Генетичка структура популације

Генетичка структура популације представља учесталост гена (јединки које их садрже) у тој популацији. Да би се утврдила учесталост гена (њихових алела) или њихових комбинација (генотипова) прате се фенотипске особине јединки које чине неку популацију.

Особине које се прате и служе за утврђивање генетичке структуре неке популације могу да буду:

• морфолошко-анатомске: облик, величина, боја неког телесног дела;
• физиолошко-биохемијске. различите форме неког протеина, ензима;
• особине у понашању јединки.

У одређивању генетичке структуре хуманих популација неопходно је да се задовоље одређени критеријуми:

• користе се особине одређене једним геном или малим бројем гена, квалитативне особине, као што су:
  • боја очију
  • боја косе
  • наследне болести
  • крвне групе ABO, Rh, MN система и др.
• узорак који се испитује мора да буде довољно велик и да није одабран.

Популација је у равнотежи ако се њена генетичка структура одржава непромењеном из генерације у генерацију.

Генетичку структуру популације одређују:

• фактори који одржавају њену генетичку равнотежу
• фактори који ту равнотежу ремете.

Међусобно дејство ових фактора одређује стабилност популације која није статична већ динамична:

• када се у популацији учесталост гена не би никада мењала, тј. не би реметила њена равнотежа, не би долазило ни до еволуције.

Фактори који ремете генетичку равнотежу популације су истовремено и фактори еволуције и припадају им:

• мутације
• миграције
• природна селекција
• генетички дрифт

Генетичка равнотежа популације

• БиоНет Школа Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. фебруар 2022)

Овај чланак везан за генетику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у