Глаукомно циклична криза
Глаукомно циклична криза или Posner-Schlossman-ov синдром (акроним ПСС) је болест коју карактерише нагли пораст унутарочног или интраокуларног притиска (ИОП), благе упале зракастог тела (циклитис) и смањена оштрина вида. Због клишеа промена може се класификовати у хипертензивне увеитисе, али због могуће ескавације папиле оптичког нерва (ПОН) и пратећег губитка видног поља, након поновљених напада,[1] болест се може класификовати као секундарни глауком настао као последица упале зракастог тела (циклитиса). Глаукомно циклична криза се може појавити и у каснијим годинама живота, супротно ранијим тврдњама да се јавља код млађих одраслих особа. Као могући узрок болести јављају се и поремећаји циркулације (хемодинамике), што доводи до исхемије цилијарног тела и циклопатија.[1] Лечење је локално, али га треба третирати уопштено као поремећај циркулације како би се побољшала хемодинамика цилијарног тела.[2] ИсторијаОвај синдром су први описали Адолф Поснер и Абрахам Шлосман 1948. године,[3] па је у литератури познатој под епонимом Posner–Schlossman syndrome јер је назван по њиховим именима.[2] ЕпидемиологијаГлаукомно циклична криза обично погађа одрасле особе између двадесет и педесет година живота и чешћа је код мушкараца него код жена.[4][5] После 60 година живот болест се никада не јавља. Што не значи да је не можемо срести у старости, али много ређе.[2] Једна студија из Финске открила је да је инциденца болести 0,4, а преваленција 1,9 на 100.000.[4] ЕтиологијаТачна етиологија ПСС је непозната.[5] Од када је први пут описан, предложен је низ неинфективних етиолошких теорија укључујући:[5]
У почетку, инфективне етиологије нису разматране због епизодичне природе акутних напада.[2] Недавно су се у медицинској литератури појавиле и инфективне теорије повезане са организмима као што су H. pylori, Herpes simplex virus, Varicella zoster virus, Cytomegalovirus, B. burgdorferi и други.[5][6] Клиничка сликаОбично се напад појави на једном оку, али некада, наизменично, напад се може појавити на једном па онда на другом оку. Напади се могу понављати у различитим временским интервалима. Пад вида, који је у виду мутнине или измаглице је често први симптом на који се болесник жали. Уз то постоји и појава дугиних боја око извора светлости. Понекада болесник може имати благ бол, фотофобију и тиштање у оку.[7] Обољење са оваквом клиничком сликом обично траје око две недеље и пролази без последица. Међутим, карактеристика синдрома је да се понавља у различитим временским интервалима и то из чиста мира, без претходних продрома. Код таквих случајева долази до:
ДијагнозаПрегледом се откривају беличасти ретки преципитати дифузно разбацани по ендотелу рожњаче, који након неколико дана почињу да ишчезавају. Преципитати су ситни, округли, беличасти и никада се не пигментују.  Спекуларном микроскопијом је откривено да се у околини преципитата смањује густина и број ендотелних ћелија рожњаче.[11][12] Интраокуларни притисак (ИОП) може ићи до 60 mmHg, и за њега се сматра да је одговоран за пропадање ендотелних ћелија.[8] На оку се скоро никада не налази цилијарна хиперемија те је око „бело“. Хетерохромија дужице је веома ретка а проширена зеница се виђа само онда када је унутарочни или интраокуларни притиска (ИОП) јако повишен.  У почетку атака постоји едем рожњаче који је и узрок пада вида и појаве дугиних боја при гледању у извор светлости. Очна водица је без знакова упале, стакласто тело провидно а налаз на очном дну нормалан код првих напада. Гониоскопија, открива се отворен и широк коморни угао са ретко присутним нежним преципитатима. Тонометрија показује повећани отпор отицања коморне течности у дренажном систему ока. Терапија Главни циљ лечења је смањење унутарочног или интраокуларног притиска (ИОП) и смањење запаљења.
Ако повишени унутарочни или интраокуларни притиска (ИОП) не реагује на медицински третман, могу се размотрити операције глаукома да би се спречио губитак видног поља.[6] Види јошИзвори
|
||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
