Грб Душановог царства према илирским грбовницимаГрб Душановог царства према илирским грбовницима је грбовна композиција настала крајем XVI века, на којој су приказани стварни или приписани грбови територија Македоније (Macedoniae), Славоније (Slavoniae), Босне (Bosnae), Бугарске (Bvlgariae), Далмације (Dalmatie), Србије (Svrbiae), Хрватске (Crovatiae), Рашке (Rasciae) и Приморја (Primordiae), као и два мање јаснија грба за које се верује да су династички грбови Немањића и Косача. Композиција је украшена многим периферијама и овенчана је царском круном Немањића. Претпоставља се да је прва оваква грбовна композиција настала за потребе шпанског адмирала србокатоличког порекла Петра Педра Охмућевића, а онда покренула стварање читавог низа сличних комбинација (махом копије овог) названих „илирски грбовници”. Савремена историја данас познаје преко 20 тзв. „илирских грбовника”, који садрже ову композицију називајући је: грб цара Стефана Стефана Немањића (лат. Imperatoris Stephani Stephani Nemagnich Insignia) Најпознатији од тих грбовника су: Охмућевићев, Коренић–Неорић, Београдски, Скоројевићев и Фојнички грбовник, чије се композиције (грба Душановог царства) донекле разликују у свом садржају. Охмућевићев грбовник![]() Верује се да је овај грбовник настао у периоду између 1584. и 1594. године за потребе српско-католичког морепловца и адмирал[1] шпанске „Непобедиве армаде“ Петра Педра Охмућевића и у њему се налазе, средњовековни грбови јужнословенских и балканских земаља. Грб представља почетак стварања тзв. „илирских грбовника” који су махом копије овог.[2][3] Опис грбаНад самим штитом стоје три златне витешке кациге са златним крунама, једна у средини и гледа ка напред, а друге две једна на левој, а друга на десној страни и гледају ка средишњој. Све три су огрнуте црвеним плаштом сребрно постављеним. Изнад средишње кациге је над круном бели двоглави орао раширених крила накострешен и оружан златно са златном царском круном на глави. Изнад леве кациге је млада женска плавокоса прилика у белој хаљини која стоји и у десној руци држи црвени барјак, а левом придржава штит са средњовековним грбом Босне. Над десном кацигом је пропети лав у црвеним и белим хоризонталним пругама са златном круном на глави који држи мач. Испод плашта излази златни ланац са златним медаљоном на њему и уоквирује доњи део штита. Поље штита је подељено на 9 делова, у облику 2:2:2:2:1, где су приказани грбови горе наведених земаља, као и још два династичка грба. Поље штита је подељено у четири нивоа, првих шест су једнаке величине и иду по два у реду редоследом: Македонија и Славонија, Босна и Бугарска, Далмација и (Сремска) Србија, док је задњи ниво подељен на три поља једнаке величине и то за: Хрватску, Рашку и Приморје. У самом центру тог штита је преко осталих стављен мали штит са грбом Немањића, а испод њега још један мањи штит за који се претпоставља да припада породици Косача. Грб Босне у централном делу поља садржи и грб легендарне Илирије. Перифералије на врху штита
Поља штита
Перифералије на дну штита
Коренић–Неорић грбовник![]() Грбовник Коренић-Неорић представља најстарији сачувани препис изгубљеног Охумчевићевог грбовника. Датира из 1595. године, а открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. Овај грбовник је двојезичан и писан је на латинском и српском ћирилицом, а како стоји у уводу, препис је једне старе књиге из 1340. године, коју је саставио Станислав Рубчић (хералд цара Душана), а која је пронађена на Светој Гори.[4] Грб Душановог царства је идентична преписка Охмућевићевог грбовника, док су грбови земаља појединачно представљени обавезно са кнежевском круном.
Београдски грбовник II![]() Београдски грбовник II је један од најстаријих преписа изгубљеног Охумчевићевог грбовника. Рукопис има 158 нумерисаних страна, на којима су представљени грбови Душановог царства, десет јужнословенских земаља, државе цара Уроша, те грбови 141 племићке породице. Разлике у приказу грба Српског царства са претходна два грбовника су:
Поља:
Скоројевићев грбовник![]() Ово је такође један од најстаријих илирских грбовника. Рукопис садржи грбове Душановог и Урошовог царства, Аустријског царства те грбове 157 „илирских“ грбова. Грбовник је саставио Марко Скоројевић око 1637. године и чува се у Дворској библиотеци у Бечу. Латински назив грба је: „Insign(ia) Regno(rum) Ilustris Imperii Illiricy”, мада се у самом тексту грбовника цар Душан назива Serviorumque et Bosnensium Imperatori Stephano Njemanich. Грб је доста сличан Београдском грбовнику, а главне разлике су:
Фојнички грбовникФојнички грбовник је један од најпознатијих зборника грбова у серији илирске хералдике.[5][6] То је скуп грбова јужнословенских земаља, као и српских и босанских краљева и племића. Садржи укупно 139 грбова.[7] Грбовник је написао поп Станко Рубчић у част цара Душана.[8][9] Иако аутор ове књиге ставља 1340. годину као време када је књига написана, Александар Соловјев га датира у период између 1675. и 1688, што га чини знатно каснијим преписом давно изгубљеног оригинала Охмучевићевог грбовника. ![]() Разлике у приказу грба Душановог царства: Периферије грба:
Поља штита:
Остали илирски грбовници
Посебности код ових грбова:
Разлике у тумачењима садржаја грба Душановог царстваОсим у самом приказу грба, постоје разлике и у тумачењу приказаног садржаја. Хералдичари се слажу са чињеницом да је Охмућевићев грбовник настао као плагијат, али се не слажу око питања да ли су грбови побројаних покрајина стварни из тог времена или су тек у XVI веку приписани истим, као што сматра А Соловјев.[10] Проблем је утолико већи што се за неке покрајине појављују различите верзије грбова, па даје сумњу да је то грб неке друге покрајине или земље: Поља штита
Види јошРеференце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia