Главна управа државне безбедности (рус.Главное управление государственной безопасности, ГУГБ) била је најважнија безбедоносна служба Совјетског Савеза, у оквиру Народног комесаријата унутрашњих послова СССР. Овај орган постојао је од 10. јула 1934. до 3. фебруара 1941. године. ОГПУ је деловао од 1923. до 1931/32. године као претходник ГУГБ-а.[1] ГУГБ била је обавештајна служба и тајна полиција, под управом НКВД-а, од јесени 1934. до почетка 1941. године. Њен први начелник био је Јаков Агранов, комесар 1. ранга државне безбедности и заменик Народног комесара унутрашњих послова (у то време Генрих Јагода). Током свог постојања, ГУГБ је имала кључну улогу у спровођењу репресивних мера и обавештајних активности, што је укључивало прогоне, репресије и чистке које су карактерисале тај период совјетске историје.
Изглед униформи официра ГУГБ-НКВД СССР 1937. године
Након избијања Другог светског рата, НКВД и НКГБ су поново уједињени, али не као ГУГБ, већ као потпуно одвојене Управе. Дана 20. јула 1941. године, контраобавештајна служба војске и ваздухопловства враћена је НКВД-у као Управа специјалних одељења под руководством Виктора Абакумова; у јануару 1942. године, контраобавештајна служба морнарице је такође прикључена. У априлу 1943. године, поново је пребачена у Народни комесаријат одбране и Народни комесаријат морнарице, постајући СМЕРШ (од „Смерть шпионам”, односно „Смрт шпијунима”); у исто време, ГУГБ је поново одвојен од НКВД-а као НКГБ
Руководиоци ГУГБ
До краја 1937. године, ГУГБ је био најмоћнији и најутицајнији орган у структури НКВД-а. Одељења (секције) ГУГБ-а бавила су се обавештајним радом, унутрашњом безбедношћу, контраобавештајним активностима, заштитом владе и тајних комуникација.
Први начелник ГУГБ-а био је Јаков Агранов, комесар 1. ранга државне безбедности и први заменик Народног комесара унутрашњих дела СССР. Следећи начелник ГУГБ-а од 15. априла 1937. до 8. септембра 1938. био је командир корпуса (комкор) Михаил Фриноски, ког је наследио Лаврентиј Берја, који је у то време тек унапређен у комесара 1. ранга државне безбедности. Када је Берја постао Народни комесар унутрашњих дела СССР (шеф НКВД-а), комесар 3. ранга државне безбедности Василиј Меркулов постао је његов први заменик и нови, и последњи начелник ГУГБ-а.
Организација
Између 1934. и 1941. године, Главна управа државне безбедности пролазила је кроз неколико организационих промена. У јануару 1935. године, у структури ГУГБ-а постојало је девет одељења:
Начелник ГУГБ-а – комесар 1. ранга Државне безбедности Јаков Агранов
Одељење за оперативне послове – Карл Паукер (руководилац)
Одељење 7 [Откривање и истраживање организација међу студентском омладином, систем Народног комесаријата просвете и деца која су била подвргнута репресији]
Одељење 8 [Народни комесаријат здравља СССР и РСФСР и његове образовне институције]
Одељење 9 [Народни комесаријат правде, Врховни суд, Тужилаштво, Народни комесаријат социјалног осигурања и њихове образовне институције]
Одељење 15 [Друштво за промоцију културних и туристичких односа са Совјетским Савезом (Интурист СССР) и Друштво културних односа са Совјетским Савезом (ВОКС)]
Одељење за обезбеђивање дипломата
Политичко одељење безбедности дипломата
Одељења 16, 17, 18, 19 [Безбедност дипломата]
Одељење 4 – (Специјално)
Одељење 1 [Штаб]
Одељење 2 [Обавештајне дирекције]
Одељење 3 [Авијација]
Одељење 4 [Техничке јединице]
Одељење 5 [Моторизоване јединице]
Одељење 6 [Артиљерија, коњица и артиљеријске јединице]
Одељење 7 [Пешадија, коњица и артиљеријске јединице]
Одељење 10 [Сједињене Државе, Канада, Јужна Америка, Мексико]
Одељење 11 [Јапан, Манџурија]
Одељење 12 [Кина, Синђијанг]
Одељење 12 [Монголска, Тува]
Одељење 12 [Турска, Иран, Авганистан]
Одељење 12 [Техничка обавештајна делатност]
Одељење 12 [Оперативна опрема]
Одељење 12 [Визе]
Одељење 6 – (Шифровање, заштита државних тајни)
Одељења 1, 2, 3 [Заштита државних тајни, провера и евидентирање оних који имају приступ тајним пословима и документима]
Одељење 4 [Дешифровање]
Одељење 5 [Истраживање, развој и евидентирање шифара, израда НКВД шифара, обука специјалиста за шифровање]
Одељење 6 [Процес шифровања НКВД-а]
Одељење 7 [Организационо управљање периферним уређајима, развој упутстава и прописа о тајном шифровању и агентским мисијама]
Одељење 8 [Шифровање]
7. Истражно одељење ГУГБ-а
Чинови у ГУГБ-у
ГУГБ је имао јединствен систем чинова, комбинацију система звања који се користио у Црвеној армији и личних звања која су се користила у Милицији; ознаке чинова такође су биле веома различите.[2][3][4][5]
Када су звања ГУГБ и Милиције замењена војним звањима и ознакама у фебруару 1943. године, звања од мајора до наредника су усаглашена са звањем од пуковника до млађег поручника, док су звања виша од старијег мајора замењена различитим степенима комесара. Године 1945, генерални комесар Лаврентиј Берија је добио звање Маршала Совјетског Савеза, а остали Комесари ГУГБ су добили звања од генерала Армије до генерал-мајора.
Упоредна табела специјалних чинова командног особља ГУГБ НКВД СССР-а и командног особља Црвене армије
Piotr Kołakowski - NKWD i GRU na ziemiach Polskich 1939-1945 - (Kulisy wywiadu i kontrwywiadu) - Dom Wydawniczy Bellona Warszawa 2002 - (NKVD and GRU on Polish soil 1939-1945 [Intelligence counter-intelligence series] Warsaw, 2002)
