Гордосервон

Фригија (жута боја), територија на којој се налазила локација града Гордосервон

Гордосервон (прев. Град Срба Гордоса) је древни град у Битинији, Мала Азија, у округу Никомедије, који се спомиње у византијским записима из 680. године.[1][2]

Име града је изведено из имена Срба досељених у Малу Азију од стране византијског цара Констанса II (641-668), који су досељени из области око реке Вардар. Исидор, епископ града Гордосервона се помиње у 680/681. години као учесник Трулског сабора[3]. Цар Јустинијан II je 691/692. године покренуо рат против Арапа, и у ту сврху скупио војску од 30000 Словена у Малој Азији и ставио је под команду извесног Небула, Словена из тих крајева.

У бици код Себастополиса 692. године, арапски војсковођа Мухамед је подмитио Небула да, са 20000 ратника, промени страну, што је довело до пораза византијске војске, након чега је цар наредио да се остатак словенске војске погуби, заједно са женама и децом.[4]

Град се задњи пут помиње почетком 13. века, у контексту српских насеља (грч. σερβοχώρια) у околини Никомедије.[5]

Референце

  1. ^ Батаковић 2000, стр. 14.
  2. ^ Коматина 2014, стр. 34.
  3. ^ Ohme, Heinz (2012). Das Concilium Quinisextum und seine Bischofsliste: Studien zum Konstantinopeler Konzil von 692. Arbeiten zur Kirchengeschichte. Berlin: De Gruyter. ISBN 978-3-11-086332-1. 
  4. ^ Коматина 2014, стр. 34-35.
  5. ^ Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „Гордосервон”. Историјска библиотека. 

Литература

  • Constantine Porphyrogenitus, "De administrando imperio"
  • Erdeljanovich.J. "O naseljavanju Slovena u Maloj Aziji i Siriji od VII do X veka" Glasnik geografskog drushtva vol. VI 1921 pp. 189
  • Lequien, M., "Oriens Christianus" I, 1740. pp. 659–660
  • Micotky, J., "Otiorum Chroate", Vol. I ,Budapest, 1806. pp. 89–112
  • Lubor Niederle, "Slovanske starozhitnosti" Dilu II,Svazek pp. 389–399; pp. 444–446
  • George Alexandrovič Ostrogorsky "Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1,Zagreb 1955,pp. 591–599
  • W. M. Ramsay "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890. pp. 183, pp. 210
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya