Геомедицина

Геомедицина је све популарнији и све више коришћени термин као заједнички назив за медицинску географију и медицинску геологију због њиховог све већег прожимања и тешког раздвајања. Географија је некада била „мајка“ природних и друштвених наука, али су се њена „деца“ осамосталила као посебне науке (на пример педологија, геодезија, социјална антропологија, картографија, меицинска географија и медицинска геологија.^[1]

Да има доста сличности у историјском развоју геологије и географије, најбоље се може видети на примеру у Србији. Обе науке су научно утемељене крајем 19. века: геологија 1880. године, када је Јован Жујовић изабран за суплента на новоформираној катедри за геологију и минералогију на Великој школи, а географија 1893. године, када је Јован Цвијић постављен за редовног професора географије и етнографије на Великој школи.

По дефиницији географија описује површину Земље; концепција проста, али је проучавање сложено. Геологија, између осталог, проучава карактеристике и процесе на површини Земље (генетски принцип). Прва половина 20. века одликовала се више регионалним приступом и у географији и геологији, а друга половина – систематским приступом у оквиру мањих подручја.

Савремена проучавања животне средине не могу се замислити без познавања геоморфологије, хидрологије, климатологије, као и низа геолошких дисциплина (геохемија, седиментологија, површинско распадање минерала и стена, минералогија, петрологија, хидрогеологија). Животна средина је сложени систем и није могуће раздвојити географски од геолошког аспекта проучавања и задржати се само на принципима једне науке или научне дисциплине.

У будућности ће географија још више бити повезана са низом наука као што су: геологија, метеорологија, биологија, екологија, друштвене науке итд. Геологија и географија ће и у будућности морати да буду више упућене једна на другу и да заједнички проучавају Земљу. Веза географије и екологије постаје све јача и у будућности ће бити још израженија, како у проучавању екосистема тако и у области социјалне и медицинске екологије.

Медицинска географија проучава просторно распрострањење људских болести у свету и узроке појављивања одређених болести у неким деловима света и заснива се на познавању земљишта, климе, биљног и животињског света.^[2]

Четврти блок категоризација у структури географске науке чине граничне географске дисциплине (физичко-друштвене дисциплине) које обухватају:

• политичку географију,
• историјску географију,
• медицинску географију,
• математичку географију,
• војну географију, и др

Медицинска геологија се бави проучавањем утицаја геолошке и педолошке подлоге на људско здравље, и обухвата и петрографске, минералошке и геохемијске методе испитивања појединих делова људског тела (зуби, кости, бубрежно и жучно камење) или страних материја у телу (прашина минерала, стена и угља).^[3]

Посебно је значајно проучавање садржаја биоесенцијалних и токсичних елемената у људској и животињској исхрани, као и могуће последице сувишног или недовољног уношења тих елемената.

У овом тренутку, веома је мало географски релевантних чињеница за здравље, које су доступне клиничару у време медицинско-дијагностички сусрет са пацијентом, а свакако није и типичан део свеобухватних података у медицинским картонима.

Геомедицина све више користи модерне информационе технологије за пружање информација о пацијенту и његовом потенцијално излагању околини клиничарима у време његовогза преглед.

Са масовнијом применом геомедицине доћи ће до повећање броја пацијената који имају користи од прецизнијег клиничког разумевање веза између њиховог здравља и места у коме дуже бораве жива, раде или се деца играју.^[4]

Технологија географског информационог система (ГИС) интегрише хардвер, софтвер и податке за снимање, управљање, анализу, и приказивање свих облика географски референцираних информација.^[1]

ГИС нам омогућава да видимо, разумемо, испитујемо, тумачимо и визуелизујемо податке на много начина који откривају односе, обрасце, и трендови у облику мапа, глобуса, извештаја и графикона. ГИС помаже да одговоримо на питања и решимо проблеме гледајући податке на начин који се брзо разуме и лако дели.^[4]

ГИС се дуго користи за праћење здравља планете. Са развојем геомедицине, ГИС се сада користи за праћење здравља појединаца, јер здравље људи зависи од топлоте планете, и то је основна идеја геомедицине.^[4]

• Đorđević, P., Jovanović, V., Cvetković, V. (1996. i 2000): Primenjena geologija, Univerzitet u Beogradu, Beograd;
• Jovanović, V., Srećković-Batoćanin, D. (2005): Osnovi geologije (za studente geografije)
• Howard D.A., Remson I. (1982): Geology in Environmental Planning, Mc Groy Hill New York

• Геомедицина - Географија и лично здравље (језик: енглески)