Горњи Душник

Горњи Душник
Горњи Душник;
	Поглед на рибњак у Горњем Душнику
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Гаџин Хан
Становништво
— 2022.	94
Географске карактеристике
Координате	43° 10′ 13″ С; 22° 07′ 05″ И / 43.170166° С; 22.118166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	581 m
	Горњи Душник Горњи Душник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Горњи Душник је село у општини Гаџин Хан у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 94 становника (према попису из 1991. било је 296 становника).

Име села

Само име Душник потиче, према предању, из турског периода. Од Турака је бажала једна група младића и девојака, па су наишли на Врело, напили се воде и „повратили душу“. Од тога је изведена реч „душник“ и даље Горњи и Доњи Душник као имена два села поред овог врела.

Положај

Село се налази у подножју Суве планине. У селу постоји и црква посвећена светом Николи која је саграђена 1845. године, а освећена 1850. године. Иконостас у цркви је постављен 1871. године. На речици која пролази кроз село постоји неколико воденица, а налази се и рибњак са калифорнијском пастрмком. Кроз село пролази локални асфалтиран пут.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 34 кућа, 4 удовичка домаћинства, 8 самачка домаћинства.^[1]

У Г. Д. је, потајно, прорадила прва школа у Заплању, око 1870, а затим 1881.^[2] Сама Школа остала је без ђака још од седамдесетих година прошлог века и од тадашње школе, препуштено рубу времена, остали су само голи зидови и кров. У оквиру пројекта унапређења енеркетске ефикасности Стара школа постала је Центар за смештај ђака и студента која ће се користити за истраживање саме Суве Планине. Средства за реконструкцију саме школе обезбеђена су средствима Министарства рударства и енергетике. Ови радови запланирани око реконструкције обављени су 2021. године.^[3]

Знаменитости села

Највећа реткост Горњег Душника је Душничко Врело, на коме је, после одласка Турака, од Горњег до Доњег Душника подигнуто 17 воденица, од којих већина са 4 камена. У овим воденицама млело се жито не само из Горњег Заплања, већ и са знатно ширег подручја. Амбијаталну, етнографску и архитектонску вредност ових воденица препознали су културни радници, који организују Ликовну колонију аматера „17 воденица“ сваке године. Још ништа није учињено да се очувају ове воденице, од којих су неке пропале а друге су на том путу.

Амбијенталну вредност Горњег Душника, његове природне лепоте и атрактивност Душничког врела открили су градитељи викендица. Већ их је подигнуто око 20 које уносе нови стил градње и културу живљења. Само село Горњи Душник лежи уз брдо Суве Планине које се зове Главчина.

Друга знаменитост Горњег Душника, као насеља, биле су мутавџијске радње, којих је у селу између два рата било око 50. И ове радње преживљавају своје задње дане. Пошто више нема коза ове радње као основну сировину користе људску косу и синтетичка влакна, али је то сама задња фаза у њиховом пропадању.^[4]

Демографија

У насељу Горњи Душник живи 218 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,7 година (58,1 код мушкараца и 64,0 код жена). У насељу има 50 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	748
1953.	763
1961.	648
1971.	497
1981.	346
1991.	296	293
2002.	237	238
2011.	184
2022.	94

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	236	99,57%
непознато	1	0,43%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	0
80+	8	8
75—79	8	14
70—74	20	31
65—69	12	14
60—64	7	15
55—59	8	5
50—54	6	5
45—49	6	4
40—44	7	5
35—39	3	3
30—34	6	2
25—29	6	4
20—24	2	2
15—19	6	4
10—14	5	3
5—9	2	4
0—4	2	0
Просек :	53,5	59,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	135	142	142	134	130	120	103

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	30	46	9	6	8	4	0	0	0	0	2,30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	105	18	75	12	0
Женски	116	12	73	30	1
УКУПНО	221	30	148	42	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	35	6	0	0	22
Женски	14	7	0	0	7
Укупно	49	13	0	0	29

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	2	1	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	1	2	1	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1