Георгије Палеолог (велики етериарх)![]() Георгије Палеолог Дука Комнин (Грчки: Γεώργιος Παλαιολόγος Δούκας Κομνηνός; од око 1125 –1167/68. године), је био високи византијски аристократа и дипломата из XIII века. Рођак царева владајуће династије Комнина, Георгије Палеолог имао је титулу севаста и обављао је дужност великог етериарха. Његов син Алексије је накратко означен као наследник цара Алексија III Анђела, а праунук Михаило VIII Палеолог основао је династију византијских царева Палеолога. Водио је низ дипломатских мисија за цара Манојла I Комнина како у царству тако и у иностранству. Добро су посведочене само његове мисије у Јерусалиму и Угарској у склопу царевих преговора за склапање династичких савеза са страним владарима. Осим по дипломатској делатности, Георгије Палеолог је познат по цркви и манастиру које је основао, а који су били богато украшени. ЖивотПореклоГеоргије Палеолог је био племићког порекла. Његов отац је био Алексије Палеолог, трећи син Георгија Палеолога, који је био генерал цара Алексија I Комнина (1081-1118), и Ане Дукине, сестре царице Ирине Дука. Његова мајка, вероватно и по имену Ана, била је унука Адријана Комнина, који је био млађи брат цара Алексија I, и „порфиророђене“ принцезе Зоје Дукине, треће ћерке цара Константина X Дуке (1059-1067), од њиховог сина Алексија Дуке Комнина [1][2] Као резултат тога, Георгије Палеолог је често користио царска презимена Дука и Комнин, укључујући и на сопственом печату, и често је називан „Комнинодука“ у поезији компонованој у његову част.[3] Тачан датум његовог рођења није познат. Научник Одисеј Лампсидис проценио је његову старост у време његове смрти на 40–45 година.[4] Ово би његово рођење сместило у године око 1125/1126.[5] Дипломатска каријераГеоргије Палеолог је именован за севаста – почасна титула резервисана за највише чланове царског двора – и заузимао је положај великог етериарха.[6] Не зна се када је добио ове титуле, али је вероватно те титуле добио у првим годинама владавине цара Манојла I Комнина (1143 – 1180).[7] Иако је служба великог етеријарха била војног порекла, Георгије Палеолог је познат само по својој дипломатској каријери.[8] Године 1162. предводио је дипломатску мисију у Угарској да би договорио удају кћерке и наследнице цара Манојла I, Марије, за угарског принца Белу који га је и отпратио назад у Византију.[9] Водио је сличну мисију у Јерусалимско краљевство 1167. године, пратећи братаницу цара Манојла I Марију Комнину да се уда за краља Амалрика I од Јерусалима.[10] Његов секретар Лав Мегист написао је најмање три монодије у његову част, наглашавајући његове квалитете и његова путовања као дипломате; по Лаву, она су обухватале не само Угарску и Јерусалим, већ и Србију, Италију, „земље дунавске“ и Немачку, као и „земље Турака“.[11] Могуће је и да је био послат на мисије унутар Византијског царства, у Грчку и посебно на Пелопонез.[12] Друге дужностиЗа Георгија Палеолога је посведочено да је био један од присутних на сабору у Влахерни у марту 1166. године.[13] Био је и покровитељ уметности. Цркви у Троади поклонио је икону светог Архангела Михаила на коме су он и његов син Алексије са светитељем.[8] Основао је и манастир посвећен Пресветој Богородици, познат по својој раскошној декорацији: у њему су били и портрети царева са којима је био у сродству, као и серија слика које прослављају војне победе цара Манојла I над Мађарима,[14] његова службена штампа.[15] СмртГеоргије Палеолог је умро негде између 1167. и 1170. године, када је његов наследник Јован Дука посведочен као велики етериарх.[16] Писмо архиепископа и научника Евстатија Солунског Јовану Дуки, које помиње Јована Дуку као великог етериарха, може се датирати већ у 1168. годину. То би сугерисало да је Георгије Палеолог умро крајем 1167. или 1168. године.[15] Према Лаву Мегисту, Георгије Палеолог се разболео у Адријанопољу док се враћао из дипломатске мисије у Мађарској. Мисија се не помиње у другим изворима,[17] али се вероватно догодила након византијског заузимања Сирмијума током инвазије цара Манојла I на Угарску 1167. године.[8] ПородицаГеоргије Палеолог надживели су његова супруга су неколико њихове деце,[18] као и нека његова браћа и сестре, од којих је познат само један - севаст Константин (1157 – 1166).[19] Идентитет жене Георгија Палеолога није познат, али су се вероватно венчали око 1145. године.[20] Пар је имао најмање троје деце, од којих су поменута два сина и једна ћерка.[20] Само један од његових синова, Алексије, познат је по имену[21] – он је на крају постао деспот и наследник цара Алексија III Анђела (1195 – 1203) пре него што је умро почетком 1203.[22] Алексијева ћерка Теодора се удала за великог доместика (главног заповедника) Андроника Палеолога.[23] Имали су много деце, од којих је најпознатији Михаило VIII Палеолог[24] који је постао цар Никеје 1259. године и обновио је Византијско царство 1261. године, оснивајући династију Палеолога.[25] Грчки научник Константинос Варзос сугерише да је Георгијев други син можда био протосевастоипертат Андроник Палеолог Дука Комнин, рођак цара Исака II Анђела.[26] Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia