Грађани (Цетиње)

Грађани
Грађани;
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Пријестоница	Цетиње
Становништво
— 2011.	23
Географске карактеристике
Координате	42° 16′ 17″ С; 19° 00′ 08″ И / 42.2715° С; 19.002166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Грађани Грађани на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број	041
Регистарска ознака	CT

Грађани је насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 23 становника (према попису из 1991. било је 31 становника).

Земљопис и клима

Надморска висина је 354 метра. Клима је мјешовита између умјерено-континенталне и Медитеранске.

Повијест

Митрополиту Данилу Петровићу су Грађани (племе) и њихов поп Богдан правили проблеме, али су се касније покајали. Називао их је ребелима (бунтовницима): врзи тога попа Богдана у тамницу и све Грађане.^[1] У центру села је црква Светог Јована Крститеља, која је обновљена 1907. године. Лазар Томановић је записао 4 назива живих вода (извора) у Грађанима: Водица, Змијанац, Копривњак и Светога Саве.^[2] У Грађанима је лажни руски цар Шћепан Мали има своју пријестоницу осам мјесеци, а ту се у то вријеме склонио од Турака и патријарх Василије Јовановић-Бркић.^[3] Заселак Грађана је село Шишовићи, одакле је први владика зетски Иларије, који је Врањину основао. Синђелија митрополита Данила свједочи да је поп Никола Поповић из Грађана био парох Курила, Бериславаца, Бистрице, Плавнице и других зетских села. Ту синђелију је Томановићу показао поп Машан Поповић, тадаши парох грађански. На њој је написано да је прештампана у Српско-далматинском магазину. Исти поп му је показао синђелију Венијамина (1582—1591), милостију Божијеју митрополит Црне Горе и Приморја. Поред осталих синђелија које су се чувале у том селу ту је било и писмо из времена Ђурђа^[4] Црнојевића којим овај владар зетски, усљед жалбе кнеза Илије Љешевића из Шишовића на Допило и на остала околна села, да су им притисли границе и баштине и гору и воду, даје на знање, како је именовао 24 властелина од све земље које су те границе разгледали. Ту су наведена и имена и презимена те властеле, од којих су нека презимена: Сарапа, Косијер, Остојић, Новаковић, Милојевић, Вукићевић, Милошевић... Љешевић је био познати Херцеговац из Благаја, презименом Хранић, који је прешао у Љеш у Арбанију, одакле је од турске силе побјегао под крило Иванбега и прозове се Љешевић. Иванбег га је населио у Грађане, и дао му је велики посјед, коме су границе означене у хрисовуљи. До владавине Петра Првог Грађани су се сукобили с осталим племенима. 1796. на њих су ударили Црмничани.^[5] При једном од сукоба, поп Иван Поповић се тада затворио у кућу са 20 другова, одакле се јуначки бранио. Тада је дошао Петар Први са 30 главара и измири закрвљена племена. Више куће попа Машан је био Крш (камен, камено увишење) Св. Петра, а на другом мјесту је и Крш Св. Саве. Крајем 19. вијека село је бројало 153 куће, од којих је 90-95 кућа Липоваца, које се између себе дијеле: 36 кућа Поповића, 30 Кнежевића, 6 Милановића, 10 Петровића, 3 Радовића и 2 Вуковића. Причало се да сви они воде поријекло од оног Љешевића, што га је Иванбег населио у Шишовиће, гдје је и тада било развалина лијепих кућа. Од осталих кућа ту су били: 7 Михаљевића, 2 Црнојевића, 2 Буће, 1 Хаџија, 20 Радомираца, а 15 Гађа. Мушких глава је тада било једва 20 у селу, сви су радили по свијету. Посебно су били добри као баштовани.^[6]

Становништво

У насељу Грађани живи 21 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 60,7 година (57,4 код мушкараца и 63,2 код жена). У насељу има 10 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је углавном насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[7]
Година	Становника




1948.	223
1953.	179
1961.	151
1971.	107
1981.	68
1991.	31	31
2003.	23	23

Етнички састав према попису из 2003.^[8]‍

Црногорци	20	86,95%
непознато	3	13,04%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	0	0
80+	1	0
75—79	2	0
70—74	1	6
65—69	1	2
60—64	2	1
55—59	0	1
50—54	0	0
45—49	0	2
40—44	1	0
35—39	0	0
30—34	0	1
25—29	0	0
20—24	0	0
15—19	0	0
10—14	1	0
5—9	1	0
0—4	0	0
Просек :	1	0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	61	58	46	32	23	16	10

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	10	3	5	0	1	0	1	0	0	0	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица
Мушки	8	1	6	1
Женски	13	3	6	4
УКУПНО	21	4	12	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2	0	0	0	0
Женски	1	0	0	0	0
УКУПНО	3	0	0	0	0
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0

Познати Грађани

Јован Поповић-Липовац

Референце

^ Петровић, Данило (1996). Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава. Цетиње: Обод. стр. 142, 143.
^ Томановић 2007, стр. 380.
^ Томановић 2007, стр. 382.
^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Српски на српском”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-05.
^ Томановић 2007, стр. 383, 384.
^ Томановић 2007, стр. 385.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.