Гљивична контаминација контактних сочива Гљивична контаминација контактних сочива спада у групу микробима изазваних инфекција рожњаче које спадају у најозбиљнију и „најчешћу опасност за вид“.[1] Такве инфекције „све више се препознају као важан узрок морбидитета и слепила“[2] и „могу чак бити опасне по живот“.[2] Иако се веровало да је рожњача најчешће место гљивичних инфекција ока, истраживањима је утврђено да се гљивичних инфекција ока може јевити и на орбити, склери, очним капцима и другим структурама ока.[2] Имајући у виду могуће компликације боље разумевање различитих патогенетских механизама гљивичне контаминације контактних сочива треба да омогућићи развој молекула и метода за неутрализацију ових механизама и побољшање антифунгалне терапије. Пацијенти са инфекцијама ока изазваном контаминираним контактним сочивима требало би да се што пре јаве офтламологу. ЕтиопатогенезаГљиве су опортунистички микроорганизми у оку, јер ретко инфицирају здрава, нетакнута очна ткива. Чак и тривијална траума честица прашине која пада на рожњачу може пореметити интегритет епитела рожњаче, предиспонирајући је за микотични кератитис. Код компромитоване или имуносупресивне особе, озбиљне инфекције могу бити опасне по вид и живот, као што је риноорбитоцеребрална зигомикоза.[3] Само у Сједињеним Америчким Државама око 25 милиона особа носи контактна сочива,[4] а њихова употреба из козметичких и афакичних разлога је у сталном порасту. Међу овим корисницима контактних сочива више од 80% њих користи мека контактна сочива. [5] Микробни кератитис је озбиљна компликација ношења контактних сочива. У одређеним заједницама у Сједињеним Америчким Државама, ношење контактних сочива је утврђено као најзначајнији фактор ризика за развој улцерозног кератитиса. Такође употреба контактна сочива, као и футроле за контактна сочива, све више се наводи као један од главних извори инфекција рожњаче.[5] У једном извештају, псеудомонас аеругиноса је био најчешћи изоловани патоген,[6] док су гљивични, вирусни и амебом (Acanthamoeba) изазван кератитис нешто решто ређи у другој студији.[7] Садашња мека контактна сочива варирају у садржају воде од 37 до 80%. Њихово правилно чувања и свакодневна нега обухвата: обавезно прање детерџентом и водом како би се површина сочива очистила од остатака из околине, сузних протеина и микроорганизама, након чега следи намакање у дезинфекциони раствору 4-12 часова.[5] Ако се то не уради, настаје таложење и клијање гљивица на површини меког сочива што може довести до продирања хифа (множина хифе, од Грчког ὑφή, huphḗ) дугачке, кончасте структура гљива, оомицета или актинобактерија, у сочиво и накнадног раста мицелијума унутар матрикса меког сочива.[8] Студије о пенетрацији матрикса и раста филаментозних гљивица у хидрогелним сочивима сугеришу да су сочива са вишим нивоом воде, као што су она за продужено ношење, подложнија контаминацији, мада и пластична сочива могу сама по себи деловати као супстрат за раст хифа.[9][10] Таква контаминација је значајан узрок кварења хидрогелних сочива, посебно у тропским регионима.[11][12]  Иако је гљивична контаминација хидрогелног сочива, без озбиљних очних последица, ка чест случај пријављени су и повремени случај кератомикозе повезани са ношењем тако контаминираног сочива. На сочивима намењеним за козметичко или афакично ношење, хипомицете се чешће примећују као агенси кварења а Curvularia lunata, Fusarium spp. и Paecilomyces lilacinus су документовани изолати инфекције рожњаче повезани са меким сочивима контаминираним гљивама.[13][14][15][16] ДијагнозаДијагноза се утврђује „препознавањем типичних клиничких карактеристика и директном микроскопском детекцијом гљивица у струготинама, узорцима биопсије и другим узорцим, што потврђује дијагнозу.[2] Други тестови који се такође могу користити укључују хистопатолошке, имунохистохемијске или ДНК тестове.[2] ТерапијаНа основу дијагнозе, може се применити одговарајућа специфична терапија против гљивица.[2] Један од најпопуларнијих и најчешћих третмана који се користи за по живот опасне и тешке офталмолошки микозе је амфотерицин Б који је специфичан лек против гљивица.[2] За лечење филаментозног гљивичног кератитиса, топикално натамицин је обично први лек избор.[2] За лечење гљивичног кератитиса, топикално амфотерицин Б је обично први избор.[2] Тренутни напредак у даљим третманима укључује евалуацију триазола као што су итраконазол и флуконазол "као терапијске опције офталмолошких микоза.[2] За инвазивне гљивичне инфекције ока, склеритис и кератитис, сама медицинска терапија обично није довољна за лечење инфекција због инвазивне природе одређених врста узрочника.[2] Такве инвазивних гљива укључују Фусариум, Питхиум и Ласиодиплодиа.[2] За ове озбиљније. врсте инфекција које не реагују на медикаментозну медицинску терапију мораће даље да се лече „хируршким дебридманом и другим различитим хируршким процедурама.[2] Многе гљивичне инфекције ока такође ће бити повезане са кортикостероидима, за које се траже методе „контроле упалног оштећења ткива.[2] Непосредан третман за контактна сочива контаминирана гљивицама је одбацивање тих контактних сочива и замените потпуно новим контактним сочивима. Такође се препоручује замена кутије за контактна сочива јер може бити извор патогена.[1] Превенција Микробна контаминација која потиче из различитих извора из животне средине је значајан предиспонирајући фактор за микробни кератитис повезан са контактним сочивима.[17] Многи корисници контактних сочива који не поштују прописану хигијенску процедуру код употребе сочива развијају микробни кератитис повезан са контактним сочивима.[18] Због тога је неопходно предузети мере предострожности како би се смањио ризик од таквих компликација. Пошто су многим контактним сочивима у току истраживања изоловане гљиве,[8] хигијенско одржавање контактних сочива и кутија за складиштење је од велике важности. Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
