Прва страна Гутенбергове библије из 1455. године.Илуминације (украси) додате после штампања
Гутенбергова Библија или Библија у 42 реда је прва штампана књига у Европи, одштампана техником покретних слова Јохана Гутенберга. Текст Библије је на латинском језику (тзв. Vulgata: обична).
Штампање Библије у 42 реда
О Гутенберговом животу и раду поуздано се зна веома мало. Верује се да је Гутенберг штампао Библије у 42 реда око три године. Штампана је у две свеске на 641 листу, односно 1282 стране. Прва свеска садржи 324 а друга 317 листова. Свака страница има два ступца са по 21 редом, због чега се најчешће и назива Библија у 42 реда. Имитирајући ливеним словима ондашњи готички красопис, с лигатурама и скраћеницама, Гутенберг је за ово издање употребио 290 различитих знакова.[1] Јохан Гутенберг је ово ремек дело штампарства завршио у Мајнцу, јула 1456. године. Књиге су одштампане у укупном тиражу од 185 примерака - 150 на папиру и 35 на пергаменту.[2] До данас је сачувано 49 примерка, 12 на пергаменту и 37 на папиру). Свега 23 примерка је потпуно.[3]
Пре овог револуционарног изума да би се довршила једна рукописна књига било је потребно готово исто толико времена колико је Гутенбергу требало да одштампа цео тираж. У својој верзији Библије Гутенберг је користио илуминације (живописи на средњовековним рукописима). Ручно је украшавао књиге минијатурама (ситним сликама) и иницијалима (Украсним почетним словима).[тражи се извор] Због тог ручног рада може се рећи да је сваки примерак његове Библије уникатан.
Одмах по изласку Библије из штампе Гутенберг се сукобио са својим партнером Јоханом Фустом и у судској парници изгубио штампарију.[2]
Библија у 36 редова
Верује се да је Гутенберг Библију штампао у две верзије: једну са 42 реда на страници а другу са 36 редова. Када се говори о Гутенбергово Библији мисли се најчешће на ону са 42 реда.[4] Неки стручњаци, попут Рихарда Шваба и Томаса Кахила, сматрају да је Библија у 36 редова старија, односно да је Библија у 42 реда штампана касније.[5]Библија у 36 редова изашла је из штампе 1457. године, у Бамбергу. Верује се да је њено штампање започео Гутенберг пре Библија у 42 реда, али је штампање прекинуто и настављено тек после разлаза са Фустом. Књигу је у потпуности завршио Гутенбергов помоћник Албрехт Пфилстер, који је основао своју штампарију и штампао књиге Гутенберговим словима.[2]
Други стручњаци, као што је нпр. Рихард В. Клемент, сматрају да је Библија у 36 редова штампана први пут 1458. године, дакле после Библије у 42 реда, али је кориштен старији облик слова.[6]
Преостали примерци Библије у 42 реда
Минхенска библиотекарка Илона Хубаи извршила је 1979. године попис свих постојећих копија Гутенбергове Библије у 42 реда. Она је идентификовала укупно 47 примерака и њихове власнике. Од објављивања ових резултата до данас идентификована су још два примерка, тако да данас у свету постоји 49 познатих примерака Гутенбергове Библије у 42 реда.[3]
Универзитетска библиотека (Bibliotheque Universitaire) у Монсу, само 1. део (Стари завет), штампана на папиру; 2. део (Нови завет) налази се у Библиотеци универзитета индијана. Други примерак, који се налазио на Католичком универзитету у Левену (Université catholique de Louvain) је уништен.
Регионална библиотека (Landesbibliothek) у Фулди, непотпуна, на пергаменту.
Универзитетска библиотека (Universitätsbibliothek) у Лајпцигу, комплетна, на пергаменту.
Државна и универзитетска библиотека Доње Саксоније (Niedersächsische Staats-und Universitätsbibliothek) у Гетингену, комплетна, на пергаменту. (слике)
Државна библиотека (Staatsbibliothek) у Берлину, непотпуна, на пергаменту.
Државна библиотека Баварске (Bayerische Staatsbibliothek) у Минхену, комплетна, на папиру (слике 1. дела, слике 2. дела)
Универзитетска библиотека Јохан Кристијан Сенкенберг (Universitätsbibliothek Johann Christian Senckenberg) у Франкфурту на Мајни, комплетна, на папиру.
Регионална библиотека (Hofbibliothek) у Ашафенбургу, непотпуна, на папиру.
Виртембершка државна библиотека (Württembergische Landesbibliothek) у Штутгарту, непотпуна, на папиру. (слике)
Државна библиотека (Stadtbibliothek) у Триру, непотпун 1. део, на папиру.
Регионална библиотека (Landesbibliothek) у Каселу, непотпун 1. део, на папиру.
Дворац Готорф (Schloss Gottorf) у Шлезвигу, непотпун 1. део, на папиру.
Библиотека ретких књига и рукописа Беинеке (Beinecke Rare Book and Manuscript Library) на универзитету Јејл у Њу Хејвену, Конектикат, комплетан примерак, на папиру,
