Габровница је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 2 становника (према попису из 1991. било је 27 становника). Становници села су Срби, а других народности нема.[1]
Положај
Село Габровница налази се на обронцима Старе планине, у долини Габровничке реке у области Буџака, трећа по величини антопогеографска целина у саставу општине Књажевац.[2] Габровница као једно од 14 насеља ове области, од Књажевца је удаљена 27 км, а налази се на 2 километра источно од магистралног пута Пирот – Књажевац – Зајечар.
Село је разбијеног типа и има више засеока. Налази се на надморској висини од 790 метара.
Историја
Према предању насеље је постојало још из времена Римљана који су на простору Старе планине имали руднике и топионице. Први помен Габровнице потиче из турских пописа из 1666. године када се помиње као насеље са 22 немуслиманских домаћинстава.[3] Село је ослобођено од Турака 1878. године.
У селу постоји црква Рођења пресвете Богородице која је према забележеним подацима „озидана 1878. године и посвећена Рођењу Свете Богородице“.[3][4] Парохију габровничку чине села Габровница и Татрасница на периферији среза Заглавског. Парохија је некада припадала Нишкој епархији док је данас под управом Тимочке епархије. Малу и стару цркву опслуживало је у прошлости братство манастира Свете Тројица. Једна од легенди која се везује за ову цркву каже да је црква, попут цркве Свете Богородице у Доњој Каменици и манастира Свети Онуфрија код водопада Бигар, настала у 14. веку и да је касније обновљена.[5]
Демографија
У насељу Габровница живи 10 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,5 година (54,5 код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 2 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Пантелић, Н. (1975): “Етнолошка грађа из Буџака”, ГЕМ, књ. 37, Београд, 179
^ абВелојић, М. и Радовановић, О.(2003): Буџак, Зајечар, 33-37
^Лилић, Б. (2002.): Југоситочна Србија у периоду српске националне револуције 1804-1878, Београд
^Милена Милошевић Мицић О храму Рођења пресвете Богородице у селу Габровица код Књажевца Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.17-21
.svg)
