Декер је рођен у Мађарској у породици етничких немаца, а одрастао је и своју каријеру направио у Бечу, где је предавао сликарство и сликао портрете и историјске догађаје. Захваљујући његовом учењу, понекад су га називали Господин професор Георг Декер (нем.Herr Professor Georg Decker). Именован је за витеза Ордена Франца Јозефа[1] Декер је назван „славним портретистом највишег бечког друштва“.[2]
Живот
Декер је био један од синова уметника Јохана Стефана Декера и брат уметника Алберта (1817–1871) и Габријела Декера (1821–1855). Рођен је у Пешти, у Краљевини Мађарској, али се 1821. године породица Декер преселила у царски град Беч. Током одрастања у Бечу отац га је научио да црта и слика акварелом и минијатуром.[3] Већ 1835. Декеров цртеж композитора Венцела Милералитографисао је Ф. Волф.[4] Георг је почео да излаже аквареле 1837. године, а почетком 1840-их примљен је као студент на Академију ликовних уметности, где је научио да слика у уљу. Након тога, Декер је сликао портрете у уљу, а потом од 1850-их и у пастелима, проучавајући рад Менгса и Лиотарда у Дрездену. Убрзо је уследио велики успех на овом пољу.[3] До 1860. Декер је водио приватну уметничку школу, а 1861. постао је члан бечке Куће уметника (нем.Künstlerhaus).[5]
Изван света уметности, Декер је био активан члан Бечког шаховског удружења (нем.Wiener Schachgesellschaft), чија је покретачка снага био Алберт Саломон Анселм фон Ротшилд.[2]
Године 1851. Декер се оженио Отилијом фон Собек, која је умрла 1860.[5] 1861. оженио се Јозефином Хеленом фон Лукам (1829–1914).[6]
Када је Декер умро 1894. године, град Беч је набавио велики број скица и литографија портрета са његовог имања.[8] Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу, а 1909. улица у бечком округу Мајдлинг названа је Декергасе (Deckergasse). Декергасе прелази преко парка Вилхелмсдорфер, који је такође познат као Декер парк.[9]
^ абFabrizio Zavatarelli, Ignaz Kolisch: The Life and Chess Career (2015), p. 280
^ аб"Decker, Georg", in Ulrich Thieme, Felix Becker, eds. Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart, vol. 8: (Leipzig: Coutan–Delattre, 1912), p. 522
^ абConstantin von Wurzbach, Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich: Moll—Mysliveczek (1868), p. 413
^ абFührer durch die Gemälde-galerie Volume 3 (Kunsthistorisches Museum, Vienna, 1897), p. 209
^Heinz Schöny, Wiener Künstler-Ahnen: Genealogische Daten u. Ahnenlisten Wiener Maler, Volume 2,
Selbstverl. d. Heraldisch-Genealog. Ges. "Adler," 1975, p. 12
