Гистав Гаригу

Гистав Гаригу
Гистав Гаригу
Лични подаци
Пуно име	Гистав Гаригу
Датум рођења	24. септембар 1884. .
Место рођења	Вабр Тизак, Француска
Датум смрти	28. јануар 1963. (78 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Држављанство	Француска
Тимске информације
Тренутни тим	завршио каријеру
Дисциплина	друмски
Тип возача	брдаш
Професионална каријера
1907—1908	Пежо—Волбер
1909—1912	Алкјон—Динлоп
1913—1914	Пежо—Волбер
Успеси
Тур де Франс
Тур де Франс
Тур де Франс	1 (1911)
Монументални класици
Милано—Санремо	1 (1911)
Ђиро ди Ломбардија	1 (1907)
Првенства
Национални шампион; (друмска трка)	2 (1907, 1908)
Друге трке
	Париз—Брисел 1 (1907)
	Ажурирано: 9. јун 2016

Гистав Гаригу (фр. Gustave Garrigou; 24. септембар 1884 — 28. јануар 1963^[1]), бивши је француски професионални бициклиста у периоду од 1907. до 1914. године. Побједник је Тур де Франса 1911, а освојио је и два монументална класика — Милано—Санремо и Ђиро ди Ломбардију. Двоструки је национални шампион у друмској вожњи, док је једном освојио класик Париз—Брисел.

Каријера

Гаригу је почео аматерску каријеру 1904. године. Као аматер освојио је трке Париз—Емс двапут и једном Париз—Дипе, постао је професионалац 1907. године. На почетку сезоне освојио је друго место на Милан—Санремо класику, а затим национално првенство и трку Париз—Брисел. На Тур де Франсу је освојио друго место, уз две етапне победе. У финишу сезоне освојио је Ђиро ди Ломбардија трку. 1908. освојио је национално првенство други пут заредом, а затим друго место на Туру Белгије и четврто на Тур де Франсу, освојивши и незваничну брдску класификацију. Наредне године победио је на једној етапи на Тур де Франсу а у генералном пласману је завршио на другом месту. И 1910. је забележио само једну победу, опет на Тур де Франсу, завршивши трећи у генералном пласману.

На почетку сезоне 1911. освојио је један од најпрестижнијих класика Милан—Санремо, а затим је завршио други на националном првенству и на трци Бордо—Париз. Тур де Франс је почео победом на првој етапи, а у наредних десет етапа завршио је у првих пет, победио је још на етапи 13 и освојио Тур. Само је на етапи 12 био ван првих пет, завршио је етапу на седмом месту.

1912. освојио је по друго место на класицима Париз—Рубе и Милан—Санремо, након чега је бранио своју титулу на Тур де Франсу, али је завршио на трећем месту, не успевши да оствари ниједну победу у сезони. У наредне две године, остварио је по једну победу на Тур де Франсу, освојивши друго место у генералном пласману 1913. и пето 1914.