Српски православни манастир Бања код Прибоја Дабар је српска средњовековна жупа и област у Доњем Полимљу . Дабарска жупа је обухватала област око доњег тока реке Лима . Била је једна од најзначајнијих области у држави Немањића . По имену ове области је 1219 . године названа и светосавска Дабарска епархија , а ово древно обласно име се очувало и у називу потоње Дабробосанске митрополије .
Ктиторска композиција из манастира Добруна (14. век) Током раног средњег века, целокупно Полимље је припадало тадашњој Кнежевини Србији , а потом се налазило у саставу великожупанске Србије . Дабарска област је доживела највећи процват за време владавине династије Немањића . У то време, главно духовно средиште Дабарске области био је манастир Светог Николе у Бањи , код данашњег Прибоја , који се помиње већ у Студеничком типику . Први српски архиепископ Свети Сава је 1219 . године на овом подручју установио Дабарску епархију , са средиштем у манастиру Бањи. На подручју дабра су током средњовековног раздобља подигнути и други манастири, као што су манастир Мажићи и манастир Добрун .
Након распада Српског царства и стварања српских удеоних кнежевина, Дабар је био у саставу области Војиновића све до 1373 . године, када је када је ова област потпала под власт босанског бана Твртка , који се 1377 . године у оближњем манастиру манастиру Милешеви крунисао за краља Срба Босне
Током 15. века, област Дабра је подељена између великашких породица Павловића и Косача , а део који је припадао Косачама ушао је средином 15. века у састав Херцеговине Светог Саве . Након успостављања турске власти, тај део је био у саставу Херцеговачког санџака , док је други део области био у саставу Босанског санџака (нахија Прибој).
Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије” . Зборник Историјског музеја Србије . 20 : 45—126. Благојевић, Милош ; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности 1 . Нови Сад: Огранак САНУ. Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку Јањић, Драгана (2011). „Белешке о Дабарској епископији” (PDF) . Баштина (31): 133—148. Мишић, Синиша , ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима Мишић, Синиша (2012). Студије о средњовековном Полимљу Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” . Старинар . 51: 2001: 171—184. Пузовић, Предраг (2004). Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве Sotirović, Vladislav B. (2011). „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)” (PDF) . Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies . 25 (2): 143—169. Ћирковић, Сима (1964a). Историја средњовековне босанске државе Ћирковић, Сима (1964b). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба Ћирковић, Сима (1964c). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни” . Зборник Филозофског факултета у Београду . 8 (1): 343—370. Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима Ћук, Ружа (1996). „Караванске станице у Полимљу у средњем веку”. Милешевски записи . 2 : 7—24. Ћук, Ружа (2002). „Косаче и Полимље”. Косаче - оснивачи Херцеговине Ћук, Ружа (2005). „Полимље у средњем веку: Људи и послови”. Милешевски записи . 6 : 23—34. Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela
