Горњи Штрпци

Горњи Штрпци
Горњи Штрпци;
	Горњи Штрпци
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Прњавор
Становништво
— 2013.	1.356
Географске карактеристике
Координате	44° 51′ 02″ С; 17° 43′ 43″ И / 44.8506° С; 17.7286° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Горњи Штрпци Горњи Штрпци на карти Босне и Херцеговине

Горњи Штрпци су насељено мјесто у општини Прњавор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.356 становника.

Географија

Штрпци се налазе источно од града Прњавора. Омеђени су са југа и југоистока брдима Подљубића, са истока ријеком Укрином, вјештачким рибњаком са сјевера, са запада је ријека Вијака и са југозапада равницом тз. Лужанског поља. Село обухвата велику област испресијецану брежуљцима и равницама. Западним ободом села пролази магистрални пут Прњавор-Дервента, источно од села је пут Прњавор-Добој. На истоку села пружа се широка долина ријеке Укрине, плодна и засијана кукурузом, пшеницом, поврћем и другим културама. На ријеци Укрини и данас је сачувано неколико млинова-воденица са бранама. Некада их је било много више али су нестале због небриге и све већег значаја електричних млинова.

Назив

Занимљиво је и само име села Штрпци, јер постоје још два са истим именом. У општини Рудо, на прузи Београд-Бар је село Штрпци и мјесто Штрпце на Косову, на граници са Републиком Северном Македонијом гдје и данас живи више хиљада Срба. Не зна се шта име Штрпци значи и различито се тумачи; по некима име Штрпци значи мјесто гдје су постојале шуме, по другим штрб-штрбав значи онај коме нешто недостаје; има и значење молитве-испрошене од Бога...

Историја

Први пут се спомиње 1499. године у контексту историјских догађаја. Историјски и археолошки подаци говоре да је подручје села било насељено још у давној прошлости и пронађени су трагови живота од праисторије преко римског и средњовјековног периода све до наших дана. Према археолошким гласницима налази су пронађени на локалитетима: брдо код Штрбаца, Грабовице и Црквине као и на узвишењима изнад ријеке Укрине.

Привреда

Захваљујући положају и доброј клими село је развило пољопривреду, посебно сточарство и ратарство, развијено је и рибарство захваљујући вјештачком рибњаку.

Становништво

Данас у селу живи око 3000. становника, углавном српске националности и православне вјероисповијести.

Националност^[1]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	1.321	1.279	1.528	1.587
Југословени	16	162		1
Хрвати	5	3	4	5
Македонци				1
Албанци		1
остали и непознато	11	75	20	25
Укупно	1.353	1.520	1.552	1.619