Горњоградска синагога у Осијеку

Синагога у Осијеку
Синагога у Осијеку Локација на мапи Хрватске
Основне информације
Локација	Осијек  Хрватска
Координате	45° 33′ 17″ С; 18° 41′ 44″ И / 45.5547894° С; 18.6955132° И / 45.5547894; 18.6955132
Религија	јудаизам
Обред	сефардски
Архитектонски опис
Архитект(и)	Теодор Стерн
Стил архитектуре	Westwerk
Извођач радова	Алојз Фламбах
Цена изградње	1869.
Датум рушења	Изгорела је у априлу 1941. године, потпуно срушена 1950.

Горњоградска синагога у Осијеку позната и као Велика осјечка синагога један је од најрепрезентативнији пример синагогалне градње у Славонији, и једна од тридесетак синагога сазиданих током 19. века у тадашњој држави Краљевина Хрватска и Славонија (мађ. Horvát-Szlavónia Királyság, нем. Königreich Kroatien und Slawonien) која је била номинално аутономна краљевина унутар Краљевине Угарске у саставу Аустроугарске монархије. Тада је синагога припадала Земљама круне Светог Стефана, односно мађарском делу Монархије, у којем је поглавар дома Хабсбурговаца владао као краљ.^[1]

Претпоставља се да је у античкој Мурси (данашњем Осијеку) постојао јеврејски молитвени дом (у периоду 2. или 3. века). Први Јевреји који су се масовније населили у Осијеку забележени су 1746. године на подручју Доњег града.

Савремена јеврејска заједница (заједно са загребачком општином, најбројнијом у Хрватској) у Осијеку је основана на Горњем граду између 1845. и 1848. године, а њена правила су потврђена 30. децембра 1849. година.^[2] Нешто млађа јеврејска заједница у Доњем граду основана је 1862. године Није познато где је имала своју прву синагогу.

Прва богомоља у Осијеку била је у кући у Школској Улица 399, касније улица Немецка 393 (данас Пејачевићева улица).

Велика горњоградска синагога са две куле саграђена је 1869. године у Жупанијској улици (девастирана и запаљена 1941. године од стране нацист а потпуно срушен 1950.).^[2]

С краја 19. и с почетка 20. века у Хрватској и Славонији било је 27 јеврејских општина, а највеће су биле у Загребу и Осијеку, које су имале по 2.000 ерника (4% становништва Загреба и 8% становништва Осијека).

У 14 општина било је преко 200 људи. Једанаест општина имало је своје рабине, а у осталим су били рабински изасланици. Постојале су четири јеврејске школе, у Загребу, Осијеку, Земуну и Вуковару. Већа заједница је била напредна (само две су биле ортодоксне), па су у својим синагогама имале органе.^[3]

На подручју Хрватске и Славоније у првим годинама 20. века Јевреји су били присутни у свим занимањима, чак и у пољопривреди, што је била реткост у другим европским регионима. Међутим, углавном су се бавили трговином на велико и мало. Јеврејски индустријалци управљали су већином дрвне индустрије. Од 200 правника, тридесет су били Јевреји. Поред тога, било је и десет судија. Педесет јеврејских лекара имало је своју приватну ординацију. У интелектуалном пољу била је важна Удруга јеврејске омладине у Загребу, основана 1899. године, која је проучавала историју и науку. Према подацима из 1910. године, у Хрватској и Славонији:

• 48,64% свих Јевреја бавило се трговином,
• 25,95% индустријом и занатством,
• 4,12% транспортом,
• 6,46% слободним занимањима,
• 2,45% јавном службом.

Горњоградска синагога, изграђена је 1869. године, према пројекту архитекта Теодора Стерна, док је градњу надзирао Алојз Фламбах. Према сачуваном Стреновом пројекту уз синагогу је планирана и градња јеврејске школе, али она је остала нереализована. Осијечка синагога саграђена је као засебна грађевина с великим вртом. Припада Westwerk стилу синагога којег карактерише постојање два торња на западу. Синагога није повучена у дубину парцеле, како је то било по аустоугарским прописима него су торњеви изграђени уз градски плочник.^[2] У време градње представљала је највишу грађевину јер је у елевацији надвисила све објекте у оновременом Осијеку.^[4]

Ова грађевина се тродијелним прочељем и масивним торњевима по изгледу блиска је архитектонским облицима често примењиваним у градњи католичких црква. Иако, синагога делује попут цркве само на први поглед (јер главна фасада поседује готове све црквене атрибуте, попут два торња, забата и розете), синагогални изглед јој даја специфична октогонална тамбура торњева са луковичастим завршетцима.^[5] Синагога је обликована у комбинацији Рундбоген стила с елементима неороманике и неомаурских форми. На прочељу су истакнути полихромирани детаљи изведени од теракоте.^[4]

Лонгитудинални ентеријер дели молитвени дом у две етаже. У горњој су етажи (по дужини) изграђена је галерије за жене. Ентеријер је украшен геометријским осликом. Арон хакодеш циборијскога типа смештен је у апсиди.

Горњоградска синагога је спаљена на Почетку Другог светског рата од стане усташког покрета у априлу 1941. године, а потпуно је срушена девет година касније, (1950 године). На њеном месту саграђена је стамбена зграда.

• Švob, M. (1997), Židovi u Hrvatskoj: migracije i promjene u židovskoj populaciji [Juden in Kroatien: Migrationen und Veränderungen in der jüdischen Bevölkerung]. KD Miroslav Šalom Freiberger; Židovska općina: Zagreb.
• Švob, M. (1998) Naseljavanje Židova u Slavoniju: prema popisima stanovništva od 1857. do 1991. i drugim dokumentima [Die Ansiedlung der Juden in Slawonien: nach den Volkszählungsdaten 1857–1991 und anderen Dokumenten]. Institut za migracije i narodnosti: Zagreb, S. 171–208.
• BEISSMANN, N., 2006., Posjet bivšoj sinagogi u Osijeku, Ha-kol 97, Zagreb, 18-19;
• Bettini, D., 2004., Osječki Židovi, Ha-kol 81, Zagreb, 4-5
• Bobalić, Lj., 2002., Nekada dvije, danas ni jedna sinagoga u Osijeku. Glas Slavonije 83, 26093 (18. 11. 2002.), Osijek, 48;
• DOBROVŠAK, LJ., 2009., Put do sinagoge, Slavonija, Baranja i Srijem - vrela europske civilizacije, I, Ministarstvo kulture RH, Galerija Klovićevi dvori, Zagreb, 416-423;
• FIRINGER, K., 1948., Židovi u Osijeku god. 1814. Osječki zbornik 2-3, Osijek, 278-279;
• Fišer, D., 1998., Židovi u Osijeku, Dva stoljeća povijesti i kulture Židova u Zagrebu i Hrvatskoj, Židovska općina Zagreb, Zagreb, 425-427;
• Karač, Z., 2000., Arhitektura sinagoga u Hrvatskoj u doba historicizma, Muzej za umjetnost i obrt, KD Miroslav Šalom Freiberger, Zagreb, ad Osijek - Donji grad, 39;
• PLEVNIK, B., 1987., Stari Osijek, Radničko sveučilište…, Osijek, 70;
• Schwarz, N., 1999., Nešto iz povijestiŽidovske bogoštovne općine u Osijeku.Ha-kol 61-62, Zagreb, 3-5;
• SRŠAN, S., 2000., Osijek: kulturno-povijesni vodič, Državni arhiv u Osijeku, Osijek, 39;
• ŠVOB, M., 2004., Židovi u Hrvatskoj, II, KD Miroslav Šalom Freiberger, Židovska općina Zagreb, Zagreb, ad Osijek 367-446;
• ŽIVAKOVIĆ-KERŽE, Z., 1998., Židovi u Osijeku i njihov utjecaj na gospodarski i javni život grada na prijelazu dva stoljeća (1868.-1914.) Dva stoljeća povijesti i kulture Židova u Zagrebu i Hrvatskoj, Židovska općina Zagreb, Zagreb, 428-434;
• Živaković-Kerže, Z., 2005., Židovi u Osijeku (1918.-1941.), Hrvatski institut za povijest - Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod, Židovska općina Osijek, Pauk Cerna, Osijek, 142;
• ŽIVAKOVIĆ-KERŽE, Z., 2006., Stradanja i pamćenja - Holokaust u Osijeku i život koji se nastavlja, Hrvatski institut za povijest - Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod, Židovska općina Osijek, Osijek, 208.
• Center for Jewish Art, The Hebrew University of Jerusalem: projekti sinagoge u Osijeku (W. C. Hofbauer, 1901.-1902.);
• [CJA]: arhitektonska snimka postojećega stanja sinagoge / pentekostne crkve u Osijeku (2002.);
• [HDA] Hrvatski državni arhiv, Zagreb: „Građa o Židovima u Hrvatskoj“ [spomen-album Beli Hermannu, 1937.];
• [ŽOO] Židovska općina Osijek: arhiva, razna građa