Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Воће су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.[1][2]
Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:
богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.
Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.
знатан садржај целулозе (биљна влакна), органских киселина и других састојака (пектини, антоцијани и други ).
Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.
Галерија
Сува шљива, Фестивал зимнице, Коцељева
Воће за припрему свежих воћних сокова на тезгама у Истанбулу
^Николић, Мирослав, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. „во̏ће (во̀ће) с зб. 1.плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени'”
Николић, Мирослав, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. „во̏ће (во̀ће) с зб. 1.плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени'”
Јанчић, Р. Стојановић, Д. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.
„Apple”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 5. 9. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Janick, Jules; Cummins, James N.; Brown, Susan K.; Hemmat, Minou (1996). „Chapter 1: Apples”(PDF). Ур.: Jules Janick; James N. Moore. Fruit Breeding, Volume I: Tree and Tropical Fruits. John Wiley & Sons, Inc. стр. 9. ISBN978-0-471-31014-3. Архивирано(PDF) из оригинала 19. 7. 2013. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Natural Waxes on Fruits”. Postharvest.tfrec.wsu.edu. 29. 10. 2010. Архивирано из оригинала 24. 5. 2013. г. Приступљено 14. 6. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Richards, Christopher M.; Volk, Gayle M.; Reilley, Ann A.; Henk, Adam D.; Lockwood, Dale R.; Reeves, Patrick A.; Forsline, Philip L. (2009). „Genetic diversity and population structure in Malus sieversii, a wild progenitor species of domesticated apple”. Tree Genetics & Genomes. 5 (2): 339—347. S2CID19847067. doi:10.1007/s11295-008-0190-9.
Colledge, Sue; Conolly, James, ур. (2016-06-16). The Origins and Spread of Domestic Plants in Southwest Asia and Europe. ISBN9781598749885.
Schlumbauma, Angela; van Glabeke, Sabine; Roldan-Ruiz, Isabel (2012). „Towards the onset of fruit tree growing north of the Alps: Ancient DNA from waterlogged apple (Malus sp.) seed fragments”. Annals of Anatomy - Anatomischer Anzeiger. 194 (1): 157—162. PMID21501956. doi:10.1016/j.aanat.2011.03.004.
Torrejón, Fernando; Cisternas, Marco; Araneda, Alberto (2004). „Efectos ambientales de la colonización española desde el río Maullín al archipiélago de Chiloé, sur de Chile” [Environmental effects of the spanish colonization from de Maullín river to the Chiloé archipelago, southern Chile]. Revista Chilena de Historia Natural (на језику: шпански). 77 (4): 661—677. doi:10.4067/s0716-078x2004000400009.