Горња Лупљаница
Горња Лупљаница је насељено мјесто у општини Дервента, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 366 становника. ГеографијаУ засеоку Брестовци се налазе природне јаме у камену које су дубоке до два метра и нешто мање широке.[1] Локално становништо ове рупе назива амбарине.[1] Амбарине су у прошлости користили имућнији становници Горње Лупљанице за чување, односно оставу хране.[1] Због велике порозности земљишта, амбарине су доста суве и храна се у њима не квари.[1] ВодеУ насељу извире рјечица Лупљаница.[1] Водовод града Дервенте је на врелу Лупљанице изграђен за вријеме аустроугарске владавине 1896.[1] Зграда водовода је подигнута 1897.[1] Врело Лупљанице је био једини снабдјевач воде за Дервенту све до 1972.[1] У прошлости је врело имало проток воде 12 литара у секунди.[1] Црпне станице су радиле на парни погон до 1928, од када је уведена струја.[1] НазивНазив Лупљаница се према вјеровању становниптва везује за лупу воде.[1] Вода на извору рјечице Лупљанице је избијала из земље и при томе стварала буку изазвану лупањем, те је насеље по лупи назвало Лупљаница.[1] Постоји и вјеровање да је Лупљаница добила назив по лупи камена, односно буци коју је стварало лупање камења у каменолому који се у прошлости налазио на археолошком локалитету Каурска обала.[1] ИсторијаНа локацији Високо брдо се налази археолошко налазиште из доба палеолита.[1] Претпоставља се да се стаци средњовјековног насеља Луп налазе на локацији Каурска обала.[1] Луп се помиње 1461. године у средњовјековној повељи Радивоја Остојића.[1] При крају Другог свјетског рата Њемци су током повлачења са простора окупирање Југославије са великим снагама обезбјеђивали жељезничку станицу Лупљаница.[1] Најстарија сачувана традиционална кућа у насељу припадала је Душану Тешићу и потиче из времена око 1910.[1] Кућа је грађена на четири воде, од дрвета које није обрађивано у пилани него је ручно тесано.[1] СаобраћајКроз насеље је око 90 година пролазила жељезничка пруга Теслић-Дервента, која је укинута 1968.[1] Некадашња зграда жељезничке станице је у лошем стању.[1] Поред жељезничке станице се налазио Маричин хан, који је срушен у првој деценији двадесетог вијека.[1] ПривредаСтановништво се у прошлости готово искључиво бавило пољопривредом.[1] У прошлости је постојало више воденица за брашно, Живковића млин, Чучковића млин, Боројевића млин, Кобинац и други, а данас постоји само Мишића млин.[1] Становништво
Презимена
Види јошРеференце
Спољашње везе |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.png)
Portal di Ensiklopedia Dunia
