Горњи Стрижевац

Горњи Стрижевац
Горњи Стрижевац;
	Панорама села
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Бабушница
Становништво
— 2022.	55
Географске карактеристике
Координате	43° 07′ 04″ С; 22° 23′ 14″ И / 43.117666° С; 22.387333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	593 m
	Горњи Стрижевац Горњи Стрижевац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Горњи Стрижевац је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 55 становника.

Овде се налази Црква Светог Николаја у Горњем Стрижевцу.

Демографија

У насељу Горњи Стрижевац живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,7 година (58,6 код мушкараца и 65,0 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.

Ово село је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у свим послератним пописима је изражен пад у броју становника. Депопулација је изражена, а становништво је старо.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	960
1953.	960
1961.	787
1971.	601
1981.	399
1991.	228	228
2002.	154	154
2011.	100
2022.	55

Становништво према полу и старости^[2]


	м	ж
?	3	3
80+	9	5
75—79	8	13
70—74	8	13
65—69	12	14
60—64	8	8
55—59	4	5
50—54	5	3
45—49	7	3
40—44	2	2
35—39	4	0
30—34	2	2
25—29	1	0
20—24	1	2
15—19	1	1
10—14	1	0
5—9	3	0
0—4	1	0
Просек :	58,6	65,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	138	143	144	146	135	102	84

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	38	31	11	1	1	2	0	0	0	0	1,83

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	75	12	47	13	3
Женски	74	2	46	25	1
УКУПНО	149	14	93	38	4

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	23	15	0	0	2
Женски	6	4	0	0	1
Укупно	29	19	0	0	3

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	0
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	0	1	2	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	2	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	2	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	2

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби			153	99,35%

Етнички састав према попису из 2022.^[4]‍

Срби	45	81,8%
остали	2	3,6%
неизјашњени	6	10,9%

Занимљивости

У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању, месту одакле су дошли или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: "Великовци","Данешинци", "Тошинци", "Чаушовци", "Џогановци", "Врапчањи", "Поповци", "Ћиринци", "Даживковци", "Даспасинци", "Чуљинци", "Манинци","Пиџоњинци", "Банчањи", "Чолеинци", "Бошковићи", "Карчини", "Главшинци", "Клувчаревци", "Запланци", "Маринковићи", "Јефтићи", "Ђорђевићи", "Пејчићи... И данас се поједине породице познају по својим "старим коренима“ или родослову.