Горња Добриња

Горња Добриња
Горња Добриња;
	Чардак и чесма, задужбина кнеза Милоша Обреновића своме оцу Теодору
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Пожега
Становништво
— 2022.	312
Географске карактеристике
Координате	43° 57′ 24″ С; 20° 04′ 28″ И / 43.956666° С; 20.074333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	686 m
	Горња Добриња Горња Добриња на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31214
Позивни број	031
Регистарска ознака	PŽ

Горња Добриња је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 312 становника. У селу је рођен српски кнез Милош Обреновић.

Просторно културно-историјске целине

Споменичку целину у Горњој Добрињи чине црква Светих Петра и Павла, надгробни споменици у порти, чардак са чесмом и белег на месту родне куће кнеза Милоша. Црква је саграђена 1822. на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. Уз саму цркву, крај гроба кнез Милошевог оца обележеног лежећом плочом са натписом, налази се неколико појединачних и два заједничка споменика изгинулим у ратовима за ослобођење Србије.

Источно од цркве, над каменом чесмом са две луле, подигнут је 1860. године чардак од шашовца у дрвеној конструкцији, једнопросторна зградица са стрмим пирамидалним кровом покривеним шиндром. Конзерваторско-рестаураторски радови на чардаку изведени су 1967. године.^[1]

У Горњој и Доњој Добрињи је пронађен мрки угаљ 1923.^[2]

Овде се налази ОШ „Емилија Остојић” ИО Горња Добриња.

Демографија

У насељу Горња Добриња живи 411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,4 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	891
1953.	890
1961.	820
1971.	753
1981.	664
1991.	595	595
2002.	505	522

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	503	99,60%
непознато	1	0,19%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	10	13
75—79	9	23
70—74	22	23
65—69	15	14
60—64	17	17
55—59	16	15
50—54	19	25
45—49	15	13
40—44	15	7
35—39	20	13
30—34	16	10
25—29	17	19
20—24	7	11
15—19	12	8
10—14	14	8
5—9	13	13
0—4	20	16
Просек :	42,4	46,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	174	174	178	183	180	179	149

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	27	36	23	21	11	20	10	1	0	0	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	210	55	138	12	5
Женски	211	18	138	50	5
УКУПНО	421	73	276	62	10

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	161	127	0	0	17
Женски	121	105	0	0	5
Укупно	282	232	0	0	22

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	2	3	0	7
Женски	1	0	4	0	0
Укупно	2	2	7	0	7

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	0	3	3
Укупно	0	1	0	3	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	0	0	1