Горње Црниљево
Горње Црниљево је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 329 становника. Географски положајГорње Црниљево је смештено на северу општине Осечина. Граничи се са селима Миличиница, Сирдија селом Осечина и варошицом Доње Црниљево. Окружује га планина Влашић, чија је највећа надморска висина 474m. Највиши врх назива се Чот, а остали су Главица, Велики Белег, Мраморје. У Горњем Црниљеву извире река Тамнава, која протиче кроз Доње Црниљево и даље до Уба где се улива у Колубару. Повезано је са Осечином и Ваљевом асфалтним путевима. Природне одликеЗемљиште је углавном брдско, са равницом око реке Тамнаве. Успевају житарице и то: пшеница, кукуруз, јечам, зоб; затим воће: малине, купине, шљиве те разне врсте печурки од којих су најпознатије медведаре, лисичарке, млечнице, рујнице. Узгајају се краве, овце, козе, живина. Од дивљачи могу се наћи зец, срне, лисице, као и повремено дивље свиње. Крај је врло богат шумом, у којој преовлађују буква и храст (цер). У селу постоји и више извора минералне, киселе воде, богате гвожђем. Прва анализа ове воде извршена је још 1846. године
Друштвене организације
ИсторијаНа изворима минералне воде у римско време постојале бање, које су се називале киселе. Постојао је и латински пут, који је венцем Влашића водио за Цариград. По легенди, У Горњем Црниљеву се, у долини реке Тамнаве одиграла битка између српске и мађарске војске, око 1387. године. Српску војску је предводио чувени војвода Рађ, по ком је крупањски крај добио име Рађевина. Изгинули ратници су сахрањени у шумарку изнад реке где и данас постоје остаци њихових хумки. Такође, у то време, на је дном делу Влашића живот је изгубио, према легенди Радослав Облачић, који је погинуо приликом пада са коња враћајући се са крштења близанаца војводе Драгије, којима је био кум. Војвода Драгија је био, према легенди управник града Вагањ, касније погинуо на Косову. Свом куму Радославу подигао је велики бели стећак (Белег) на месту погибије, па се то брдо Влашића до данас зове Велики Белег. Не зна се тачно како је село добило име (као и истоимена варошица). Најприхваћенија теорија гласи да је село добило име због куге која је једно време харала овим крајем. Становници села су били учесници Балканских и Првог и Другог светског рата. О томе сведоче спомен-плоче: у спомен-комплексу пилоту Миленку Павловићу (Борци Балканских и Првог светског рата) и код Киселе воде спомен-плоча изгинулим партизанима (за неке од њих постоји податак да су убијени у Јасеновцу). Један број становника је учествовао и у четничком покрету. Било је и учесника ратова у Босни и Хрватској 1991-1995. и на Косову 1998-99. У Горњем Црниљеву, урађен је спомен-комплекс који обухвата:
У оквиру комплекса се налазе и Црква Обновљења храма св. Георгија-Ђурђица, са парохијским домом као и игралиште ФК Миленко Павловић-Пилот. Православље и духовностДо 1991/92. Горње Црниљево није имало своју цркву, те се на Литургије и црквене обреде ишло у оближњу Миличиницу која је вековима била седиште парохије 2 села (што је и данас). Године 1991/92. почело се са градњом храма који је убрзо завршен а посвећен је Обновљењу храма Св. великомученика Георгија-Ђурђицу. Године 1998/99. изграђен је парохијски дом. Село нема свог пароха већ један исти опслужује и Горње Црниљево и Миличиницу. Тренутно, парох је Зоран Јаковљевић. Највише се славе: Ђурђевдан, Ђурђиц, Никољдан. славе се још и Св. Василије Велики, Св. Јован Милостиви, Св. мученик Мина-Мратиндан. Занимљиво је напоменути да је у једном тренутку готово читаво село било учлањено у СКЈ (КПЈ) али да су готово сва домаћинства непрекидно одржала Крсну Славу. Знамените личности
ДемографијаУ насељу Горње Црниљево живи 465 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (44,2 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
ГалеријаРеференце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia