да их користе у било које друге законски дозвољене сврхе без тражења претходног одобрења од издавача или аутора, што је у складу с дефиницијом отвореног приступа по BOAI.[1] ИсторијатПочециПрви штампани број Војнотехничког гласника објављен је 1. 1. 1953. године, на основу наредбе о формирању и излажењу, пов. бр. 9 начелника Генералштаба ЈНА, од 27. 8. 1952. године, као и наредбе о формирању уређивачког одбора, пов. бр. 11. начелника Генералштаба ЈНА, од 16. 12. 1952. године. Војнотехничком гласнику претходило је пет часописа родова и служби – Артиљериски гласник, Тенковски гласник, Војно-инжињериски гласник, Гласник инжињерије и хемијских јединица ЈА, Гласник везе и Позадина и снабдевање Југословенске армије. Ови часописи излазили су од 1947. године до краја 1952. године, када је донесена наредба о издавању Војнотехничког гласника. Војнотехнички гласник ослања се на традицију публикација војнотехничког карактера које су излазиле у Краљевини Србији, Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији и пре 1945. године, а које представљају темеље српске војнотехнолошке мисли: Артилериско-инжињерски гласник (1905-1906), Артиљериски гласник (1926–1932), Пешадиско-артилериски гласник (1933–1941), Инжињеријски гласник (1929–1940), Ваздухопловни гласник (1927–1941), Морнарички гласник (1933–1940). Ови часописи су својим стручним профилом и квалитетом несумњиво утрли пут и данашњем Војнотехничком гласнику. За разлику од часописа родова и служби, Војнотехнички гласник почео је да излази, као месечни часопис, на око 1000 страница годишње. Његове рубрике биле су: техника, техничка служба, инжињеријска техника, техника веза, саобраћај, настава, организација и служба позадине, интендантура, санитет, ветерина... Посебну целину у часопису чиниле су научне и техничке новости и занимљивости, као и прилози из иностраних армија.[1] Првих 20 годинаУредништво Војнотехничког гласника је од 1953. до 1956. године приређивало посебан прилог под називом Војно-економски преглед, у којем су објављивани чланци из области интендантске и финансијске службе. Након тога, Војноекономски преглед излази као самосталан часопис од 1957. до 1979. године, да би променио назив у Позадина, часопис који је излазио од 1980. до 1992. године.[1] Седамдесете и осамдесете годинеУ периоду 1958-1973. Војнотехнички гласник се прилагођавао променама у армији, видовима, родовима и службама. Тако настају нове рубрике које су обухватале различите области, као што су: геодезија, мототехника, муниција, ремонт, погонски материјали, ракетна техника, номенклатура, заштитна средства, заштита од корозије, противпожарна средства, техничка унапређења, наоружање, минско-експлозивна средства и др. Често се појављују и прилози уз часопис који обухватају разне специјалности. Поводом 25. годишњице оснивања, Указом председника СФРЈ бр. 157, од 12. 12. 1977. године, за изванредне резултате постигнуте у остваривању задатака од посебног значаја за народну одбрану, Војнотехнички гласник одликован је Орденом за војне заслуге са великом звездом. У наредном периоду дошло је до даљег унапређења положаја и квалитета часописа. Захваљујући уређивачкој политици, програмска концепција и оријентација стално су усавршаване, тако да је Војнотехнички гласник израстао у научни и стручни часопис који је изузетно цењен не само у војној средини, већ и код наставних и научних институција у земљи.[1] ЈубилејиГодине 1992. обележено је 40 година од изласка првог броја. До тада је штампано 360 бројева на 35.650 страница, објављено је 4.280 научних и стручних ауторских радова, читаоцима је презентирано 2.450 приказа из иностраних часописа из области науке и технике и 3.300 приказа техничких новости и занимљивости. Војнотехнички гласник је почетком деведесетих година реализовао своју трансформацију у оквиру трансформације Југословенске народне армије у Војску Југославије. У том периоду ојачана је његова интервидовска структура новим прилозима и сарадницима из морнаричко-техничке и ваздухопловно-техничке службе. На основу мишљења Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије, број 413-00-1201/2001-01 од 12. 9. 2001. године, часопис Војнотехнички гласник представља публикацију од посебног интереса за науку.[1] Педесета годишњица излажењаПедесета годишњица излажења обележена је 2002. године. До тада је објављено 415 бројева на 42.400 страница, на којима је презентирано 4.800 научних и стручних радова. Поред тога, објављено је 2.840 приказа из иностраних часописа и 3.780 техничких новости и занимљивости. Поводом овог јубилеја, председник Савезне Републике Југославије донео је Указ о одликовању (број 1/2-01-0004/2002-38, од 4. 11. 2002. године), којим је Војнотехнички гласник одликован Орденом Војске Југославије трећег степена, за допринос на стручном и научном осавремењивању Војске Југославије. Прво електронско издање Војнотехничког гласника на Интернету објављено је 1. 1. 2011. године.[1] 60 годинаПоводом 60 година од оснивања, непрекидног и редовног излажења, наредбом министра одбране, број 12-15, од 08. августа 2012. године, Министарство одбране Републике Србије доделило је Војнотехничком гласнику Војну спомен-медаљу за изузетан допринос систему одбране Републике Србије. Војнотехнички гласник остварио је сарадњу са цивилним и техничким факултетима и институцијама Републике Србије и из иностранства. Допринос њихових чланова, како учешћем у раду уређивачког одбора, тако и квалитетним рецензијама чланака, од суштинског је значаја.[2] Периодичност излажењаЧасопис излази тромесечно.[3] Уредници
Претходни уредници Војнотехничког гласника:
Теме
Електронски облик часописаВојнотехнички гласник омогућава отворени приступ (Open Access) и примењује Creative Commons (CC BY) одредбе о ауторским правима.[6] Индексирање у базама података
Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
