Гробница шејха Сафија

Гробница шејха Сафија مجموعه آرامگاه و خانقاه شیخ صفی الدین
Гробница шејха Сафија
Светска баштина Унеска
Званично име	Гробница шејха Сафија
Место	Ардабил, Ardabil County, Иран
Координате	38° 14′ 55″ С; 48° 17′ 29″ И / 38.2486° С; 48.2914° И / 38.2486; 48.2914
Површина	21.353, 130.616 ha (2,2984×109, 1,40594×1010 sq ft)
Критеријум	Културно добро: i, ii, iv
Упис	2010. (34. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/1345 Гробница шејха Сафија Локација Гробницe шејха Сафија у Ирану

Гробница шејха Сафија (персијски језик: مجموعه آرامگاه و خانقاه شیخ صفی الدین, šejh Safi al-Din Hanegah) је маузолеј у којему је сахрањен шеик Сафи Адин (1252.–1334), суфијски духовни вођа северног Ирана по којему је настао епоним династије Сафавида.^[1]

Комплекс гробнице са светиштем је изградио шејхов син Садралдин Муса у месту Ардабилу 1334. године^[2], који је био највећи град у Ирану, пре монголских освајања. Састоји се од више грађевина који су током векова имале различите намене као што су: маузолеј, џамија, медреса, библиотека, цистерна, болница, кухиња, пекара и канцеларије. Између осталог, средишњи део је пут до светишта (канегах) који се састоји од седам делова, чиме се означавају седам етапа мистицизма суфизма. Различити делови маузолеја су одвојени с осам врата, које такође симболизују осам становишта суфизма.

Када је 1349. године потомак шејха Сафија и управитељ његовог светишта шејх Исмаил I постао први шах династије Сафавида, прогласио је шиизам државном религијом. Током династије Сафавида, до краја 18. века, комплекс је постао важно место ходочашћа, а дограђене су још неке грађевине, између осталих и харем, и гробнице неколико сафавидских шејха, жртава сафавидских битака против Османлија. Абас I Велики је 1544. године изградио монументални портал, двориште с вртом и уредио је светиште у данашњи изглед, а од 1752. до 20. века дограђени су тоалет, стројарница и стаклена башта.

Комплекс има богато удешене фасаде и унутрашњост, као и богату колекцију старих предмета. Он представља редак склоп елемената средњовековне исламске архитектуре, због чега је уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2010. године^[3].

Купола Аллах-Аллах је најпознатији део маузолеја. Споља је цилиндричног облика, обима је 22 и висине 17,5 м. Спољашњост куполе декорисана је глазираном опеком, са речима Аллах-Аллах у хазарбаф писму тиркизне боје које се понављају. Унутрашњост има осмоугаону основу, док су зидови украшени флоралним мотивима и написима из Курана, сликама, гипсаним радовима и златним декорацијама у облику сталактита. Својом висином и декорацијама купола се истиче међу другим куполама на јужној страни комплекса, украшеним елегантним плочицама од фајанса и натписима на куфском и рика писму, што овом историјском споменику, заједно са монументалним улазом, даје неодољив раскош и шарм. Под гробнице шејха Сафија прекривен је репродукцијом најпознатијег тепиха на свету.

Купола маузолеја шаха Исмаила I (1487- 1524) је нешто нижа од куполе шејха Сафија. Њена унутрашњост је декорисана натписима у куфском писму и слоновачи и ебоновини са финим гравурама.

У овој просторији се налазе четири краљевска престола, а унутрашњост је украшена гипсаним радовима. То је место где је шах Абас I чувао колекцију порцелана из Минг династије, коју је добио на поклон од кинеског цара. По порцелану је и читава дворана добила име.

Првобитно је служила као место окупљања сафавидских суфија, а касније је постала позната по бројним кандилима која су је обасјавала. Овај део је заправо главни део здања и налази се директно преко пута предворја на два спрата. Пет дрвених прозора на горњем спрату и пет прозора испод њега дају дворани предиван изглед.

Након Чалдоранског рата 1514. године, за време владавине шаха Исмаила I, овде су сахрањивана тела погинулих заједно са њиховим седлима. За време Сафавидске династије, на гробљу су сахрањивани и верски великодостојници и политички важне личности.

Састоји се од две просторије у којима се налази шест дрвених ковчега положених на гробнице шејх Сафијевих наследника. Међу њима се посебно издвајају гробна места његове супруге и кћерке, као и кћерке шејха Захеда Гиланија.

• 
  Орнамент на тамбуру гробнице шејха Сафија (лево) је узастопно понављање речи "Алах"
• 
  Куполе прекривене разнобојном опеком
• 
  Унутрашње двориште
• 
  Унутрашњост гробнице
• 
  Исклесана дивовска рука, симбол "дванаесторице" шиитских имама
• 
  Тиркизна декорација куполе

Гробница шејха Сафија на Викимедијиној остави.

• Tapper, Richard (1997). Frontier Nomads of Iran: A Political and Social History of the Shahsevan. Cambridge University Press. стр. 39. ISBN 978-0-521-58336-7. 

• Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду
• Virtualni obilazak Grobnice šejha Safija