Током Првог балканског рата престолонаследник Данило је командовао Зетским одредом. Тај одред се добро показао на почетку рата разбивши турску одбрану код места Тузи, натеравши их да се повуку према Скадру. Првог марта 1921. године је проглашен за краља Црне Горе и постао глава избегличке владе. После шест дана, 7. марта 1921, абдицирао је у корист свог синовца Михаила (сина Мирка Петровића).
Породица
Црногорска војска доноси вам, са ослобођењем још и поштовање свих ваших закона и обичаја, свих наших вјероисповјести, које ће у мени наћи свог заштитника, према традицијама сношљивости која је урођена у Црној Гори и српскоме народу.[1]
.svg)
