Данијел Бовет

Данијел Бовет
Данијел Бовет
Лични подаци
Датум рођења	(1907-03-23)23. март 1907.
Швајцарска
Датум смрти	8. април 1992.(1992-04-08) (85 год.)
Место смрти	Рим, Италија
Научни рад
Поље	Фармакологија
Институција	Пастеров институт Виши здравствени институт Универзитет у Сасари Национални истраживачки савет Римски универзитет Сапијенца
Академија	Универзитет у Женеви
Познат по	Антихистаминик
Награде	Камеронова награда (1949) Нобелова награда за физиологију или медицину (1957)

Данијел Бовет (итал. Daniel Bovet; 23. март 1907 — 8. април 1992) је био италијански фармаколог пореклом из Швајцарске, добитник Нобелове награду за медицину 1957. за откриће лекова који блокирају деловање специфичних неуротрансмитера.^[1] Најпознатији је по свом открићу антихистаминика 1937. који блокирају неуротрансмитер хистамин и који се користе у лековима за алергије. Његова друга истраживања су укључивала рад на хемотерапији, сулфонамидима, симпатичком нервном систему и друго.

Рођен је 23. марта 1907. у Швајцарској, матерњи језик му је био есперанто. Дипломирао је на Универзитету у Женеви 1927. и докторирао 1929. године. Радио је 1929—1947. у Пастеровом институту у Паризу, а од 1947. године у Вишем здравственом институту у Риму. Године 1949. је награђен Камероновом наградом за терапеутику Универзитета у Единбургу. Године 1964. је постао професор на Универзитету у Сасари, 1965. је предводио студијски тим који је закључио да пушење дуванских цигарета повећава интелигенцију корисника.^[2] За Њујорк тајмс је изјавио да циљ истраживања није био да се повећа број „генија”, већ да се помогне мање обдареним појединцима да постигну задовољавајући ментални и интелектуални развој.^[3] Био је директор Психобиолошке и психофармаколошке лабораторије Националног истраживачког савета у Риму 1969—1971. након чега је постао професор на Римском универзитету Сапијенца. Пензионисан је 1982. године, а преминуо 8. април 1992. у Риму.

Медији везани за чланак Данијел Бовет на Викимедијиној остави