Галина Лозко

Галина Сергејевна Лозко
Галина Сергејевна Лозко
	Галина Лозко 2011. године
Лични подаци
Датум рођења	3. фебруар 1952. (73 год.)
Место рођења	Елањец, Николајевска област Украјина, СССР
Образовање	Национални универзитет у Кијеву Тарас Шевченко

Галина Сергејевна Лозко (укр. Галина Сергіївна Лозко); рођена 3. фебруара 1952, у месту Елањец, Николајевска област) је украјински етнолог, теоретичар религије и филозоф, оснивач удружења „Уједињени родноверни Украјине“ (укр. „Об'єднання Рідновірів України“) (постоји од 1993. године; државна регистрација 24. маја 2001).

Образовање

1969 — Кијевска средња школа № 140.
1977 — Филолошки факултет Универзитета у Кијеву (укр. Київський національний університет імені Тараса Шевченка) смер филологија, предавач украјинског језика и књижевности
1996 — кандидат филозофских наука - одбрана дисертације при Одељењу за теорију религије Института за филозофију укр. Інститут філософії ім. Г. Сковороди НАН України); тема дисертације: „Украјински паганизам као извор домаћег религиозног синкретизма“ (укр. „Українське язичництво як джерело побутового релігійного синкретизму“) (специјалност 09.00.11 — теорија религије).
2007 — доктор филозофских наука - одбрана дисертације при Катедри за теорију религије Филозофског факултета Универзитета у Кијеву; тема докторске дисертације: „Актуализација украјинске етничке религије у европском контексту“(укр. „Актуалізація української етнорелігії в европейському контексті“) (специјалност 09.00.12 — украјинистика).

Научно звање: професор.

Тренутно запослење : професор на Хуманистичком институту Универзитета у Кијеву (укр. Гуманітарний Інститут Київського університету імені Бориса Грінченка).

Претходна запослења:

Политехнички институт у Кијеву (укр. Київський політехнічний інститут),
Институт копнене армије војске Украјине Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. јануар 2017) (укр. Інститут сухопутних військ),
Државна академија за руководеће кадрове у просвети (укр. Державна академія керівних кадрів освіти),
Национални универзитет културе и уметности у Кијеву (укр. Київський національний університет культури і мистецтв.).

Научна достигнућа:

прва разрадила концепт „ренесансе етничких религија“;
на основу фолклорно-етнографских и астрономских података реконструисала пагански календар „Круг Сварога“;
саставила прехришћански словенски именослов са преко две и по хиљаде имена;
истраживач и преводилац „Велесове књиге“.

Чланство у савезима писаца и књижевника: писац, члан Националног савеза писаца Украјине Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. март 2012) (укр. Національної Спілки Письменників України) од 2003. године; публициста са преко стотину објављених чланака у журналима и научним зборницима.

Научни и публицистички радови^[1]

Лозко Г. Українське язичництво., Київ, Український центр духовної культури, 1994.
Лозко Г. Волховник., Київ, Український центр духовної культури, 1994.
Лозко Г. Правослов. Молитви до Рідних Богів, Київ, НКТ «Світовид», 1995.
Лозко Г. Українське народознавство., Київ, Зодіак-ЕКО, 1995; друго допуњено издање: Київ, АртЕК, 2004; треће издање: Харків, 2005.
Лозко Г. С. Волховник. Правослов.- Серія: „Пам’ятки релігійної думки України-Русі“, Київ, „Сварог“, 2001.
Lozko H. Rodzima Wiara Ukrainska (превод на пољски Антон Вацика (укр. Антоні Вацика)), Вроцлав, „Топожел“ (Польща), 1997.
Лозко Г. Іменослов: імена слов`янські, історичні та міфологічні, Київ, Редакція часопису „Сварог“, 1998.
Лозко Г. Етнологія України. Філософсько-теоретичний та етнорелігієзнавчий аспект., Київ, АртЕК, 2002.
Лозко Г. Велесова Книга — волховник (превод, истраживање, оригинални текст и речник са око 8500 речи), Київ, „Такі справи“, 2002; друго издање: Вінниця, „Континент-Прим“, 2004; трећє издање 2006, четврто издање 2007.
Лозко Г. Коло Свароже. Відроджені традиції - Український письменник, Київ, 2004.
Лозко Г. С. Пробуджена Енея. Європейський етнорелігійний ренесанс, Див, Харків. 2006. ISBN 978-966-8504-20-4.
Коло Свароже - сет празничних честитки са тематиком словенског родноверја. Научна реконструкција Галина Лозко; сликари: Виктор Крижанивски, Петро Качалаба, Елена Гајдамака, Київ: „Такі справи“, 2006.
Лозко Г. С. Рідна читанка. Для середнього шкільного віку - Вінниця, Континент-Прим, 2007.
више од стотину чланака у часописима и научним зборницима

Учешће у научним, академским и енциклопедијским издањима

Речник религијских појмова (укр. Релігієзнавчий словник), Кијев. 1996. ISBN 978-966-529-005-6.
Мала енциклопедија народног управљања државом (укр. Мала енциклопедія етнодержавознавства), Кијев. 1996. ISBN 978-966-507-016-0.
Историја религије Украјине у десет томова (укр. Історія релігій в Україні в 10-ти томах), Кијев, Украјински центар духовне културе(укр. Український центр духовної культури), 1996—2004. ISBN 978-966-7276-36-2.
Академска теорија религије (укр. Академічне релігієзнавство), Кијев, 2000. и др. ISBN 978-966-7742-06-5.

Сфера интересовања и главна достигнућа

истраживање духовне културе Словена (следбеник проф. Владимира Шајана) (укр. Володимир Шаян).
главне теме стваралаштва - повратак Словена на своју етничку религију, оживљавање старих народних и верских традиција, ритуала, обичаја, моралних и етичких вредности
оснивач верске заједнице „Уједињени родноверни Украјине“ (укр. „Об'єднання Рідновірів України“)(постоји од 1993. године; државна регистрација 24. маја 2001).
родноверно име — волхиња^[а] Зореслава (од 1994. године).
од 1995. године до данас је издавач и главни уредник научног часописа „Сварог“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (17. новембар 2016) који се бави историјом и религијом родноверја
поводом десетогодишњице независности Украјине одликована је „Орденом Свјатослава Храброг“ за успехе у обнављању родноверја^[2]
учесник бројних радио и телевизијских емисија.
оснивач и ректор „Украјинске духовне академије родноверних“ (укр. Українська Духовна Академія Рідновірів) (академија је званично регистрована 2002. године)^[3].
телевизијски филм о делатности Галине Лозко „Острво заборављених богова“(укр. „Острів забутих Богів“)^[б](режисер Ана Гомонај, Кијев, 2003).