Галапагоска џиновска корњача (Chelonoidis nigra) је комплекс сродних врста гмизаваца из редакорњача, са 15 (12 постојећих и 2-3 изумрле) веома велике врстекорњача у родуChelonoidis (који такође садржи три друге врсте из континенталне Јужне Америке). Онe су највећа жива врста корњача, а неке модерне корњаче из Галапагоса теже до 417 kg (919 lb).[3] Са животним веком у дивљини од преко 100 година, онe су један од најдуговечнијих кичмењака. Галапагоске корњаче у заточеништву могу доживети до 177 година.[4] На пример, заточени примерак, Харијет, живела је најмање 175 година. Шпански истраживачи, који су открили ова острва у 16. веку, назвали су их по шпанској речи galápago, са значењем „корњача”.[5]
У мају 2021. године, генетски тест који су спровели научници са Калифорнијске академије наука потврдио је да једна женка корњаче откривена током експедиције 2019. на острву Фернандина припада врсти Chelonoidis phantasticus која се сматрала већ изумрлом.[6]
Таксономија
Рана класификација
Острва Галапагос откривена су 1535. године, али су се први пут појавила на картама, Герхардa Меркаторa и Абрахам Ортелијус, око 1570.[7] Острва су добила назив „Insulae de los Galopegos” (Острва корњача) због огромних корњача које су тамо пронађене.[8][9][nb 1]
У почетку се сматрало да су џиновске корњаче Индијског океана и оне са Галапагоса исте врсте. Природњаци су мислили да су морнари транспортовали корњаче тамо.[10] Године 1676. прелинеански ауторитет Клод Перо је обе врсте назвао Tortue des Indes.[11] Године 1783. Јохан Готлоб Шнајдер класификовао је све џиновске корњаче као Testudo indica („индијска корњача”).[12] Године 1812. Август Фридрих Швејгер их је назвао Testudo gigantea („гигантска корњача”).[13] Године 1834. Андре Мари Констант Думерил и Габриел Биброн класификовали су галапагоске корњаче као посебну врсту, коју су назвали Testudo nigrita („црна корњача”).[14]
Волтер Ротшилд, који је дефинисао две врсте галапагоске корњаче
Препознавање субпопулација
Први систематски преглед џиновских корњача обавио је зоолог Алберт Гинтер из Британског музеја 1875. године.[15] Гинтер је идентификовао најмање пет различитих популација са Галапагоса и три са острва у Индијском океану. Он је проширио листу 1877. године на шест са Галапагоса, четири са Сејшела и четири са Маскарена. Гинтер је поставио хипотезу да су све џиновске корњаче потицале од једне популације предака која се ширила потопљеним копненим мостовима.[16] Ова хипотеза је касније оповргнута схватањем да су Галапагоска острва, атоли Сејшела и Маскаренска острва новијег вулканског порекла и да никада нису били повезана са континентом копненим мостовима. Сада се сматра да су корњаче Галапагоса потекле од јужноамеричког претка,[17] док су корњаче из Индијског океана изведене из предачких популација на Мадагаскару.[18][19]
Крајем 19. века Џорџ Баур[20] и Валтер Ротшилд[21][22][23] препознали су још пет популација корњаче са Галапагоса. Експедиција Калифорнијске академије наука, са Џосефом Р. Слевином који је проучавао гмизавце је током 1905–06 прикупила узорке које је затим студирао херпетолог Џон Ван Денбург. Он је идентификовао четири додатне популације,[24] и предложио постојање 15 врста.[25] Ван Денбургова листа је и даље окосница таксономије галапагоских корњача, иако се сада сматра да је постојало 10 популација.[26]
Geochelone nigra elephantopus Müller & Schmidt, 1995
Chelonoidis elephantopus vicina Rogner, 1996
Geochelone elephantopus vandenburghii Obst, 1996 (ex errore)
Geochelone vandenburghii Obst, 1996
Chelonoidis nigra microphyies Bonin, Devaux & Dupré, 1996 (ex errore)
Geochelone elephantopus microphytes Paull, 1996 (ex errore)
Geochelone elephantopus vandenbergi Paull, 1996 (ex errore)
Testudo elephantopus guntheri Paull, 1999
Chelonoidis nigra vicina Artner, 2003
Chelonoidis vicina Joseph-Ouni, 2004
Geochelone nigra guentheri Chambers, 2004
Једна студија 2021. године која је анализирала ниво дивергенције унутар изумрле западноиндијске радијације Chelonoidis и упоредила је са радијацијом на Галапагосу открила је да је ниво дивергенције унутар обе класе можда знатно прецењен и подржена је поновна класификација свих галапагоских корњача као подврста једне врсте, C. niger.[39]
Угроженост
Овај комплекс врста се сматра рањивим у погледу угрожености од изумирања.[40]
^Прву навигацијску карту која приказује појединачна острва направио је гусар Амброз Каули 1684. Он их је назвао по својим колегама пиратима или енглеским племићима. Недавно је еквадорска влада већини острва дала шпанска имена. Иако су шпанска имена званична, многи истраживачи настављају да користе старија енглеска имена, посебно зато што су то била имена у употреби током Дарвинове посете. Овај чланак користи шпанска имена острва.
Референце
^Tortoise & Freshwater Turtle Specialist Group (1996). „Chelonoidis nigra: Tortoise & Freshwater Turtle Specialist Group”. The IUCN Red List of Threatened Species. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T9023A97224409.en.
^[1] Geochelone nigra База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
^White Matt (2015-08-18). „2002: Largest Tortoise”. Official Guinness World Records. Приступљено 2015-11-27.
^Woram, John (n.d). „On the Origin of Species 'Galápago'”. Las Encantadas: Human and Cartographic History of the Galápagos Islands. Rockville Press, Inc. Архивирано из оригинала 20. 09. 2016. г. Приступљено 21. 9. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Perrault, Claude (1676). Suite des memoires pour servir a l'histoire naturelle des animaux (на језику: француски). Paris: Académie de Sciences. стр. 92—205.
^Schweigger, August Friedrich (1812). „Prodromi monographiae chelonorum sectio prima”. Archivfur Naturwissenschaft und Mathematik (на језику: латински). 1: 271—368; 406—462.
^ абQuoy, J.R.C.; Gaimard, J.P. (1824). „Description d'une nouvelle espèce de tortue et de trois espèces nouvelles de scinques”. Bulletin des Sciences Naturelles et de Géologie (на језику: француски). 1: 90—91.
^ абQuoy, J.R.C.; Gaimard, J.P. (1824b). „Sous-genre tortue de terre – testudo. brongn. tortue noire – testudo nigra. N.”. Ур.: de Freycinet, M.L. Voyage autour du Monde ... exécuté sur les corvettes de L. M. "L'Uranie" et "La Physicienne," pendant les années 1817, 1818, 1819 et 1820 (на језику: француски). Paris. стр. 174—175.
^ абвгGarman, Samuel (1917). „The Galapagos tortoises”. Memoirs of the Museum of Comparative Zoology at Harvard College. 30 (4): 261—296.
^Williams, Ernest E.; Anthony, Harold Elmer; Goodwin, George Gilbert (1952). „A new fossil tortoise from Mona Island West Indies and a tentative arrangement of the tortoises of the world”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 99 (9): 541—560. hdl:2246/418.
Darwin, Charles (2009) [1839]. Narrative of the surveying voyages of His Majesty's Ships Adventure and Beagle between the years 1826 and 1836, describing their examination of the southern shores of South America, and the Beagle's circumnavigation of the globe. Journal and remarks. (facsimile изд.). General Books LLC. ISBN978-1-151-09182-6.
